Vatikan potvrdio učešće poglavara Rimokatoličke crkve u tradicionalnoj Velikoposnoj procesiji, događaj privukao hiljade vernika

Papa Lav XIV je na Veliki petak u Rimu, tokom svog prvog Uskrsa kao poglavar Rimokatoličke crkve, nosio drveni krst kroz svih 14 stanica puta krsta, potvrđeno je iz Vatikana. Ovaj čin predstavlja prvi put u poslednjih nekoliko decenija da je papa lično izneo krst na svakoj stanici tokom tradicionalne procesije u Koloseumu.

Pre procesije, papa je izjavio novinarima da smatra važnim da njegova uloga bude prepoznata kao glas koji naglašava patnju u savremenom svetu. “Smatram da će ovo biti značajan znak zbog toga šta papa predstavlja, kao duhovni vođa današnjice, i za ovaj glas koji svi žele da čuju, a kaže da Hrist i dalje pati”, naveo je papa Lav XIV. On je dodao da u svojim molitvama nosi svu tu patnju.

Procesija je počela unutar rimskog Koloseuma, gde je papa podigao krst i otpočeo obred, uz pratnju dva nosioca baklji. Povorka je potom prošla kroz masu okupljenih ispred antičkog spomenika i nastavila stepenicama prema Palatinskom brdu, gde je papa dao završni blagoslov.

Na prvoj stanici, koja simbolizuje trenutak kada je Isus osuđen na smrt, čitana je meditacija pripremljena povodom ovogodišnje procesije. Tekst meditacije, koji je napisao sveštenik Frančesko Paton, bivši čuvar Svetih mesta u periodu od 2016. do 2025. godine, istakao je odgovornost onih koji imaju moć i njihove odluke o ratu i miru.

Tokom procesije, procenjuje se da je oko 30.000 vernika bilo prisutno ispred Koloseuma, prateći obred dok su stanice puta krsta čitane putem razglasa. Događaj je protekao mirno, uz veliki broj okupljenih koji su prisustvovali ovom značajnom verskom događaju.

Tradicionalna procesija na Veliki petak u Koloseumu ima dugu istoriju u katoličkoj tradiciji, ali je nošenje krsta na svim stanicama od strane samog pape retkost i poslednji put je zabeleženo pre više decenija. Ove godine, događaj je dodatno privukao pažnju zbog simbolike i poruka koje je papa Lav XIV uputio tokom obreda.

Američke vlasti istražuju incident, jedan pilot spasen, potraga za drugim članom posade u toku

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da ne može komentarisati šta bi Sjedinjene Američke Države preduzele ukoliko iranske snage zarobe američkog pilota, nakon što je avion oboren iznad Irana. “Nadamo se da se to neće dogoditi”, rekao je Tramp na pitanje o mogućim merama SAD, prenose izvori.

Prema dostupnim informacijama, američki lovac F-15E oboren je iznad Irana ranije danas, a jedan od pilota je pronađen i spasen, dok je status drugog člana posade još uvek nepoznat. Zvaničnici navode da je spasenog pilota evakuisala američka vojska uz pomoć dva helikoptera, pri čemu je jedan helikopter pogođen vatrom iz lakog oružja, ali je uspešno sleteo uprkos ranjavanju članova posade.

Potraga za oficirom za sisteme naoružanja iz F-15E još traje, dok iranska državna televizija poziva građane da predaju svakog “neprijateljskog pilota” policiji, uz obećanje nagrade onome ko to učini. Guverner provincije Kohgilujeh i Bojer-Ahmad takođe je izdao sličan apel.

Američki zvaničnici potvrdili su i da je tokom akcije potrage i spasavanja došlo do incidenta sa još jednim američkim vojnim avionom A-10, koji se zapalio i oštetio. Pilot ovog aviona uspeo je da se katapultira iznad Persijskog zaliva i izvučen je iz mora.

“Istraga o incidentu je u toku, a prioritet je pronalazak nestalog člana posade i bezbednost svih učesnika u spasilačkoj akciji”, saopštili su zvanični predstavnici američkih vlasti.

Austan Gulsbi naveo mogućnost odlaganja smanjenja kamatnih stopa, rast cena energenata izaziva zabrinutost

Predsednik Federalnih rezervi u Čikagu, Austan Gulsbi, izjavio je da aktuelni rat u Iranu predstavlja faktor koji može dodatno povećati inflaciju i time otežati snižavanje kamatnih stopa tokom 2026. godine. Gulsbi je naveo da govori u svoje ime, a ne u ime cele centralne banke, ističući da je pre početka sukoba bio optimističan u pogledu mogućnosti smanjenja referentne kamatne stope ove godine. Taj optimizam, prema njegovim rečima, smanjen je usled rasta cena nafte i goriva koji su usledili nakon izbijanja konflikta.

“Pre početka rata, dok nije došlo do šoka na tržištu nafte, bio sam na strani onih koji su verovali da bi stope mogle biti snižene čak i više puta tokom 2026. godine”, izjavio je Gulsbi. On je dodao da energetski šok komplikuje prognozu, te da bi, ukoliko ne dođe do poboljšanja inflacije, odluke o snižavanju kamata mogle biti odložene do 2027. godine ili kasnije.

U martu ove godine, Federalne rezerve su ostavile svoju referentnu kamatnu stopu nepromenjenom, navodeći povećanu ekonomsku neizvesnost zbog rata u Iranu. Iako su donosioci odluka tada signalizirali mogućnost jednog smanjenja kamatne stope tokom 2026. godine, cena energenata je nastavila da raste. Prema dostupnim podacima, prosečna cena benzina dostigla je 4,09 dolara po galonu, što je više od jednog dolara iznad nivoa pre izbijanja sukoba.

Gulsbi ove godine obavlja funkciju jednog od pet zamenika članova Komiteta za otvoreno tržište Federalnih rezervi, koji određuje politiku kamata. U ovom svojstvu učestvuje u diskusijama i procenama ekonomskih kretanja, a prema najavama, naredne godine bi trebalo da preuzme ulogu člana sa pravom glasa.

Pored zvaničnika centralne banke, i privatni ekonomski analitičari revidiraju svoja očekivanja u pogledu smanjenja kamatnih stopa za ovu godinu, što dovode u vezu sa rastom cena nafte i goriva i potencijalnim ponovnim ubrzavanjem inflacije. Prema navodima stručnjaka, inflacija je i pre izbijanja sukoba u Iranu bila iznad ciljanog nivoa od 2% godišnje.

Zvaničnici Federalnih rezervi nastavljaju da prate situaciju, dok stručnjaci ističu da dalji razvoj događaja na Bliskom istoku može imati uticaj na globalnu ekonomsku stabilnost.