Zatvorenica u Tenesiju preživela dve doze pentobarbitala, hitna pomoć stigla 34 minuta posle poziva

Pokušaj pogubljenja u Tenesiju izazvao je pažnju javnosti nakon što je zatvorenica Krista Pajk preživela smrtnu kaznu uprkos primeni dve doze smrtonosnog leka. Prema zvaničnim transkriptima, medicinski tim hitne pomoći stigao je do zgrade zatvora tek 34 minuta nakon prvog poziva.

Naime, pokušaj pogubljenja Krista Pajk počeo je 30. septembra oko 19.30 u zatvoru u Tenesiju. Zatvorsko osoblje dalo je Pajk prvu dozu pentobarbitala, ali je ona i dalje bila živa. Kako se žalila na bol u ruci, osoblje je potom primenilo i drugu dozu. Međutim, svedoci su izjavili da je Pajk nastavila da diše i da su se čuli zvuci nalik hrkanju. Prema protokolu savezne države Tenesi, druga doza je dozvoljena ako prva ne dovede do smrti osuđenika, ali nije predviđeno šta se čini ako i druga doza ne bude smrtonosna.

Transkript poziva otkriva haotičnu reakciju zatvora

U 20.40, nepoznata osoba iz zatvora pozvala je hitnu pomoć i obavestila dispečera da je Pajk dobila 10 grama pentobarbitala, ali da još nije preminula. Dispečer je tada zatražio verifikacionu šifru koja bi omogućila hitnoj pomoći ulazak bez policijske pratnje, ali pozivalac nije mogao da je obezbedi. Ovaj detalj dodatno je usporio dolazak medicinskog tima, jer bez šifre nije bilo moguće odmah ući u zatvorski kompleks.

Nadzorni centar zatvora najpre nije potvrdio da je upućen poziv za pomoć, ali je kasnije priznao da se radi o stvarnoj hitnoj situaciji. U međuvremenu, dispečer je u 21.03 obavešten da je poziv navodno lažan, a tek u 21.11 nadzorni centar potvrđuje hitnost situacije i otvara kapije za vozila. Hitna pomoć i vatrogasci stižu do zgrade u 21.14.

Detalji iz objavljenih transkripata

Transkript prvog poziva pokazuje da je osoba iz zatvora izjavila: “Dali smo 10 grama pentobarbitala. Osoba još nije mrtva. Zovemo hitnu pomoć.” Takođe, dodala je da Pajk nije pri svesti, da teško i sporo diše, ali nije mogla da obezbedi potrebnu šifru za ulazak. Audio zapis tog razgovora nije objavljen.

Tok događaja bio je sledeći: pokušaj pogubljenja počeo je oko 19.30, a Pajk je preživela obe doze. U 20.40 upućen je poziv hitnoj službi, ali je zbog administrativnih prepreka i konfuzije u zatvoru pomoć stigla tek 34 minuta kasnije. Njena advokatica takođe je pozvala 911, ističući da je Pajk još živa i da joj je potrebna hitna medicinska intervencija.

Pitanja o protokolu i odgovornosti

Ovaj pokušaj pogubljenja u Tenesiju otvara brojna pitanja o procedurama i odgovornosti zatvorskih službi. Protokol predviđa drugu dozu leka, ali ne navodi šta raditi ako osuđenik preživi i nakon toga. Dodatno, administrativne prepreke i kašnjenje medicinske pomoći mogu imati ozbiljne posledice po život osuđenika. Ceo slučaj izazvao je javnu debatu o sprovođenju smrtne kazne i humanosti zatvorskih procedura.

U narednim danima očekuje se da nadležni organi daju dodatne informacije i pojasne šta se tačno dogodilo tokom pogubljenja Krista Pajk, kao i koje će mere biti preduzete kako bi se slične situacije izbegle u budućnosti.

Trojica radnika, navodno rumunske nacionalnosti, izgubila su život na gradilištu kod Lulea u južnoj Portugaliji, prema navodima žandarmerije.

Trojica radnika sa Balkana pronađeni su mrtvi u rezervoaru za vodu na privatnom imanju u blizini grada Lulea na jugu Portugalije, što je, prema izveštajima žandarmerije, tragičan slučaj nesreće na radu. Incident se dogodio dok su izvodili radove na zaptivanju rezervoara, a žrtve su, prema pisanju lokalnih medija, najverovatnije rumunski državljani.

Prema dostupnim informacijama, radnici su pronađeni bez znakova života. Iako su spasioci pokušali reanimaciju, preminuli su na licu mesta. Žandarmerija je saopštila da su muškarci izvodili radove kada je došlo do nesreće, a uzrok smrti još nije zvanično potvrđen.

Detalji tragedije kod Lulea

Lokalni mediji navode da su trojica muškaraca imali 21, 24 i 40 godina. Njihova nacionalnost još nije zvanično potvrđena, iako se sumnja da su u pitanju rumunski državljani. Prema rečima portparola žandarmerije, radnici su bili angažovani na poslovima zaptivanja rezervoara za vodu u okviru privatnog imanja u regiji Quinta do Lago, u opštini Lulea.

Nesreća se, kako prenose lokalni izvori, dogodila tokom radnog zadatka održavanja, a tela su pronađena bez vitalnih znakova. Iako su pokušaji reanimacije nastavljeni više puta, nije bilo moguće spasiti nijednog od radnika.

Reakcije nadležnih i dalji koraci

Žandarmerija je odmah po prijavi incidenta obavila uviđaj na licu mesta, dok su spasilačke ekipe pokušale da pruže pomoć. Zvanične informacije o identitetu žrtava još se čekaju, a istraga o uzrocima nesreće je u toku. Nadležni organi naglašavaju da će više detalja o nesreći biti poznato nakon završetka istrage.

Trojica radnika sa Balkana pronađeni mrtvi u Portugaliji ostavlja težak utisak na lokalnu zajednicu i radnu snagu iz regiona. Ovakvi incidenti ponovo otvaraju pitanja bezbednosti na radu, posebno kada su u pitanju strani radnici angažovani na zahtevnim poslovima u inostranstvu. Iako uzroci ove nesreće još nisu poznati, nadležni apeluju na poštovanje svih bezbednosnih procedura kako bi se ovakve tragedije ubuduće izbegle.

Preko 400 prodavnica pogođeno, vlasti istražuju incident koji je doveo do velikih materijalnih šteta

Obimna šteta i hitne mere

U ponedeljak su veliki francuski supermarketi doživeli snažan udarac kada su hakeri izveli sofisticirani cyber napad na njihove sisteme za hlađenje. Incident je rezultirao naglim porastom temperature unutar frižidera, što je dovelo do pokvarene hrane i nekoliko izazvanih požara. E. Leclerc, Intermarché i Cooperative U, neki od najvećih trgovačkih lanaca u Francuskoj, potvrdili su da su bili mete ovog napada.

Izjave zvaničnika i reakcije

Dominique Schelcher, izvršni direktor Cooperative U, opisao je napad kao ‘bez presedana’. Francuski tužioci već su pokrenuli istragu o ovom događaju koji je takođe privukao pažnju EU komesara za poljoprivredu i prehranu, Christophea Hansena, koji je napad osudio kao ‘realnost koja zahteva dodatnu pažnju na svim nivoima sigurnosti hrane’.

Potencijalne dugoročne posledice

Osim neposredne štete, postoji zabrinutost za dugoročni uticaj na sigurnost hrane u Francuskoj. Stručnjaci upozoravaju da bi ovakvi incidenti mogli podstaći dodatne mere bezbednosti u industriji prehrane. U međuvremenu, supermarketi se suočavaju s izazovom kako nadoknaditi izgubljene proizvode i obnoviti povjerenje potrošača.