Zdravstveni stručnjaci potvrđuju porast obolelih od silikoze među radnicima koji obrađuju kvarcne ploče; bolest zahvata mlađu radnu populaciju

Silikoza, bolest pluća koja je nekada bila najčešća među rudarima, sve se češće dijagnostikuje kod radnika zaposlenih u industriji izrade kuhinjskih ploča. Prema navodima medicinskih stručnjaka, povećana popularnost kvarcnih (eng. engineered stone) površina u uređenju enterijera dovela je do širenja ove bolesti među radnicima koji svakodnevno obrađuju takve materijale.

César Manuel González, bivši radnik u jednoj radionici za izradu ploča, radio je prvo sa prirodnim kamenom, poput mermera i granita, da bi, usled promene tržišnih trendova posle 2008-09. godine, prešao na obradu kvarca. Kvarcne ploče su postale tražene zbog cene i izdržljivosti. Analitičari tržišta procenjuju da vrednost globalnog tržišta kvarca dostiže oko 30 milijardi dolara, a potražnja nastavlja da raste.

Tokom procesa sečenja i obrade ovih materijala, u vazduh se oslobađaju sitne čestice kristalnog silicijum-dioksida. Stručnjaci upozoravaju da udisanje ovog praha dovodi do nakupljanja čestica u plućima radnika, zbog čega dolazi do stvaranja ožiljnog tkiva i progresivnog smanjenja funkcije pluća. U slučaju César Manuela Gonzáleza, simptomi su počeli sa otežanim disanjem, a zatim su napredovali do silikoze – bolesti koja je, prema izjavama lekara, neizlečiva i može zahtevati transplantaciju pluća.

Transplantacija može produžiti život, ali podrazumeva dugotrajnu terapiju i stalnu izloženost riziku od infekcija, navode zdravstveni radnici. González je dijagnozu dobio 2023. godine, što ilustruje činjenicu da se bolest više ne javlja isključivo kod osoba sa višedecenijskim radnim stažom u rudnicima, već zahvata i znatno mlađe radnike, često iz hispanoameričkih zajednica, koji rade u malim radionicama za proizvodnju kuhinjskih ploča.

Prema navodima stručnjaka, problem je posebno izražen u manjim firmama gde se zaštita na radu ne sprovodi dosledno. Prašina se zadržava na odeći, kosi i površinama radionica, što povećava rizik za zaposlene.

Zdravstvene ustanove i stručnjaci za javno zdravlje ističu potrebu za strožim merama zaštite i nadzora u industriji obrade kamena, kao i za edukacijom o rizicima izloženosti kristalnom silicijumu. Preporučuje se korišćenje odgovarajuće zaštitne opreme i sistema za ekstrakciju prašine, kao i redovni lekarski pregledi radnika.

Silikoza je hronična bolest pluća koja može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući respiratornu insuficijenciju. Stručnjaci upozoravaju da je bolest neizlečiva, te da je prevencija ključna. Epidemiolozi navode da je važno podizanje svesti o profesionalnim rizicima, posebno u zemljama i sektorima gde je upotreba kvarcnih površina u porastu.

Rute istakao potrebu za većim investicijama u odbranu i saradnjom Evropske unije i NATO-a na godišnjoj Konferenciji ambasadora

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute učestvovao je 1. jula 2024. godine na panel diskusiji u Briselu, tokom godišnje Konferencije ambasadora Evropske unije. Na događaju koji je moderirala ambasadorka EU u Kanadi Ženevjev Tuts, Rute je zajedno sa Kajom Kalas i Andriusom Kubiliusom govorio o aktuelnim bezbednosnim izazovima i ulozi Evrope u transatlantskoj stabilnosti.

Rute je pozdravio inicijativu evropskih država da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu i naglasio značaj ulaganja u sektor odbrane i povećanja odbrambene proizvodnje. On je ukazao da su ovi koraci ključni za očuvanje dugoročne evroatlantske bezbednosti.

“Evropske države su prepoznale potrebu za intenziviranjem napora u oblasti odbrane, a ulaganja u ovaj sektor su u porastu. To je važno za stabilnost i sigurnost celog regiona”, izjavio je Rute tokom panela.

On je takođe pozvao i Evropsku uniju i NATO da u potpunosti iskoriste svoje specifične kapacitete i snage, ističući neprocenjiv doprinos saveznika u zajedničkoj bezbednosti. Prema njegovim rečima, bliska saradnja i koordinacija ključni su za efikasno suočavanje sa sve većim bezbednosnim izazovima na evropskom kontinentu.

Učesnici panela su se saglasili da je neophodno nastaviti sa jačanjem evropskih odbrambenih kapaciteta i unapređenjem saradnje unutar NATO-a i Evropske unije radi očuvanja mira i stabilnosti u regionu.

Nastavljaju se napadi na tankere, američki predsednik ocenjuje intervenciju kao ‘ekskurziju’, a kraj sukoba još nije na vidiku

Trinaesti dan sukoba između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država obeležen je intenziviranjem napada na tankere, dok se kraj rata i dalje ne nazire. Iranski predsednik Masud Pesekijan izneo je u sredu uveče uslove pod kojima bi Teheran bio spreman da zaustavi vojne operacije protiv Izraela i Sjedinjenih Država.

Prema navodima iz zvaničnih izvora, američki predsednik Donald Tramp opisao je aktuelni sukob sa Iranom kao ‘ekskurziju’, ističući da je za Sjedinjene Države situacija bila ‘lakša nego što se mislilo’, iako je do sada stradalo više hiljada civila i nekoliko stotina američkih vojnika.

Na terenu se beleže sve češći i ozbiljniji napadi na naftnu infrastrukturu, što je rezultiralo naglim skokom cene nafte na svetskim berzama. Zvaničnici iz regiona navode da su poslednje akcije usmerene na tankere dodatno destabilizovale situaciju na Bliskom istoku.

Iranski predsednik Pesekijan je tokom obraćanja javnosti naveo precizne uslove za prekid vatre, ali detalji tih zahteva nisu objavljeni u potpunosti. Sa druge strane, američki lideri ostaju pri stavu da će nastaviti sa vojnim operacijama dok se ne ispune svi strateški ciljevi.

“Situacija je i dalje neizvesna i svaka odluka o prekidu sukoba zavisi od ispunjenja zahteva obe strane”, saopšteno je iz diplomatskih izvora.