Đorđa Meloni ističe da su bliski odnosi sa Trampom bili u interesu Italije i da bi isto postupila ponovo.

Đorđa Meloni, premijerka Italije, izjavila je da ne žali zbog bliskih odnosa sa Donaldom Trampom tokom njegovog drugog mandata. Kako je istakla, ti kontakti su predstavljali odbranu nacionalnih interesa Italije, što je za nju imalo poseban značaj. Ova tema se posebno ističe u knjizi Bruna Vespe „Istorija Druge republike: od Berluskonija do Meloni, od Prodija do Šlajn“, koja izlazi 2. novembra.

Meloni je objasnila da su njeni odnosi sa američkim predsednicima, kako sa Trampom tako i sa Džozefom Bajdenom, uvek bili vođeni potrebama Italije. Ipak, zbog tih veza, često je dobijala i kritike iz raznih političkih krugova. Prema njenim rečima, prirodno je bilo raditi na produbljivanju partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama nakon što je Tramp izabran.

Bliski odnosi Meloni i Trampa: značaj za Italiju

Premijerka je naglasila da su Sjedinjene Američke Države najvažniji geopolitički i vojni saveznik Italije. Osim toga, SAD su i glavno neevropsko tržište za italijanske proizvode. Meloni je podsetila i na brojnu italijansku zajednicu koja živi u Americi, što dodatno produbljuje veze dve zemlje. Kako navodi, bliske veze sa Vašingtonom donose koristi ne samo Italiji, već i drugim evropskim državama koje tako održavaju otvoren dijalog sa američkom administracijom.

Meloni je ocenila da su partnerstva poput ovog omogućila Italiji i Evropi da sačuvaju transatlantsku saradnju čak i tokom neslaganja. Zbog toga, prema njenim rečima, važno je razgovarati o složenim pitanjima, poput situacije na Grenlandu i bezbednosti Arktika, unutar okvira NATO-a.

Italija, Evropa i transatlantske veze

U isto vreme, Đorđa Meloni je istakla da bi u istoj situaciji ponovo izabrala sličan pristup. „Sve je to bilo korisno za Italiju, Evropu i Zapad. Sve to zastupam i ponovo bih učinila isto“, poručila je italijanska premijerka u knjizi Bruna Vespe.

Knjiga „Istorija Druge republike: od Berluskonija do Meloni, od Prodija do Šlajn“ donosi pregled političkih odnosa i važnih trenutaka u savremenoj italijanskoj istoriji. Meloni je kroz svoje izjave želela da naglasi kako je saradnja sa američkim predsednicima uvek služila zaštiti interesa Italije.

Na kraju, premijerka je zaključila da su bliski odnosi sa Vašingtonom doneli konkretne koristi. Zbog toga je, kako navodi, i u trenucima neslaganja bilo moguće sačuvati stabilnost i saradnju između Italije, Evrope i Sjedinjenih Država.

U Kapadokiji je došlo do rušenja ‘vilinskog dimnjaka’ kod muzeja u Goremeu, poginule su dve osobe, a jedna je povređena.

U turističkom regionu Kapadokija u Turskoj došlo je do teške nesreće kada se urušila poznata stenska formacija, takozvani “vilinski dimnjak” na ulazu u Otvoreni muzej u Goremeu. Prema zvaničnim informacijama, u ovom odronu stena dve osobe su izgubile život, dok je jedna osoba povređena i prebačena u bolnicu.

Na mestu nesreće su angažovane sve dežurne i spasilačke službe, koje nastavljaju da pretražuju teren i proveravaju da li je pod ruševinama ostalo još posetilaca. Područje je nakon odrona prekrio gust oblak prašine, što je dodatno otežalo spasilačke napore.

Odron stena u Kapadokiji: spasilačke službe na terenu

Prema rečima guvernera provincije Nevšehir, Huseina Koka, prizor na mestu nesreće bio je izuzetno težak. On je saopštio najnovije detalje tragedije i naglasio da je akcija spasavanja odmah pokrenuta. “Usled odrona stena izazvanog klizištem, pronašli smo tela dve osobe. Jednu povređenu osobu prevezli smo u bolnicu, gde joj se ukazuje medicinska pomoć. Na mestu nesreće u toku su potraga i spasilačke akcije”, izjavio je Kok.

Kok je takođe potvrdio da su sigurnosne službe odmah evakuisale područje oko urušenog vilinskog dimnjaka i da je na terenu uspostavljen bezbednosni koridor.

Dalja potraga i bezbednosne mere

Tokom uključenja u program turske televizije, guverner je naveo da spasilačke ekipe nastavljaju da pretražuju ruševine, dok je okolni prostor i dalje zatvoren za posetioce. Štaviše, vlasti su apelovale na građane i turiste da izbegavaju ovu oblast dok se ne završi istraga i dok ne bude utvrđena potpuna bezbednost.

Pored toga, spasilačke službe koriste specijalizovanu opremu za pretragu ruševina. Istraga o uzrocima odrona je u toku, a preliminarni podaci ukazuju na to da je klizište izazvalo urušavanje stenske formacije.

Kapadokija je poznata širom sveta po svojim neobičnim stenskim formacijama i popularna je destinacija za turiste. Ova nesreća je podsetnik na rizike koje prirodne formacije mogu predstavljati, čak i na mestima koja su inače omiljena među posetiocima.

Predsednica Evropske centralne banke napušta funkciju pre isteka mandata, a njen uticaj ostaje tema brojnih analiza.

Kristin Lagard, poznata kao „čelična lejdi“ svetskih finansija, napušta mesto predsednice Evropske centralne banke pre isteka mandata. Njeno liderstvo u Evropskoj centralnoj banci odigralo je ključnu ulogu u periodu izazova za evrozonu, a karijera Kristin Lagard od advokature do vrha međunarodnih institucija izaziva pažnju javnosti.

Lagard će funkciju predsednice Evropske centralne banke napustiti 7. februara 2027. godine, iako je njen mandat trebalo da traje do kraja oktobra iste godine. Tokom njenog mandata, Evropska centralna banka suočila se sa snažnim inflatornim pritiscima i promenama kamatnih stopa, što je uticalo na ekonomije svih članica evrozone. Takva promena na čelu institucije pokreće pitanja o budućem pravcu monetarne politike.

Kristin Lagard: od advokata do svetskog lidera

Pre nego što je ušla u finansijski sektor, Kristin Lagard nije bila ekonomista, već advokat sa iskustvom u radu sa međunarodnim kompanijama. Rođena je 1. januara 1956. godine u Parizu, u porodici akademika. Otac joj je bio profesor engleskog jezika, a majka profesorka latinskog, grčkog i francuske književnosti. Nakon očeve smrti, Lagard je sa 17 godina otišla u Ameriku na jednogodišnje školovanje, gde je radila kao pripravnica u Kongresu. Kasnije se vratila u Francusku, gde je diplomirala engleski, radno i socijalno pravo, a potom magistrirala na Institutu za političke nauke u Aix-en-Provenceu.

Profesionalnu karijeru počela je u međunarodnoj advokatskoj firmi Baker & McKenzie 1981. godine, a od 1999. do 2005. godine vodila je njihovu čikašku kancelariju i potom globalno rukovodstvo firme. Ova iskustva omogućila su joj prelazak u javni sektor.

Uspon u francuskoj vladi i MMF-u

Lagard je 2005. godine postala francuska ministarka spoljne trgovine, a kasnije je obavljala i funkciju ministarke poljoprivrede i ribarstva. Godine 2007. imenovana je za ministarku ekonomije i finansija Francuske, čime je postala prva žena na toj poziciji ne samo u Francuskoj, već i u okviru G8 grupe najrazvijenijih zemalja sveta.

Njen uspeh zabeležen je i u međunarodnoj areni. Godine 2011. izabrana je za prvu ženu na čelu Međunarodnog monetarnog fonda, gde je ostala do 2019. godine. Na toj funkciji vodila je MMF u periodu posledica globalne finansijske krize i dužničkih problema evropskih država. Njen prelazak na čelo Evropske centralne banke 2019. godine označio je još jedan važan korak, jer je i tu bila prva žena na toj poziciji.

Uticaj na evropsku ekonomsku politiku

Funkcija predsednika Evropske centralne banke podrazumeva odlučivanje o kamatnim stopama i monetarnoj politici sa ciljem očuvanja stabilnosti cena u evrozoni. Tokom mandata Kristin Lagard, ova institucija suočila se sa brojnim izazovima, uključujući inflaciju i neizvesne ekonomske prilike. Njene odluke uticale su na uslove zaduživanja građana i kompanija, kao i na ukupnu privrednu aktivnost.

U nekoliko navrata, Lagard je bila prepoznata kao jedna od najuticajnijih političarki francuske desnice, a 2009. godine anketama je svrstana među najpopularnije javne ličnosti u Francuskoj. Prema nekim izveštajima, The Financial Times ju je 2009. proglasio najboljom ministarkom finansija u Evropi. Posebno je bila pohvaljena za aktivaciju mehanizama pomoći članicama evrozone tokom krize 2010. godine.

Nasleđe i očekivanja nakon odlaska

Odlazak Kristin Lagard sa čela Evropske centralne banke otvara proces izbora novog predsednika ove ključne finansijske institucije. Iako se mesecima spekulisalo o njenom ranijem odlasku, potvrđeno je da će funkciju napustiti u februaru 2027. godine. Zbog toga analitičari pažljivo prate moguće promene u monetarnoj politici, jer će izbor naslednika imati veliki uticaj na ekonomske tokove u evrozoni. U međuvremenu, karijera Kristin Lagard ostaje primer uspeha u međunarodnim finansijama i politici.