Najveći broj zaraženih virusom Zapadnog Nila registrovan je u Italiji i Grčkoj, dok SZO savetuje pojačan oprez

Za više od 240 ljudi širom Evrope ove godine potvrđena je infekcija virusom Zapadnog Nila, saopštio je Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC). Najveći broj zaraženih registrovan je u Italiji i Grčkoj, dok stručnjaci upozoravaju na važnost praćenja širenja virusa tokom letnjih meseci. Virus Zapadnog Nila uglavnom cirkuliše između komaraca i ptica, ali zaraženi komarci mogu da ga prenesu i na ljude.

Raspodela slučajeva virus Zapadnog Nila po državama

Prema poslednjem izveštaju ECDC-a, virus Zapadnog Nila potvrđen je kod ukupno 241 osobe od početka aktuelne sezone prenosa. Najviše slučajeva zabeleženo je u Italiji (139), zatim u Grčkoj (61). Španija ima 17 potvrđenih slučajeva, Severna Makedonija 13, Rumunija šest, Francuska četiri, dok je u Nemačkoj potvrđen jedan slučaj. Kao rezultat toga, stručnjaci ističu da je važno pratiti razvoj situacije, naročito u regionima gde je broj zaraženih u porastu.

Sezona prenosa i preporuke zdravstvenih organizacija

Sezona prenosa virusa Zapadnog Nila traje od jula do septembra, kada su komarci najaktivniji. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je krajem prethodnog meseca pozvala na pojačan oprez zbog porasta broja zaraženih u južnoj Evropi. Prema Institutu Robert Koh iz Nemačke, većina zaraženih osoba nema nikakve simptome, zbog čega često nisu svesni da su inficirani. To znači da stvarni broj infekcija može biti veći od zvanično registrovanog.

Simptomi i rizici virusa Zapadnog Nila

Kod manjeg broja zaraženih virus Zapadnog Nila može izazvati ozbiljnije zdravstvene probleme i zahvatiti nervni sistem. U težim slučajevima mogu se javiti encefalitis ili meningitis. Do sada ne postoji vakcina za ljude niti specifičan lek protiv infekcije virusom Zapadnog Nila. Lečenje se zasniva na ublažavanju i praćenju simptoma.

SZO savetuje građanima i putnicima da smanje rizik od uboda komaraca nošenjem odeće koja pokriva što veći deo tela i korišćenjem sredstava za zaštitu od komaraca, posebno tokom perioda njihove najveće aktivnosti.

Pored toga, zdravstvene institucije nastavljaju da prate situaciju i daju preporuke za sprečavanje širenja infekcije, posebno u područjima gde je broj slučajeva u porastu.

Prema preliminarnim analizama, požar u Atici i Beotiji za 91 sat oslobodio energiju ekvivalentnu šest bombi iz Hirošime

Obimni požar u Grčkoj zahvatio je 111.732 hektara tokom 91 sata, a prema preliminarnim analizama Meteorološke grupe FLAME instituta Meteo, oslobođena je energija jednaka eksploziji šest bombi iz Hirošime. Požar je zahvatio područja Atike i Beotije od jutra 31. jula do jutra 4. avgusta, prema zvaničnim procenama. Tokom ovog perioda zabeleženi su izuzetno nepovoljni vremenski uslovi, sa olujnim vetrom koji je prve noći prelazio 80 km/h, a druge noći dostizao 70 km/h.

Brzo širenje požara zbog jakih vetrova

Najveći deo opožarene površine izgoreo je tokom dve noći. Od večeri 31. jula do jutra 1. avgusta, kao i od večeri 1. do jutra 2. avgusta, vatra je zahvatila ukupno 61.718 hektara. To predstavlja 55 odsto ukupne opožarene površine. Prosečna brzina širenja požara premašila je 2.000 hektara na sat. Ovakav tempo širenja bio je posledica ekstremnih vremenskih uslova sa snažnim vetrom.

Energetski ekvivalent i satelitske procene

Prema satelitskim procenama, tokom požara oslobođeno je najmanje 380 teradžula (TJ) energije. To je energetski ekvivalent približno šest atomskih bombi bačenih na Hirošimu. Ove procene pokazuju koliku je štetu izazvao požar u Grčkoj, posebno na teritoriji Atike i Beotije.

Početak i tok požara

Požar je izbio severno od Agios Vasiliosa u Beotiji rano ujutru, oko 9 časova, 31. jula. Odatle se brzo proširio zbog nepovoljnih vremenskih prilika. Zbog toga su nadležne službe pratile situaciju iz sata u sat i reagovale prema mogućnostima.

Na kraju, ukupna površina zahvaćena požarom i oslobođena energija ukazuju na ozbiljnost situacije koja je pogodila Grčku. Prema zvaničnim analizama, ovakve katastrofe zahtevaju pažljivo praćenje i odgovarajuću pripremu za buduće slične događaje.

Blanche je izabran u tesnom glasanju, a njegova nominacija izazvala je kontroverze zbog stvaranja fonda od 1,8 milijardi dolara.

Potvrda u Senatu nakon tesnog glasanja

Senat SAD potvrdio je rano u subotu Todda Blanchea za poziciju državnog tužioca, čime je bivši advokat predsednika Trampa postao najviši pravni zvaničnik zemlje. Blanche je potvrđen sa 50 glasova za i 49 protiv. Republikanci Susan Collins iz Mainea i Lisa Murkowski iz Aljaske glasale su protiv njegove nominacije zajedno sa svim demokratama.

Kontroverzni fond kao kamen spoticanja

Tokom procesa potvrde, posebnu pažnju javnosti privuklo je stvaranje fonda od 1,8 milijardi dolara namenjenog isplatama osobama koje tvrde da su oštećene od strane federalne vlade. Ovaj fond je deo sporazuma o nagodbi koji je Ministarstvo pravde postiglo sa gospodinom Trampom kako bi se rešila njegova građanska tužba protiv Službe unutrašnjih prihoda zbog curenja njegovih poreskih informacija.

Reakcije i budući izazovi

Nominacija i potvrda Blanchea naišla je na otpor ne samo zbog fonda, već i zbog druge klauzule sporazuma koja pruža široku imunitet gospodinu Trampu, njegovim članovima porodice i njegovim poslovnim interesima od poreskih revizija i istraga. U narednom periodu očekuje se da će Blanche kao državni tužilac suočiti sa brojnim pravnim i političkim izazovima vezanim za ove kontroverzne odluke.