Prema izjavama putnika, incident se dogodio tokom sletanja, a putnici su pomogli jedni drugima da napuste avion

Dve putnice koje su preživele sudar aviona i vatrogasnog vozila na aerodromu LaGuardia u Njujorku govorile su o svojim iskustvima tokom incidenta koji se dogodio u nedelju uveče, 23.03.2026. godine. Prema njihovim izjavama, avion kompanije Air Canada naišao je na turbulenciju tokom spuštanja, što je izazvalo zabrinutost među putnicima pre samog sudara.

Jedna od putnica, koja je sedela u redu za izlaz u slučaju opasnosti, navela je da je tokom turbulencije potražila podršku od osobe pored sebe, iako se nisu poznavale. Druga putnica je izjavila da su u trenutku sudara svi bili zatečeni i da su putnici instinktivno držali jedni druge za ruku dok su osećali kako se avion naglo pomera. Nisu odmah znali šta se tačno događa, ali su u trenutku posle sudara razmišljali da li će avion izgubiti kontrolu.

Nakon zaustavljanja aviona, dve putnice su zajedno otvorile vrata za hitan izlaz na svojoj strani letelice i pomogle drugim putnicima da napuste avion. Jedna od njih je izjavila da je vrata bilo teško otvoriti, ali su zajedničkim naporom uspeli da ih uklone i omoguće evakuaciju drugih putnika sa te strane aviona.

Po izlasku iz aviona, jedna od putnica je izjavila da je bila svesna ozbiljnosti situacije i da je bila zahvalna što je imala priliku da se vrati svojoj porodici. Obe putnice su majke sa malom decom i istakle su da im je sigurnost porodice bila na prvom mestu tokom i nakon incidenta.

Na fotografijama sa lica mesta vidi se kako hitne službe reaguju na pisti nakon sudara aviona i vatrogasnog vozila. Zvanični izvori nisu objavili dodatne informacije o uzrocima incidenta, a istraga je u toku. Prema izjavama sa lica mesta, svi putnici su pravovremeno evakuisani, a službe spasavanja su brzo reagovale.

Incident na aerodromu LaGuardia predstavlja jedan od nekoliko događaja u kojima je reagovanje posade i putnika doprinelo bezbednom napuštanju letelice nakon vanredne situacije. Dalji detalji o okolnostima sudara i zvanični nalazi očekuju se nakon završetka istrage.

Međunarodna agencija za energiju savetuje ograničenje upotrebe nafte, dok blokada Hormuškog moreuza utiče na globalno snabdevanje

Ekonomisti i međunarodne organizacije upozoravaju da bi smanjenje potrošnje nafte moglo doprineti ublažavanju rasta cena energije izazvanog ratom u Iranu, ali navode da bi to moglo biti teško ostvarivo u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema poslednjem izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA) objavljenom 20. marta 2026. godine, uzrok naglog rasta cena nafte je kontinuirani sukob u Iranu i blokada Hormuškog moreuza, kroz koji prolazi oko 20% svetske nafte.

IEA je prošle nedelje izdala niz preporuka za potrošače sa ciljem smanjenja potrošnje goriva. Među merama koje se navode su rad od kuće, smanjenje brzine vožnje i zajednička vožnja (carpooling), kao i veća upotreba javnog prevoza. Preporuke su posebno fokusirane na saobraćaj, jer se prema podacima IEA, oko dve trećine nafte troši upravo u transportu.

U izveštaju se ističe da “mere koje se odnose samo na snabdevanje ne mogu u potpunosti da ublaže obim poremećaja” i da je neophodno delovati i na strani potrošnje kako bi se smanjio pritisak na krajnje korisnike. IEA podseća na slične preporuke iz perioda naftne krize 1970-ih, kada je embargo proizvođača sa Bliskog istoka doveo do naglog poskupljenja goriva u SAD i naveo deo američkih radnika da koriste zajednički prevoz.

Međutim, ekonomisti navode da bi promena navika potrošača mogla biti izazovna, posebno zbog ograničene dostupnosti javnog prevoza u brojnim regionima SAD i veće cene električnih vozila u poređenju sa automobilima na fosilna goriva. IEA ističe da su ove prepreke prisutne i danas, što dodatno otežava sprovođenje mera štednje.

Blokada Hormuškog moreuza, strateškog prolaza u Persijskom zalivu, i dalje traje i ograničava kretanje većine tankera. Eksperti navode da će, ukoliko ne dođe do diplomatskog dogovora koji bi okončao sukob, globalno snabdevanje naftom biti smanjeno tokom narednih meseci. “Najvažnije rešenje ovog problema je otvaranje Hormuškog moreuza”, izjavio je direktor IEA Fatih Birol prilikom predstavljanja izveštaja.

Stručnjaci procenjuju da trenutna situacija može uticati na globalno tržište energenata i svakodnevne troškove građana. Prethodna iskustva iz perioda naftnih šokova pokazuju da su promene u potrošnji moguće, ali zahtevaju široku podršku i prilagođavanje infrastrukture.

Sukob u Iranu i dalje traje, a međunarodne organizacije prate razvoj situacije na energetskom tržištu i preporučuju dalje mere za ublažavanje posledica za potrošače.

Vlasti Irana poslale zvaničan odgovor preko Pakistana, dok Teheran preti blokadom Crvenog mora ukoliko dogovor ne bude postignut

Danas, 27. dan sukoba između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana, iranske vlasti su putem zvaničnih kanala preko Pakistana dostavile svoj odgovor na američki mirovni plan, navode izvori iz državnih institucija. Iran je ocenio američki predlog kao “jednostran i nepravedan”, zahtevajući kao uslov za mirovni proces četiri ključna zahteva.

Prema saopštenju iranskih zvaničnih izvora, Teheran traži hitnu obustavu svih vojnih aktivnosti i atentata koje pripisuje Izraelu i Sjedinjenim Državama, garancije da se sukob više neće ponoviti, isplatu ratne štete i kompenzacija, kao i prekid neprijateljstava na svim frontovima, uključujući saveznike poput Hezbolaha i Huta.

Ukoliko dogovor ne bude postignut, Iran preti blokadom ne samo Ormuskog moreuza, već i Crvenog mora (Bab el Mandeb), što bi, prema navodima, moglo značajno uticati na svetsku trgovinu naftom. Zvaničnici ističu da je situacija na terenu napeta, dok se očekuju dalji pregovori.

Istovremeno, iz Afrike dolaze informacije da je načelnik vojske Ugande, general Muhozi Kainerugaba, putem društvenih mreža izrazio podršku Izraelu i zapretio mogućnošću direktnog vojnog uključivanja. On je naveo bliske veze Ugande i Izraela kao motiv, podsećajući na operaciju iz 1976. godine, ali nije izneo detalje o eventualnim narednim koracima.

Na sastanku G7, visoka predstavnica Evropske unije Kaja Kalas optužila je Rusiju da obezbeđuje obaveštajne podatke Iranu, što, prema njenim rečima, omogućava preciznije napade na američke vojne baze. Cilj ovakvih aktivnosti, navodi se, može biti preusmeravanje pažnje i resursa sa sukoba u Ukrajini.

Zbog pretnji blokadom ključnih pomorskih puteva i nestabilnosti u regionu, cena nafte na svetskom tržištu ponovo je premašila 104 dolara za barel, uz napomenu da ekonomski analitičari prate razvoj situacije.