Connect with us

Svet

Venecuelanski državljanin podneo tužbu protiv SAD nakon deportacije u zatvor CECOT

Prema navodima advokata, zahtev za odštetu usled pritvora u Salvadoru podnet saveznom sudu u SAD

Published

1 hour ago

on

pexels-photo-20597291

Prema navodima advokata, zahtev za odštetu usled pritvora u Salvadoru podnet saveznom sudu u SAD

Venecuelanski državljanin Neijerver Adrijan Leon Rengel podneo je tužbu protiv Sjedinjenih Američkih Država, zahtevajući odštetu u iznosu od najmanje 1,3 miliona dolara zbog, kako navodi, uslova tokom pritvora u zatvoru CECOT u El Salvadoru. Prema dostupnim informacijama, Leon Rengel (28) je deportovan iz SAD i tokom 2025. godine proveo oko četiri meseca u ovom zatvoru pre nego što je oslobođen u okviru razmene zatvorenika u julu iste godine.

Kako je naveo u intervjuu međunarodnim medijima, Leon Rengel je opisao uslove tokom boravka u zatvoru kao izuzetno teške. Prema njegovim tvrdnjama, on i drugi pritvorenici su bili izloženi fizičkom zlostavljanju i neadekvatnim higijenskim uslovima, uključujući upotrebu iste vode za piće i kupanje. Takođe je naveo da su mu zatvorski čuvari saopštili da će ostati zatvoren do 90 godina, što je izazvalo ozbiljne psihološke posledice.

Leon Rengel je jedan od više stotina venecuelanskih državljana koji su deportovani iz SAD u El Salvador i koji su, prema navodima, tokom boravka u CECOT zatvoru bili u potpunoj izolaciji. Njihovo puštanje na slobodu usledilo je nakon razmene zatvorenika između država u julu 2025. godine.

Izveštaj međunarodne organizacije za ljudska prava navodi da su pritvorenici u CECOT zatvoru bili izloženi fizičkom i psihološkom pritisku, sa slučajevima zlostavljanja koji su dokumentovani tokom trajanja pritvora. Pojedini izvori navode i ozbiljne navode o seksualnom zlostavljanju, ali nezavisno nije moguće verifikovati sve tvrdnje.

Tužba protiv SAD je podneta federalnom sudu, a advokati Leon Rengela navode da traže odštetu zbog uslova tokom pritvora i posledica koje je pritvor imao na njegov psihološki i fizički integritet. Zvaničnici SAD do sada nisu javno komentarisali ovu tužbu.

Zatvor CECOT u El Salvadoru poznat je kao objekat visokog stepena bezbednosti, a više međunarodnih organizacija prethodno je izražavalo zabrinutost zbog uslova u ovom zatvoru. Do ovog trenutka, Leon Rengel je prvi poznati bivši pritvorenik ovog objekta koji je pokrenuo pravni postupak protiv SAD tražeći odštetu.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Sjedinjene Američke Države šalju 3.000 vojnika na Bliski istok zbog tenzija sa Iranom

Vojni izvori najavljuju raspoređivanje trupa, dok američki predsednik navodi da pregovori sa Iranom još traju

Published

12 minutes ago

on

March 24, 2026

By

Vojni izvori najavljuju raspoređivanje trupa, dok američki predsednik navodi da pregovori sa Iranom još traju

Sjedinjene Američke Države planiraju da u narednim satima pošalju dodatnih 3.000 vojnika na Bliski istok, potvrđeno je iz vojnih izvora. Prema dostupnim informacijama, u pitanju su pripadnici 82. vazdušno-desantne divizije, a odluka dolazi usred pojačanih tenzija sa Iranom i trenutne situacije u Ormuskom moreuzu.

Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je napad na iranske elektrane odložen za pet dana, neposredno pre isteka ultimatuma Iranu za deblokiranje Ormuskog moreuza, važne pomorske rute za izvoz nafte i gasa. Cena sirove nafte je ponovo porasla i na azijskim berzama dostigla vrednost od skoro 104 dolara po barelu.

U obraćanju iz Bele kuće, Tramp je ocenio američku operaciju u Iranu kao “ogroman uspeh” i naveo da su eliminisani iranski lideri, vojska i mornarica. “Svi lideri su otišli. Niko ne zna sa kim da razgovara”, izjavio je Tramp, dodajući da SAD pregovaraju sa odgovarajućim predstavnicima Irana i da druga strana želi dogovor.

Predsednik SAD naglasio je da je Iran pristao da nikada neće imati nuklearno oružje, ali nije precizirao detalje tih pregovora. Na pitanje o mogućem slanju izaslanika za pregovore o miru, Tramp je naveo da pregovori već traju i da druga strana pokazuje interesovanje za dogovor.

Vojni izvori naglašavaju da raspoređivanje američkih trupa ne podrazumeva direktno angažovanje na tlu Irana, ali su dodatne snage predviđene kao podrška zajedničkim operacijama sa saveznicima u regionu. U prethodnim izjavama Tramp je istakao da ne želi prisustvo američkih vojnika na iranskoj teritoriji, ali nije isključio sve opcije u slučaju eskalacije sukoba.

“Očekuje se da će naredba o raspoređivanju trupa biti izdata u najkraćem roku”, navodi se iz vojnih izvora.

Pročitaj još

Svet

Delta privremeno obustavlja posebne usluge za članove Kongresa tokom budžetske blokade

Avio-kompanija potvrdila odluku zbog nedostatka resursa, dok putnici i zaposleni osećaju posledice blokade vlade SAD

Published

32 minutes ago

on

March 24, 2026

By

Avio-kompanija potvrdila odluku zbog nedostatka resursa, dok putnici i zaposleni osećaju posledice blokade vlade SAD

Delta Air Lines je saopštila da privremeno obustavlja specijalne usluge koje su inače dostupne članovima američkog Kongresa, usled aktuelne delimične blokade federalne vlade. Odluka je doneta nakon što su na američkim aerodromima zabeležena duga čekanja na bezbednosnim kontrolama, usled povećanih izostanaka zaposlenih u bezbednosnoj službi (TSA), koji rade bez redovne isplate zarada.

Prema navodima kompanije, razlog za privremeno ukidanje takozvanih „specijalnih usluga“ je pritisak na resurse i osoblje, izazvan produženom blokadom finansiranja. Uobičajene usluge koje su suspendovane uključuju aerodromsku pratnju i pomoć Red Coat osoblja, specijalizovanih za podršku putnicima. Tokom trajanja ove mere, članovi Kongresa će biti u istoj situaciji kao i ostali putnici kada je reč o čekanju i pristupu uslugama na aerodromima.

„Zbog uticaja na resurse izazvanih dugotrajnom blokadom vlade, Delta će privremeno suspendovati specijalne usluge za članove Kongresa koji lete ovom kompanijom. Pored bezbednosti, prioritet Delte je briga o zaposlenima i putnicima, što je u trenutnim okolnostima sve izazovnije“, navodi se u saopštenju kompanije.

Pojedini članovi Kongresa i dalje mogu ostvariti određene pogodnosti na osnovu članstva u SkyMiles programu, ali ne i zbog svoje zvanične funkcije u vladi, potvrđeno je iz kompanije.

Putnici na međunarodnim i domaćim letovima, uključujući George Bush Intercontinental Airport u Hjustonu, izjavili su za novinare na terenu da žele da Kongres pronađe rešenje za finansiranje i omogući ponovnu normalizaciju rada vlade. Neki putnici su se žalili i na ograničen pristup vodi i osnovnim potrepštinama dok čekaju u redovima, izražavajući zabrinutost zbog mogućnosti rešavanja drugih vanrednih situacija tokom trajanja blokade.

U međuvremenu, najavljeno je da se u Senatu vode poslednji pregovori o finansiranju ključnih federalnih agencija, uključujući Odeljenje za unutrašnju bezbednost. Prema informacijama iz izvora bliskih pregovorima, grupa senatora iz Republikanske stranke sastala se sa predsednikom Sjedinjenih Država radi postizanja dogovora i okončanja šestonedeljne blokade. Detalji dogovora još nisu zvanično objavljeni.

Pročitaj još

Svet

Savet bezbednosti UN razmatra rezoluciju o upotrebi sile u Ormuskom moreuzu

Diplomate pregovaraju o predlogu Bahreina koji omogućava vojnu akciju, dok Francuska nudi umereniju verziju

Published

32 minutes ago

on

March 24, 2026

By

Diplomate pregovaraju o predlogu Bahreina koji omogućava vojnu akciju, dok Francuska nudi umereniju verziju

Članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija započele su pregovore o rezoluciji koja se odnosi na zaštitu komercijalne plovidbe u i oko Ormuskog moreuza. Predlog Bahreina, koji podržavaju zalivske države i Sjedinjene Američke Države, predviđa mogućnost upotrebe “svih neophodnih sredstava”, što uključuje i vojnu akciju za obezbeđivanje slobodne plovidbe. Istovremeno, Francuska se protivi takvom rešenju i nudi alternativni, umereniji tekst.

Prema diplomatskim izvorima, bahreinski nacrt rezolucije opisuje poteze Irana kao pretnju međunarodnom miru i bezbednosti i omogućava državama, samostalno ili kroz multinacionalne koalicije, da primene sva neophodna sredstva kako bi sprečile ometanje međunarodne navigacije. Takođe, u tekstu se predviđa i mogućnost uvođenja ciljanih sankcija.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro ocenio je da nije izvesno da će bahreinski predlog dobiti potrebnu podršku unutar Saveta bezbednosti, ističući da su naredni dani ključni za pronalaženje kompromisa. Ambasador Bahreina u Francuskoj, Esam el Džasem, izjavio je da se pregovori nalaze u ranoj fazi, a međunarodne koalicije uglavnom reaguju na aktuelna dešavanja bez rešavanja uzroka eskalacije.

Rezolucijom se zahteva da Iran odmah obustavi napade na trgovačke brodove i sve pokušaje ometanja slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu. Ipak, diplomate procenjuju da su šanse za usvajanje ovakvog teksta male, budući da saveznici Irana, Rusija i Kina, mogu uložiti veto.

Za usvajanje rezolucije u Savetu bezbednosti UN neophodno je najmanje devet glasova “za” i odsustvo veta stalnih članica – Rusije, Kine, SAD, Velike Britanije i Francuske.

Francuski predlog rezolucije, za razliku od bahreinskog, ne pominje Iran i ne zasniva se na Poglavlju VII Povelje UN, već poziva sve strane na uzdržanost, prekid neprijateljstava u regionu Persijskog zaliva, Ormuskog moreuza i Omanskog zaliva, te povratak diplomatiji. U ovom predlogu se ističe potreba za koordinacijom isključivo odbrambenih mera, kao što je pratnja trgovačkih brodova, uz poštovanje međunarodnog prava i prava mora.

Pročitaj još

U Trendu