Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u Marijeti da Iran još nije spreman na dogovor, ali da će to uskoro postati.

Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je tokom obraćanja pristalicama u američkoj saveznoj državi Džordžija da „Iran nije spreman da sklopi dogovor, ali veoma brzo će biti“. Tramp je okupljenima u gradu Marijeta objasnio da je trenutna situacija sa Iranom samo „čarka“ i da Teheran zapravo želi dogovor, iako postavlja nove zahteve. Prema njegovim rečima, napetosti oko dogovora traju, ali očekuje da će se situacija uskoro promeniti.

Tramp o iranskim zahtevima i spremnosti za dogovor

U nastavku obraćanja, Donald Tramp je naveo da Iran stalno menja uslove i iznosi nove zahteve kad god dođe do dogovora. „Ali ja kažem da nisu spremni da sklope dogovor. Jer svaki put kad sklope dogovor, žele da ga promene i sve ostalo. Nisu spremni. Biće spremni veoma brzo“, rekao je Tramp pred publikom. Takođe, istakao je da iranska strana želi dogovor, međutim, njihov pristup otežava postizanje konačnog rešenja.

Važnost Ormuskog moreuza i američka energetska nezavisnost

Predsednik SAD se tokom govora osvrnuo i na značaj Ormuskog moreuza za svetsku trgovinu naftom. Prema njegovim rečima, „nama ne trebaju moreuzi. Nama ništa ne treba. Nama ne treba Ormuski moreuz, ali to radimo jer moramo, jer ne možemo da dozvolimo da Iran ima nuklearno oružje“. Tramp je naglasio da su Sjedinjene Države najveći proizvođač nafte na svetu, ali da nestabilnost u regionu Persijskog zaliva i dalje utiče na globalno tržište. Dodao je da mnoge zemlje zavise od nafte iz Irana i arapskih država, te da je Ormuski moreuz od ključnog značaja za njihov izvoz.

Uticaj situacije sa Iranom na svetske cene nafte

Osim toga, Tramp je podvukao da, iako SAD imaju svoje izvore energije, dešavanja u regionu i dalje značajno utiču na cene nafte na svetskom tržištu. Na taj način, pitanje stabilnosti Ormuskog moreuza i odnosa sa Iranom ostaje važno za mnoge zemlje. Prema Trampovim rečima, Sjedinjene Države nastavljaju da prate situaciju i rade na tome da spreče Iran da dođe do nuklearnog oružja. Tok događaja u narednim nedeljama biće ključan za dalji razvoj odnosa između dve zemlje.

Dve beluge, Bertie Bott i Frankie, prešle su preko 2400 kilometara do novog doma u SeaWorld-u San Antonio.

Međunarodna misija spašavanja beluga

Dve beluge po imenu Bertie Bott i Frankie uspešno su stigle u svoj novi dom, bazen od preko 7,5 miliona litara solane vode u SeaWorld-u San Antonio, Teksas. Ova relokacija je deo veće međunarodne misije koja je organizovana nakon zatvaranja kanadskog tematskog parka Marineland. Steve Aible, potpredsednik za zoološke operacije u SeaWorld-u San Antonio, nije krio svoje oduševljenje. „Jednostavno ne mogu da prestanem da se smejem kada pričam o njima,“ rekao je Aible dok je stajao ispred bazena koji trenutno služi kao privremeni dom za ove životinje teške oko 544 kilograma.

Putešestvije dugo preko 2400 kilometara

Putovanje beluga iz Niagarinih vodopada u Ontario do Teksasa bilo je dugotrajno i zahtevalo je preciznu logistiku. Uključivalo je transport kamionima s ravnim dnom i let avionom za teret. Tokom putovanja, deset čuvara pratilo je beluge, a veterinarski stručnjaci specijalizovani za morske sisare neprestano su nadgledali njihovo stanje. „Ko bi ikada pomislio da će leteti avionom s kitom?“ prisjetio se Aible jednog od najupečatljivijih trenutaka putovanja.

Zatvaranje Marineland-a i budućnost beluga

Marineland je zatvoren za javnost 2024. godine, ali je nastavio da zadrži životinje, navodeći nedostatak resursa za njihovo dalje održavanje. Otprilike godinu dana nakon zatvaranja, park je saopštio da neće imati drugog izbora osim da uspava kitove ukoliko plan relokacije ili dodatno finansiranje ne budu osigurani.

Plan uključuje finansiranje rata i strože izborne zakone poznate kao SAVE America Act.

Početak procesa usvajanja budžeta

U sredu, Dom predstavnika SAD, vođen republikancima, usvojio je budžetski plan koji predviđa izdvajanje do 95 milijardi dolara za vođenje rata u Iranu, kao i za podršku poljoprivrednicima i implementaciju delova izbornog zakona predsednika Trampa, poznatog kao SAVE America Act. Glasanje je završeno rezultatom 216 naspram 214, pri čemu su svi demokrati i dvoje republikanaca glasali protiv.

Detalji budžetskog plana

Ovaj korak predstavlja početak procesa pomirenja na stranačkoj liniji. Senat takođe treba da odobri rezoluciju koja nalaže odgovarajućim odborima da započnu sa kreiranjem paketa za pomirenje vrednog 95 milijardi dolara. Republikanci su se odlučili za ovaj put jer im omogućava da prevaziđu otpor demokrata u Senatu i odobre finansiranje jednostavnom većinom.

Otpor i izazovi

Rezolucija usmerava Odbor za oružane snage i Obaveštajni odbor Predstavničkog doma da napišu zakonodavstvo koje povećava troškove za do 60 milijardi dolara i 13 milijardi dolara, respektivno. Odbor za poljoprivredu dobio je limit od 12 milijardi dolara, a Administrativni odbor 10 milijardi dolara. Plan se suočava sa velikim preprekama u gornjem domu, gde SAVE America Act već mesecima stagnira.