Opoziciona liderka pokušala tri puta da se vrati u zemlju tokom poslednja 24 sata

Opoziciona liderka Venecuele, María Corina Machado, koja je takođe dobitnica Nobelove nagrade za mir 2025. godine, tri puta je zaustavljena na granici tokom poslednja 24 sata dok je pokušavala da se vrati u zemlju iz egzila u Panami, izjavio je njen viši savetnik David Smolansky. Machado, koju venecuelanska vlada smatra beguncom, optužena je za pozivanje na vojnu intervenciju protiv svoje zemlje.

Neuspešni pokušaji povratka

Prema rečima njenog tima, Machado je pokušala da uđe u Venecuelu avionom i brodom, ali joj je svaki put bio onemogućen ulazak. Ovo nije prvi put da se suočava sa ovakvim problemima, s obzirom na to da su joj prethodni pokušaji povratka takođe bili neuspešni nakon što je tajno izvedena iz zemlje kako bi primila Nobelovu nagradu.

Nakon nedavnih razornih zemljotresa u Venecueli, situacija se dodatno zakomplikovala, što otežava njeno vraćanje. Smolansky i dalje apeluje na međunarodnu zajednicu da obrati pažnju na krizu u Venecueli i položaj Maríe Corine Machado.

Nakon apelacionog suda, nova karta izbornih jedinica stigla do Vrhovnog suda treći put.

Novi apel pred Vrhovnim sudom

Borba oko izborne karte Misurija vraćena je pred Vrhovni sud SAD treći put kasno u utorak, nakon što je apelacioni sud naredio ponovno usvajanje novih izbornih jedinica koje podržava predsednik Tramp. Ova karta je prvobitno kreirana kako bi Republikancima omogućila dobijanje dodatnog mesta u Predstavničkom domu tokom ključnih izbora za Kongres. Vrhovni sud je već dva puta blokirao upotrebu nove karte u novembru.

Odluka o staroj karti ostaje na snazi

Poslednji hitni apel usledio je nakon neobične odluke federalnog apelacionog suda koji je naredio povratak na mapu koja favorizuje GOP, čak i nakon što je Vrhovni sud zaustavio takav potez 10. septembra. Prethodno te nedelje, sudija Bret Kavano odbio je žalbu državnog sekretara Misurija Denija Hoskinsa i stao na stranu Vrhovnog suda Misurija. Sudije su ostavile na snazi odluku Vrhovnog suda države, koja zahteva da se koristi prethodna karta dok građani ne odobre nove distrikte na državnom referendumu.

Utjecaj na glasače i dalji postupci

Ova pravna borba izazvala je zbunjenost među više od milion potencijalnih glasača koji bi mogli biti premešteni među distriktima. Glasanje odsutnih već je počelo u Misuriju koristeći distrikte usvojene 2022. godine, nakon poslednjeg popisa stanovništva. Nova karta koju podržava gospodin Tramp značajno preoblikuje distrikt u Kanzas Sitiju koji drži demokratski rep Emanuel Kliver. Republikanci se nadaju da bi mapa mogla pomoći da osvoje sedam od osam mesta u Predstavničkom domu države – jedno više nego što trenutno imaju.

Hrvatski premijer Andrej Plenković u Njujorku kritikovao Srbiju zbog sahrane Ratka Mladića i najavio mogućnost blokade evropskog puta.

Hrvatski premijer Andrej Plenković iskoristio je govornicu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku kako bi izneo kritike na račun Srbije u vezi sa procesom proširenja Evropske unije. Tema “blokada evropskog puta Srbije” zauzela je centralno mesto njegovog obraćanja, u kojem je naglasio da postupci Srbije, posebno u vezi sa nedavnom sahranom Ratka Mladića, nisu u skladu sa evropskim vrednostima.

Govoreći pred predstavnicima država članica, Plenković je naglasio da je proces proširenja Evropske unije važan za region, ali je istakao i da bi Srbija mogla da se suoči sa blokadom na svom evropskom putu. On je posebno osudio navodne počasti koje su, prema njegovim rečima, u suprotnosti sa vrednostima Unije. Na ovom događaju, prema Plenkovićevim navodima, Srbija je pokazala odnos prema prošlosti koji, po njegovom mišljenju, nije u saglasju sa principima EU.

Reakcije iz Srbije na blokadu evropskog puta Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić reagovao je na Plenkovićeve izjave, ocenjujući da su napadi iz Hrvatske usledili zbog broja građana na sahrani Ratka Mladića. Vučić je istakao da nije bilo državnih manifestacija ili posebnih počasti, već obična sahrana na kojoj su prisustvovali obični vojnici. Prema njegovim rečima, reakcije iz Hrvatske su rezultat iznenađenja zbog velikog broja ljudi koji su došli, ali je naglasio da Srbija nije organizovala zvaničnu ceremoniju.

S druge strane, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić dala je oštar odgovor hrvatskom premijeru. Ona je navela da Plenković, koji, kako je rekla, podržava ustaške manifestacije i Tompsona, nema pravo da drži pridike Srbiji. Brnabić je podsetila i na postavljanje table sa ustaškim pozdravom u Jasenovcu, mestu na kojem su počinjeni zločini nad Srbima, Jevrejima i Romima, što je dodatno pojačalo tenzije u međudržavnim odnosima.

Šta dalje za evropski put Srbije

Iako je tema “blokada evropskog puta Srbije” izazvala brojne reakcije, ostaje otvoreno pitanje kako će se situacija dalje razvijati. U međuvremenu, zvaničnici u Srbiji ističu da će nastaviti dijalog sa Evropskom unijom i da su posvećeni evropskim integracijama, uprkos kritikama koje dolaze iz Hrvatske. Takođe, naglašavaju važnost objektivnog sagledavanja događaja i poštovanja istorijskih činjenica.

Na kraju, odnos Srbije i Hrvatske u kontekstu evropskih integracija ostaje složen, a retorika na visokom nivou pokazuje da će proces proširenja i dalje biti tema pažnje u međunarodnim institucijama. Razmena stavova na Generalnoj skupštini UN pokazala je da evropski put Srbije može naići na prepreke, ali i da su dijalog i saradnja ključni za prevazilaženje otvorenih pitanja.