Kijev je obnovio napade na ruska naftna postrojenja, a za privremeno zaustavljanje traži dodatne sisteme Patriot.

Odbrambene snage Ukrajine obnovile su napad na ruske rafinerije, što je potvrdio predsednik Volodimir Zelenski u ekskluzivnoj izjavi. On je naglasio da je „zabrana ukinuta“, a Kijev više ne namerava da jednostrano prekida napad na ruski energetski sektor dok traje napad na ukrajinsku infrastrukturu. Ova odluka usledila je nakon što je Moskva, prema rečima Zelenskog, iskoristila trodnevnu pauzu za nastavak raketnih napada na ukrajinske civilne ciljeve.

Kijev je prethodno privremeno obustavio napad na ruske rafinerije na molbu Vašingtona. Trodnevna zabrana bila je rezultat direktnog zahteva Sjedinjenih Američkih Država, ali je, kako tvrdi Zelenski, tokom tog perioda ruski režim nastavio napade na ukrajinsku infrastrukturu i civila. Kao rezultat, Ukrajina je odlučila da obnovi napad na ruska energetska postrojenja.

Napad na ruske rafinerije kao odgovor na napade na Ukrajinu

Ukrajinski predsednik je istakao da je Moskva iskoristila trodnevnu pauzu da nastavi veliki broj napada na ukrajinske gradove. Napad na ruske rafinerije sada predstavlja odgovor na nastavak oružanih akcija i civilnih žrtava u Ukrajini. Prema njegovim rečima, napad na ruske rafinerije više neće biti jednostrano obustavljan dok god traje pretnja po ukrajinsko stanovništvo.

Međutim, Zelenski je jasno naveo uslove pod kojima bi Kijev mogao privremeno da zaustavi napad. Dostavljanje dodatnih američkih protivvazdušnih raketnih sistema Patriot predstavlja minimalni zahtev Ukrajine za bilo kakvo novo obustavljanje napada. On je naglasio da je zaštita ukrajinskog neba prioritet i da Zapad mora preduzeti konkretne korake kako bi se to obezbedilo.

Zahtevi Ukrajine prema zapadnim partnerima

Tokom razgovora o napadu na ruske rafinerije, Zelenski je poručio da je Kijev spreman da razgovara o privremenom obustavljanju napada samo ako se ispuni ključni uslov. Dodatni sistemi Patriot su, prema njegovim rečima, apsolutni minimum za zaštitu ukrajinskog vazdušnog prostora. Ukrajina ovim potezima šalje jasnu poruku da više neće dozvoliti jednostranu ranjivost dok traju napadi na civile i energetsku infrastrukturu.

Kao rezultat toga, napad na ruske rafinerije postaje važan deo strategije ukrajinske odbrane u trenutnoj fazi sukoba. Prema zvaničnoj izjavi, ovakav pristup ima za cilj da primora Moskvu na prestanak napada na ukrajinsko stanovništvo, ali i da ojača poziciju Ukrajine u međunarodnim pregovorima. S druge strane, Kijev zadržava mogućnost da razmotri novu pauzu u napadu, ali samo uz ispunjenje jasno postavljenih bezbednosnih zahteva.

Ukrajinske snage izvele su tokom noći napad raketama ‘Neptun’, uništivši šest Su-34M i prateću opremu na teritoriji Rusije.

U napadu koji se dogodio tokom prethodne noći, mornaričke snage Ukrajine izvele su napad na vojni aerodrom Borisoglebsk u Voronješkoj oblasti duboko u Rusiji. Prema saopštenju, korišćen je domaći raketni sistem ‘Neptun’, a napad je rezultirao potpunim uništenjem šest savremenih ruskih lovaca-bombardera Su-34M. Osim što su ovi avioni uništeni, napad je pogodio i vitalnu vazduhoplovnu opremu za podršku. Kao rezultat, na aerodromu su izbile masovne sekundarne eksplozije i požar velikih razmera, što je dodatno otežalo situaciju na terenu.

Detalji napada na vojni aerodrom Borisoglebsk

Napad na vojni aerodrom Borisoglebsk, koji je izvršen uz pomoć raketa ‘Neptun’, predstavlja jedan od najdublje izvedenih udara ukrajinskih snaga na teritoriji Rusije. Prema navodima, operacija je izvedena sa visokim stepenom preciznosti, što je omogućilo uništavanje svih šest letelica Su-34M u jednom naletu. Ove letelice su deo najnovije generacije ruskih lovaca-bombardera i koriste se pretežno za lansiranje vođenih avio-bombi na ukrajinske gradove, civilne ciljeve i utvrđene pozicije na prvoj liniji fronta.

S obzirom na obim štete, udar na aerodrom Borisoglebsk dodatno je oslabio ruske operativne kapacitete. U napadu je pored aviona uništena i tehnička podrška, što je izazvalo dodatne eksplozije i požare širom aerodromskog kompleksa.

Operativni značaj udara i reakcije

Prema saopštenju, eliminacija šest Su-34M bombardera u jednoj noći direktno smanjuje mogućnost vazdušnih napada na ukrajinske ciljeve. Zbog toga se ocenjuje da svaki uništeni avion spašava živote civila i povećava stabilnost ukrajinske odbrane na terenu. Takođe, uspeh operacije pokazuje visok nivo obaveštajne usaglašenosti i tehnološkog napretka Odbrambenih snaga Ukrajine.

S druge strane, ruska protivvazdušna odbrana i logistika nisu uspeli da zaštite ključni vojni aerodrom od ovog napada. To ukazuje na određene slabosti u bezbednosnim merama na ruskoj teritoriji, budući da je ovakav udar izveden duboko iza linije fronta.

Širi kontekst i posledice

Ovaj napad dolazi u trenutku kada se vojni sukob između Rusije i Ukrajine nastavlja sa velikim intenzitetom. Ruski Su-34M avioni do sada su korišćeni za izvođenje napada na ukrajinske gradove i utvrđene položaje, ali gubitak šest letelica u jednom napadu značajno smanjuje kapacitete za nastavak takvih operacija. Takođe, uništenje podrške na aerodromu Borisoglebsk može imati dugoročne posledice po efikasnost ruske ratne avijacije.

Napad na vojni aerodrom Borisoglebsk potvrđuje odlučnost ukrajinskih snaga da koriste domaće raketne sisteme za izvođenje preciznih udara duboko u neprijateljskoj pozadini. Prema saopštenju, ovakav odgovor šalje poruku da će svaki naredni pokušaj nastavka agresije naići na još jači i precizniji odgovor.

Institut za proučavanje rata analizira posledice zapadno-ukrajinske kampanje i izazove sa dizelom u Rusiji

Novi izveštaj Instituta za proučavanje rata ističe kako zapadna strategija i potezi Kremlja, posebno najnovija ponuda dizela na svetska tržišta, otkrivaju rastući pritisak na Moskvu. Prema analitičarki Nataliji Bugajevoj, ovaj potez predstavlja klasičan primer kognitivnog ratovanja usmerenog na ublažavanje efekata zapadno-ukrajinske kampanje protiv ruskog energetskog sektora.

Rusija se već suočava sa ozbiljnim nestašicama goriva zbog kontinuiranih udara Odbrambenih snaga Ukrajine na rafinerije i rigoroznih sankcija koje su uvedene od strane Zapada. Ta kombinacija je primorala Vladimira Putina i rusko rukovodstvo na skupe i komplikovane poteze, kao što je kupovina prerađenog goriva iz Indije uz dodatne troškove.

Zapadna strategija i njene posledice po ruski energetski sektor

Prema podacima Ministarstva finansija Rusije, posledice zapadno-ukrajinske kampanje su sve izraženije. Zbog značajnog pada prihoda od izvoza energenata, zvaničnici su najavili vanrednu kupovinu stranih valuta i zlata u periodu od 7. oktobra do 6. novembra 2026. godine. Ovakav potez jasno ukazuje na finansijske izazove sa kojima se Moskva suočava.

Pored toga, ponuda dizela koju je Kremlj nedavno izneo javnosti tumači se kao pokušaj da se prikrije stvarna situacija unutar zemlje. Ruska vlada, prema analizi ISW, pokušava da skrene pažnju sa uspeha ukrajinske vojske i ekonomskih udara koji pogađaju domaću privredu.

Kognitivno ratovanje i unutrašnji problemi u Rusiji

Analitičari ističu da je najnovija ponuda dizela deo šire strategije kognitivnog ratovanja. Cilj je da se međunarodna zajednica i domaća javnost ubede da Rusija i dalje kontroliše energetske tokove, iako podaci pokazuju suprotno. U međuvremenu, domaće tržište goriva trpi zbog smanjenih zaliha i povećanih troškova nabavke.

Zbog toga je jasno da zapadna strategija i potezi Kremlja, posebno ovakva ponuda dizela, predstavljaju odgovor na ozbiljne unutrašnje izazove. Sve ovo dodatno komplikuje ekonomske i političke prilike u Rusiji, dok se istovremeno nastavlja pritisak sa međunarodne scene.

Na kraju, stručnjaci zaključuju da će naredni period doneti dodatne izazove za Moskvu. Pitanje održivosti aktuelne strategije i sposobnosti da se odgovori na pritiske Zapada i Ukrajine ostaje otvoreno, dok globalna energetska tržišta pažljivo prate svaki naredni potez ruske vlade.