Napredak robota mogao bi do kraja decenije da utiče na radna mesta u građevinarstvu i uslužnom sektoru.

Bil Gejts, suosnivač Majkrosofta, ukazao je na uticaj koji veštačka inteligencija ima na tržište rada. U svojoj najnovijoj izjavi, on je istakao da bi napredak robota mogao da dovede do toga da fizički poslovi u industriji i ugostiteljstvu budu ugroženi do kraja decenije. Prema njegovim rečima, javnost često potcenjuje brzinu napretka motorike savremenih mašina, što može ubrzati promene u ovim sektorima.

Veštačka inteligencija menja fizičke poslove

Do sada je veštačka inteligencija najviše uticala na kancelarijski sektor. Međutim, Gejts veruje da su fizički poslovi u industriji i ugostiteljstvu sledeći na listi. Zbog napretka i pojeftinjenja robota, očekuje se da će humanoidni roboti postati direktni konkurenti ljudima u ovim oblastima. Iako roboti još nisu široko rasprostranjeni u fabrikama i uslužnom sektoru zbog softverskih i tehničkih ograničenja, ova situacija bi mogla da se promeni u narednim godinama.

Pored toga, Gejts je naglasio da napredak robota može značiti i smanjenje broja zaposlenih. Takođe, broj ljudi koji rade na fizičkim poslovima mogao bi da se dodatno smanji kako mašine postaju sposobnije za obavljanje složenijih zadataka. Kao rezultat, mnogi zaposleni mogli bi biti primorani da rade manje sati ili da potraže nova zanimanja.

Građevinarstvo i ugostiteljstvo pod najvećim pritiskom

Prema Gejtsovoj proceni, građevinarstvo i ugostiteljstvo su među sektorima koji su najviše izloženi promenama koje donosi veštačka inteligencija. U ovim oblastima, fizički poslovi su do sada bili manje pogođeni tehnološkim inovacijama u poređenju sa kancelarijskim poslovima. Međutim, ubrzani razvoj robota i softverskih rešenja mogao bi da značajno promeni situaciju do kraja decenije.

Iako je napredak tehnologije često viđen kao prilika za rast i efikasnost, Gejts upozorava da se društvo mora pripremiti za turbulentnu eru veštačke inteligencije. Pre svega, smatra da postoji rizik da mnogi radnici ostanu bez posla ili da rade manje nego što bi želeli.

Budućnost radne snage i izazovi prilagođavanja

S obzirom na promene koje donosi veštačka inteligencija, važno je da se javnost i relevantne institucije pravovremeno pripreme. Gejts ističe da je ključno prepoznati brzinu kojom tehnologija napreduje, kako bi se izbegle negativne posledice po radnu snagu. Pored toga, prilagođavanje obrazovnog sistema i osposobljavanje radnika za nova zanimanja postaju sve važniji.

Na kraju, iako nije precizirao konkretne datume, Gejtsova upozorenja ukazuju na to da će veštačka inteligencija i roboti imati sve veći uticaj na tržište rada. Zbog toga stručnjaci preporučuju da se na vreme razmotre strategije za očuvanje radnih mesta i pripremi društvo za promene koje dolaze.

Sporazum uključuje 100-godišnje koncesije za kompaniju North American Blue Energy Partners.

Bela kuća je objavila da će plan SAD-a za preuzimanje kontrole nad naftnim rezervama Venecuele zavisiti od privatne kompanije North American Blue Energy Partners (NABEP). Ovaj potez dolazi nakon što je venecuelanska vlada dodelila NABEP-u koncesije za bušenje u 17 naftnih polja, koje sadrže oko 65 milijardi barela nafte, što čini približno petinu ukupnih potvrđenih rezervi Venecuele.

Detalji sporazuma

Prema saopštenju Bele kuće, Ministarstvo odbrane SAD biće dodeljeno sa 35% udela u kompaniji, dok će Stejt department imati pravo na kupovinu 20% proizvodnje NABEP-a po ceni proizvodnje, uz pravo prvokupa na ostatak proizvodnje. Izvršni direktor NABEP-a, Alejandro Betancourt, izjavio je da ovaj sporazum otvara velike mogućnosti za oba naroda, zahvaljujući bogatim prirodnim resursima Venecuele i neiskorišćenom potencijalu.

Reakcije i implikacije

Interimski predsednik Venecuele, Delcy Rodriguez, pozdravila je ovaj sporazum kao korak ka oslobađanju ekonomskog potencijala zemlje. Sa druge strane, očekuje se da će ovaj potez izazvati različite reakcije međunarodne zajednice, s obzirom na složenu političku i ekonomsku situaciju u Venecueli.

Planovi za razvoj data centra na milion kvadratnih stopa izazvali su burne reakcije među građanima.

Uvod u problematiku

Kako tehnološke kompanije ulažu trilione dolara u nove data centre usled globalnog buma veštačke inteligencije, zajednice širom SAD, uključujući i St. Louis, nalaze se u središtu visoko rizične borbe. U St. Louisu, milion kvadratnih stopa starih skladišnih prostora pretvoreno je u goruću tačku kontroverzi dok David Daneshforooz, CEO kompanije TerraWatt, planira razvoj data centra na toj lokaciji.

Kontroverze i reakcije zajednice

“St. Louis ima mnogo starih, neiskorišćenih infrastruktura koje se mogu iskoristiti,” rekao je Daneshforooz za CBS News. Međutim, prodajna priča nije naišla na plodno tlo kod mnogih u zajednici. Nedavna anketa Gallup pokazala je da više od 70% Amerikanaca ne želi data centre u svojoj oblasti. Kasey Fowler-Finn, biolog na Univerzitetu Saint Louis i tužilac u parnici koja je pokrenuta u petak, izražava zabrinutost zbog buke, upotrebe vode, potrošnje električne energije i još mnogo toga.

Ekološki i tehnološki izazovi

“Nije sprovedena procena uticaja na okolinu niti studija o niskofrekventnom zvuku,” istakla je Fowler-Finn za CBS News. “Mnoge tvrdnje su iznete bez stvarnih podataka koji ih potkrepljuju,” dodala je, naglašavajući nedostatak transparentnosti o ekološkim i bučnim uticajima. Sa druge strane, Daneshforooz smatra da strah od AI tehnologije proizlazi iz nepoznavanja. Ipak, Fowler-Finn se ne slaže: “Nije reč o besmislenoj panici,” rekla je ona. “To je zabrinutost zasnovana na stvarnim naučnim dokazima. Moramo biti veoma oprezni gde i kako postavljamo ove velike data centre.”