Više od 16.700 ljudi povređeno, 21.470 osoba zbrinuto u privremenim kampovima, spasilačke ekipe i dalje na terenu.

Broj žrtava koji je izazvao zemljotres u Venecueli porastao je na 5.119, prema najnovijem saopštenju predsednika narodne skupštine Horhea Rodrigeza. Prema poslednjim informacijama, više od 16.700 osoba je povređeno, dok je 21.470 ljudi zbrinuto u 107 privremenih kampova, posle serije razarajućih potresa. Vlasti su navele da su spasilačke ekipe iz ruševina do sada izvukle 6.462 građana.

Distribucija pomoći i angažovanje spasilaca

Pored toga, zvaničnici su saopštili da je direktnu pomoć primilo 128.324 porodice. Prema izveštaju, 17.907 ljudi ostalo je bez doma, a ukupno 856 zgrada pretrpelo je štetu, od čega se 190 objekata potpuno srušilo. Kako je navedeno, na terenu je angažovano 30.989 pripadnika osoblja, 31.745 volontera i 2.278 međunarodnih spasilaca.

Do sada je distribuirano 10.063 tone hrane i više od 32 miliona litara vode. Takođe, 38.292 pacijenta dobilo je medicinsku negu. Zbog razmera štete, nacionalna vlada ističe da su svi kapaciteti usmereni na pružanje pomoći i procenu strukturalne bezbednosti objekata u najugroženijim oblastima.

Zemljotres u Venecueli izazvao naknadne potrese i vanredno stanje

Do sada je registrovano 1.350 naknadnih potresa nakon glavnih udara. Prema zvaničnoj izjavi, zemljotres u Venecueli pogodio je ovu zemlju 24. juna, sa dva snažna udara jačine 7,2 i 7,5 stepeni Rihterove skale, koji su usledili u razmaku od 39 sekundi. Zbog posledica katastrofe, odmah je proglašeno vanredno stanje, a međunarodna zajednica pružila je značajnu spasilačku i humanitarnu pomoć.

Važno je napomenuti da se napori spasilačkih službi i dalje nastavljaju, dok vlasti pozivaju građane da prate zvanična uputstva i preporuke. Iako je situacija i dalje ozbiljna, institucije ističu da preduzimaju sve mere kako bi ublažile posledice koje je izazvao zemljotres u Venecueli.

Zemljotres jačine 5,1 pogodio je provinciju Čupaka, uz brojne srušene kuće i stradale domaće životinje.

Snažan zemljotres u centralnom Peruu pogodio je provinciju Čupaka u regionu Hunin. Prema izveštajima lokalnih službi, najmanje pet osoba je izgubilo život, a više desetina kuća je srušeno. Potres jačine 5,1 stepen na Rihterovoj skali registrovan je na dubini od 22 kilometra.

Epicentar zemljotresa bio je lociran u regionu Junin, a podrhtavanje tla osetilo se i u glavnom gradu Limi, kao i u gradu Uankajo. Takođe, prema dostupnim informacijama, veliki broj lokalnih stanovnika obratio se nadležnim službama za pomoć zbog posledica koje je izazvao zemljotres u centralnom Peruu.

Šteta na objektima i kulturnim spomenicima

Osim materijalne štete na stambenim objektima, zemljotres je oštetio i važan kulturni spomenik. Istorijski krst Gospodara Kanikruza, star 500 godina, srušen je tokom potresa. Ova činjenica dodatno je pogodila lokalnu zajednicu jer predstavlja deo kulturne baštine regiona Hunin. Pored toga, domaće životinje su takođe nastradale i ostale zatrpane ispod ruševina.

Zbog toga su meštani u velikom broju zatražili pomoć lokalnih službi i humanitarnih organizacija. Situaciju dodatno otežava činjenica da su mnogi stanovnici ostali bez krova nad glavom, dok su lokalne vlasti preduzele hitne mere za zbrinjavanje pogođenih porodica.

Zemljotres u centralnom Peruu osetio se i van epicentra

Iako je najviše štete zabeleženo u provinciji Čupaka, podrhtavanje tla bilo je snažno i u udaljenim gradovima, uključujući Limu i Uankajo. To ukazuje na širinu uticaja koji je imao zemljotres u centralnom Peruu. Prema zvaničnim podacima, prvobitno je javljeno da je potres bio jačine 5,6 stepeni, ali su naknadna merenja potvrdila intenzitet od 5,1 stepen.

Pored fizičkih posledica, zemljotres je izazvao i osećaj nesigurnosti među stanovnicima celog regiona. Takođe, ekipe za vanredne situacije nastavljaju sa procenom štete i pružanjem pomoći onima koji su najviše pogođeni.

Reakcija lokalnih službi i naredni koraci

Lokalne službe za vanredne situacije brzo su reagovale na pozive građana. Kako je objavljeno, u toku su aktivnosti na pružanju pomoći stanovnicima i proceni ukupne štete. Pored toga, planiraju se dodatne mere za zbrinjavanje ljudi koji su ostali bez doma i za zaštitu životinja koje su preživele potres.

U međuvremenu, vlasti apeluju na građane da prate zvanična saopštenja i postupaju prema uputstvima nadležnih službi. Konačno, istraga o svim posledicama zemljotresa u centralnom Peruu je u toku, a o daljim koracima javnost će biti blagovremeno obaveštena.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije ocenio je da prisustvo američkih raketa u Japanu ugrožava stabilnost azijsko-pacifičkog regiona

Razmeštanje američkih raketnih sistema „tajfun“ (Typhon) na teritoriji Japana, prema izjavi zamenika ministra spoljnih poslova Rusije, predstavlja direktnu pretnju ruskim granicama na Dalekom istoku. Andrej Rudenko naveo je da Rusija pažljivo prati napore japanske strane u širenju vojne aktivnosti i upozorava na posledice takvih poteza.

Prema njegovim rečima, ustupanje teritorije Tokija za razmeštanje američkih raketnih sistema srednjeg i malog dometa, bilo da je reč o privremenom, rotacionom ili stalnom raspoređivanju, ima ozbiljan uticaj na stabilnost regiona. Osim toga, ovaj korak stvara direktnu pretnju ruskim dalekoistočnim granicama, istakao je Rudenko u zvaničnoj izjavi.

Direktna pretnja ruskim granicama i koordinacija sa kineskim partnerima

Ruski zvaničnik podsetio je da je Moskva više puta, koristeći diplomatske kanale, upozoravala japansku stranu na moguće posledice ovakvih odluka. Pored toga, Rudenko je poručio da takvi potezi neće ostati bez odgovarajućih kontramera od strane Rusije.

Zbog trenutne situacije, Rusija, prema njegovim navodima, jača koordinaciju sa kineskim partnerima u pitanjima očuvanja mira u azijsko-pacifičkom regionu. „Istovremeno jačamo koordinaciju sa kineskim partnerima u pitanjima očuvanja mira u azijsko-pacifičkom regionu,“ izjavio je Andrej Rudenko.

Razmeštanje američkih raketa u Japanu i regionalna bezbednost

Razmeštanje američkih raketa u Japanu izazvalo je zabrinutost u Moskvi zbog mogućeg narušavanja stabilnosti u regionu. Ovo pitanje dodatno komplikuje odnose u azijsko-pacifičkom prostoru, posebno imajući u vidu postojeće bezbednosne izazove. Takođe, Rudenko je ponovio da je Rusija više puta naglašavala rizike koje ovakvi potezi nose za mir i stabilnost, posebno kada su u pitanju granice na Dalekom istoku.

Kao rezultat ovih dešavanja, odnosi između ključnih aktera u regionu nastavljaju da se razvijaju u složenom bezbednosnom okruženju. Naredni koraci svih uključenih strana ostaju pod budnim okom međunarodne javnosti.