Prema obaveštajnim izvorima, kompromitovani nadzorni sistem u iranskoj prestonici igrao ključnu ulogu u praćenju kretanja iranskog lidera

Iranske bezbednosne službe izgradile su veliku mrežu nadzornih kamera u Teheranu radi kontrole javnog reda, ali su izraelske obaveštajne službe, prema navodima izvora, preuzele deo te infrastrukture i iskoristile je za praćenje kretanja vrhovnog verskog lidera ajatolaha Alija Hamneija. Operacija je izvedena 28. februara, kada su, uz pomoć kompromitovanih kamera, izraelski agenti locirali iranskog lidera uprkos ranijim upozorenjima da je bezbednost sistema narušena.

Detalje načina na koji je došlo do preuzimanja nadzornih kamera opisali su anonimni obaveštajni izvori, navodeći da je Iran instalirao desetine hiljada kamera u prestonici, posebno nakon talasa protesta početkom godine. Hakovanja kamera zabeležena su još od 2021. godine, a prošle godine je i jedan visoki iranski političar javno upozorio da je izraelska strana dobila pristup sistemu.

Stručnjaci za sajber bezbednost godinama ukazuju na rizike zloupotrebe ovakvih sistema u ratnim situacijama. Inženjer Pol Marapese je još 2019. godine demonstrirao mogućnost hakovanja velikog broja kamera širom sveta, a prema njegovim rečima, broj nezaštićenih uređaja i dalje raste.

“Ovakve situacije jasno pokazuju koliko je važno ulaganje u sajber bezbednost, naročito kod masovnih sistema nadzora”, navode stručnjaci.

Istraga o kompromitovanju sistema i posledicama ove operacije i dalje je u toku, a bezbednosni zvaničnici apeluju na hitnu proveru i unapređenje zaštite nadzornih mreža.

Zvaničnici SAD navode da je vojna pomoć Ukrajini uticala na zalihe, dok ukrajinske vlasti predlažu zajedničku proizvodnju dronova

Bela kuća zatražila je od Kongresa dodatnih 200 milijardi dolara za finansiranje vojnih operacija u Iranu, navodeći kao jedan od razloga smanjenje zaliha američkog naoružanja usled prethodne pomoći Ukrajini. Predsednik Donald Tramp izjavio je 21. marta da su isporuke oružja Ukrajini tokom aktuelnog sukoba sa Rusijom uticale na količine američkih vojnih zaliha.

“Svet je vrlo nestabilan. Želimo da imamo velike količine municije, što trenutno imamo, ali je deo toga smanjen zbog pomoći Ukrajini”, izjavio je Tramp. On je tokom svog drugog predsedničkog mandata više puta kritikovao prethodnu administraciju, navodeći da je američka vojna industrija suočena sa teškoćama u brzom obnavljanju zaliha nakon isporuka Ukrajini.

Prošlog leta, nakon revizije stanja oružja, Sjedinjene Države su privremeno pauzirale određene vojne isporuke Ukrajini. Kasnije su te isporuke nastavljene, ali uz program u kojem su troškove u većoj meri preuzele članice NATO saveza. Ova pauza ukazala je na zabrinutost u Beloj kući da podrška Ukrajini može predstavljati izazov u održavanju američkih vojnih kapaciteta za eventualne buduće sukobe.

U novoj fazi, kako se vojna sredstva SAD preusmeravaju zbog sukoba u Iranu, ukrajinski zvaničnici predlažu saradnju na zajedničkoj proizvodnji vojne opreme. U subotu su predstavnici ukrajinske vlade održali sastanak sa predstavnicima administracije predsednika Trampa, na kojem se razgovaralo o mogućnosti koprodukcije bespilotnih letelica i sistema za presretanje dronova.

Prema izvorima iz Kijeva, ova inicijativa ima za cilj da pomogne obnovi američkih zaliha presretačkih projektila, koji se sada koriste i u sukobu na Bliskom istoku. Ukrajinski zvaničnici smatraju da bi ovakva saradnja mogla doneti koristi za obe strane, s obzirom na iskustvo ukrajinskih kompanija u razvoju bespilotnih sistema tokom rata sa Rusijom.

Trenutni razgovori o koprodukciji vojnih sistema deo su šireg trenda u kojem se Ukrajina nastoji pozicionirati kao partner u proizvodnji i inovacijama naoružanja, kako bi nadomestila deo podrške koja je ranije dolazila iz SAD. Zvaničnici iz Vašingtona nisu izneli dodatne detalje o toku razgovora, ali ukrajinska strana navodi da je cilj povećanje kapaciteta za zajedničku proizvodnju.

Sukob u Ukrajini traje od februara 2022. godine, kada su ruske snage pokrenule opsežnu ofanzivu. Od tada, SAD i saveznici su pružili značajnu vojnu pomoć Kijevu, dok se istovremeno beleži povećana potrošnja resursa zbog sukoba na Bliskom istoku. Nezavisni izvori ne mogu potvrditi sve detalje o količinama naoružanja i dogovorima, a razgovori između SAD i Ukrajine se nastavljaju.

Ministarstvo odbrane vodi istragu, vojne jedinice na terenu, uzrok nesreće i dalje nepoznat

Vojni transportni avion tipa „Herkules“ kolumbijskog ratnog vazduhoplovstva srušio se nedaleko od Puerto Leguizama, u departmanu Putumajo na jugozapadu Kolumbije, ubrzo nakon poletanja. Prema zvaničnoj izjavi ministra odbrane Pedra Sančeza, u avionu je navodno bilo oko 110 vojnika, ali tačan broj putnika i žrtava još nije potvrđen.

Nesreća se dogodila u ruralnom području, a vojne jedinice su brzo stigle na mesto pada letelice. Ministar Sančez je naveo da su odmah aktivirani svi protokoli za pomoć žrtvama i njihovim porodicama, a pokrenuta je i zvanična istraga o uzrocima incidenta.

“Tačan broj žrtava još uvek nije precizno utvrđen, a uzroci pada aviona su predmet detaljne analize”, izjavio je ministar Sančez. On je izrazio saučešće porodicama stradalih i apelovao na javnost da izbegava spekulacije iz poštovanja prema pogođenima.

Prema dostupnim informacijama, u avionu su se nalazila dva vojna pelotona. Spasilačke i hitne službe nalaze se na terenu, a istraga o okolnostima nesreće je u toku.