Vlada SAD potvrdila odluku u kontekstu energetskih izazova tokom sukoba sa Iranom, ekološke grupe najavljuju pravne korake

Administracija Sjedinjenih Američkih Država donela je odluku o izuzimanju aktivnosti bušenja nafte i gasa u Meksičkom zalivu iz primene Zakona o ugroženim vrstama, saopšteno je u utorak, 31. marta 2026. Odluku je donela Vladina komisija poznata kao Endangered Species Committee, u okviru koje su prisutni visoki zvaničnici, uključujući sekretara za unutrašnje poslove SAD. Ova komisija sastala se prvi put posle više decenija zbog povećane potražnje i rasta cena energenata izazvanih sukobom SAD i Irana.

Prema rečima američkog sekretara za odbranu, kao i drugih zvaničnika, suđenja i tužbe ekoloških organizacija mogli bi uticati na domaće snabdevanje energijom tokom aktuelnih sukoba. “Prekid proizvodnje nafte u Zalivu ne utiče samo na nas, već koristi i našim protivnicima”, izjavili su zvaničnici tokom sastanka. Dodaje se da ovakve situacije mogu dovesti do smanjenja sposobnosti SAD da obezbede potrebne resurse.

Ekološke organizacije pokušale su da ospore održavanje sastanka, ali nisu uspele, najavljujući nastavak pravne borbe protiv izuzetka. Prema navodima ovih grupa, izuzeće bi moglo imati negativne posledice po retke vrste koje nastanjuju Meksički zaliv, među kojima se izdvaja vrsta kitova poznata kao Rice’s whale. Prema podacima američkih vladinih biologa, procenjuje se da u Zalivu živi oko 50 primeraka ove vrste.

Komisija, poznata i pod neformalnim nazivom “God Squad”, ima ovlašćenje da odlučuje o izuzecima iz Zakona o ugroženim vrstama u slučajevima kada se proceni da su u pitanju značajni ekonomski ili bezbednosni interesi. Odluka je doneta u trenutku kada su cene goriva u SAD dostigle najviši nivo od 2022. godine, dok je prosečna cena galona benzina premašila 4 dolara, navode američke institucije.

Ekološke grupe upozoravaju da bi izuzimanje moglo dovesti do ubrzanja izumiranja pojedinih životinjskih vrsta koje žive isključivo u ovom regionu, dok su predstavnici vlade SAD istakli da je prioritet održavanje energetskih kapaciteta tokom perioda povećane nestabilnosti. Pravne procedure i dalje su u toku, a sudske odluke o eventualnim žalbama očekuju se u narednim mesecima.

Odluka dolazi u kontekstu globalnih energetskih promena izazvanih sukobom između SAD i Irana, što je uticalo na tržište nafte i gasa širom sveta. SAD su među vodećim proizvođačima nafte, ali aktuelni događaji pokazuju da ni visoka proizvodnja ne garantuje stabilnost cena u uslovima međunarodnih tenzija. Sve strane su najavile da će pažljivo pratiti dalji razvoj situacije i moguće posledice ove odluke na ekosistem Meksičkog zaliva.

Zvaničnici Bele kuće izražavaju zabrinutost zbog ekonomske situacije i uticaja vojne akcije na izborne izglede, navode izvori upoznati sa diskusijama

Zvaničnici Bele kuće nedavno su, prema informacijama dobijenim od izvora upoznatih sa internim razgovorima, raspravljali o rezultatima internih i javnih istraživanja javnog mnjenja o ekonomiji i trenutnom predsedniku. Ove diskusije dolaze u periodu povećane zabrinutosti zbog mogućih gubitaka Republikanske stranke na predstojećim izborima za Kongres.

Prema istim izvorima, visoki savetnici, uključujući šefa kabineta i zamenika šefa kabineta, redovno informišu predsednika o aktuelnim podacima o raspoloženju birača. Glavna tačka pažnje jeste nezadovoljstvo nezavisnih birača, koje je, prema navodima izvora, dodatno pojačano ekonomskom neizvesnošću nakon uvođenja tarifa i posledica vojne akcije SAD protiv Irana, što je uticalo na globalna tržišta i cene goriva.

Zvanični podaci pokazuju da su, po prvi put od 2022. godine, cene benzina u Sjedinjenim Državama dostigle 4 dolara po galonu. Ovu informaciju potvrdilo je američko udruženje za automobilski saobraćaj. Nekoliko zvaničnika priznaje mogućnost da će, ukoliko se trenutni trend nastavi, doći do gubitaka za Republikansku stranku na predstojećim izborima za Kongres.

Prema rečima jednog izvora bliskog Republikanskoj stranci, postaje sve teže održati većinu u Predstavničkom domu pod trenutnim ekonomskim uslovima i rastućim cenama energenata. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju pad podrške među nezavisnim biračima, posebno zbog zabrinutosti za lične finansije i stabilnost tržišta rada.

Povećanje cena goriva povezano je sa posledicama vojne operacije SAD protiv Irana, što je izazvalo promene na svetskom tržištu nafte i povećalo troškove na domaćem tržištu. Zvaničnici razmatraju nove strategije i pristupe kako bi ublažili negativan uticaj ovih faktora na percepciju birača.

U okviru internih razgovora, savetnici analiziraju moguće mere koje bi mogle doprineti stabilizaciji cena i smanjenju uticaja na građane. Neki od predloga uključuju privremene poreske olakšice ili povećanje domaće proizvodnje energenata, ali konačne odluke još nisu donete.

Situacija ostaje neizvesna, a zvaničnici Bele kuće nastavljaju da prate ekonomske pokazatelje i javno mnjenje, u nastojanju da pronađu rešenja koja bi mogla pozitivno uticati na izborne izglede. Dalji razvoj događaja zavisiće od kretanja cena na svetskom tržištu, kao i od političkih i ekonomskih odluka koje će biti donete u narednom periodu.

Američka svemirska agencija potvrdila da su tehničari i inženjeri završili ključne provere, lansiranje planirano za sredu uveče

Inženjerski timovi američke svemirske agencije završili su završne pripreme pred planirano lansiranje misije Artemis II, prve misije sa posadom ka Mesecu u poslednjih 50 godina. Prema zvaničnim informacijama, odbrojavanje je proteklo bez značajnih poteškoća tokom utorka, dok su stručno osoblje i tehničari pripremali raketu Space Launch System (SLS) i kapsulu Orion za proces punjenja goriva i lansiranje.

Nakon što su svi neesencijalni članovi osoblja uklonjeni iz zone potencijalne opasnosti, inženjeri su potvrdili spremnost rakete i pripadajuće zemaljske infrastrukture. Planirano je da punjenje skoro 760.000 galona tečnog kiseonika i vodonika u dva stepena rakete SLS počne u sredu oko 7:34 po istočnoameričkom vremenu. Očekuje se da će ovaj proces trajati oko pet i po sati.

Tokom ponedeljka, posada Artemis II, koju čine komandant Reid Wiseman, astronauti Viktor Glover i Kristina Koh, kao i kanadski astronaut Džeremi Hansen, obišla je lansirnu rampu 39B i upoznala se sa raketom koja će ih odvesti na misiju ka Mesecu. Prema planu, posada je dan pred lansiranje iskoristila za odmor, pregled letnih planova i praćenje poslednjih tehničkih izveštaja.

Inženjeri su izrazili uverenje da će popravka na brzopriključnom spoju, na kojem je ranije tokom probe detektovano curenje, biti uspešna i da neće doći do novih tehničkih problema tokom predstojećeg punjenja gorivom. Popravka je sprovedena nakon što je prilikom poslednje probe u februaru primećeno curenje, što je tada dovelo do odlaganja procesa.

Ova misija deo je šireg američkog programa Artemis, čiji je cilj povratak ljudi na površinu Meseca, kao i testiranje tehnoloških i bezbednosnih aspekata letova sa posadom u duboki svemir. Lansiranje Artemis II smatra se važnim korakom u pripremi budućih misija sletanja na Mesec.

Zvaničnici svemirske agencije najavili su da će proces punjenja gorivom i završne provere biti pažljivo nadgledani, a svi sistemi proveravani prema utvrđenim procedurama. Planirano je da lansiranje bude izvršeno u sredu uveče, uz podsećanje da vreme i tehnički faktori mogu uticati na konačnu odluku o poletanju.