Prema podacima Američkog zavoda za statistiku, usporavanje rasta najizraženije u pograničnim regionima zbog smanjenja imigracije i elementarnih nepogoda

Stope rasta stanovništva u gradskim područjima Sjedinjenih Američkih Država zabeležile su pad tokom 2025. godine, sa najizraženijim opadanjem u pograničnim regionima uz granicu sa Meksikom, pokazuju procene Američkog zavoda za statistiku. Prema navodima ove institucije, pad je prvenstveno pripisan smanjenju međunarodne migracije, kao i uticaju uragana koji su doveli do iseljavanja iz pojedinih delova obale Meksičkog zaliva.

Zavod za statistiku je objavio da je većina gradskih oblasti i okruga zabeležila usporeniji rast tokom 2025. godine. Ovaj trend je u suprotnosti sa prethodnim periodom, kada je povećana imigracija doprinela oporavku urbanih sredina nakon pandemije COVID-19. Prosečna stopa rasta stanovništva u metropolama pala je sa 1,1% u 2024. na 0,6% u 2025. godini. Podaci obuhvataju period od jula 2024. do jula 2025. godine.

Procene su objavljene u periodu početka drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa, tokom kojeg su uvedene strože mere prema migrantima. Istovremeno, iz američkog Zavoda za statistiku navode da je, usled smanjenja prirodnog priraštaja i opadanja nataliteta tokom prethodne dve decenije, migracija postala ključni faktor rasta stanovništva u brojnim zajednicama.

“Sa tako malim prirodnim povećanjem, migracija određuje da li područje raste ili opada, posebno u velikim urbanim jezgrima koja beleže stalan odlazak stanovništva i zavise od međunarodne migracije”, izjavio je demograf sa Univerziteta Nju Hempšir, Kenet Džonson.

Najizraženiji pad stope rasta zabeležen je u gradovima duž američko-meksičke granice. Prema zvaničnim podacima, Laredo u Teksasu je tokom 2025. godine zabeležio pad stope rasta sa 3,2% u 2024. na 0,2% u 2025. Yuma u Arizoni imala je pad sa 3,3% na 1,4%, dok je El Centro u Kaliforniji zabeležio prelazak iz rasta od 1,2% u 2024. u negativan rast od -0,7% u 2025. godini.

Zavod za statistiku ističe da su ovi trendovi povezani sa smanjenjem međunarodne migracije, ali i sa elementarnim nepogodama koje su uticale na iseljavanje u pojedinim regionima. Takođe, navodi se da su starosna struktura stanovništva i niska stopa prirodnog priraštaja dodatno uticali na ukupne demografske pokazatelje urbanih područja u SAD.

Procene pokazuju da će migracija ostati ključan faktor budućeg rasta ili smanjenja broja stanovnika u većim američkim gradovima, dok promene u imigracionoj politici i prirodni faktori nastavljaju da oblikuju demografsku sliku zemlje.

Ekvadorske vlasti potvrdile hapšenje osobe povezane sa grupom Hezbolah, u toku postupak deportacije

Ekvadorske vlasti uhapsile su sirijskog državljanina koji je od strane Sjedinjenih Američkih Država označen kao bezbednosna pretnja zbog navodne povezanosti sa grupom Hezbolah. Ministar unutrašnjih poslova Ekvadora Džon Reimberg saopštio je da je hapšenje izvedeno tokom zajedničke operacije imigracionih službi i nacionalne policijske obaveštajne službe u glavnom gradu Kitu.

Prema navodima ekvadorskih zvaničnika, osumnjičeni, čiji su inicijali M.K., ušao je u zemlju bez validne dokumentacije. Protiv njega su pokrenuti postupci za deportaciju. Reimberg je naveo da je osoba poznata ekvadorskim organima, jer je 2005. godine već bila uhapšena pod sumnjom da je predvodila mrežu za krijumčarenje droge, za koju se tvrdi da je finansijski podržavala Hezbolah. Osumnjičenom je 2012. godine odobreno privremeno puštanje na slobodu.

Ministar unutrašnjih poslova Ekvadora izjavio je da postoje međunarodne grupe koje pokušavaju da deluju na teritoriji zemlje, a da aktuelna vlada pod vođstvom predsednika Danijela Nobe neće dozvoliti takve aktivnosti. Reimberg je, u objavi na društvenoj mreži, istakao da su operacije protiv međunarodnih kriminalnih i drugih grupa deo šireg napora vlasti u suzbijanju bezbednosnih pretnji.

Hapšenje je usledilo u trenutku kada ekvadorska vlada sprovodi opsežnu kampanju protiv grupa za krijumčarenje droge, uz podršku Sjedinjenih Država. Zvaničnici navode da je saradnja sa međunarodnim partnerima ključna u sprečavanju delovanja organizacija koje se smatraju pretnjama bezbednosti.

Prema ranijim saopštenjima ekvadorskih vlasti, predsednik Noba je u prethodnoj godini doneo odluku o stavljanju Hezbolaha i palestinske grupe Hamas na nacionalnu listu terorističkih organizacija. U širem kontekstu, Hezbolah, čije je sedište u Libanu, trenutno je uključen u sukobe sa izraelskim snagama na Bliskom istoku. Zvaničnici u Ekvadoru naglašavaju da će nastaviti sa merama koje, prema njihovim izjavama, imaju za cilj očuvanje nacionalne bezbednosti.

Međunarodni mediji izveštavaju da su aktivnosti protiv krijumčarskih i drugih kriminalnih mreža intenzivirane u Ekvadoru poslednjih meseci, sa posebnim fokusom na sprečavanje pokušaja delovanja grupa sa stranim vezama. Nije saopšteno više detalja o daljim koracima u ovom slučaju, niti je poznato kada će postupak deportacije biti okončan.

Zvaničnici upozoravaju na potencijalne poremećaje u radu američkih aerodroma, dok dogovor o finansiranju još nije postignut

Američka Uprava za bezbednost u saobraćaju (TSA) saopštila je da je prinuđena da konsoliduje kontrolne trake na aerodromima širom Sjedinjenih Američkih Država zbog nastavka delimičnog gašenja državnih službi, koje je zaustavilo isplate plata zaposlenima. Ova situacija bi, prema navodima vršioca dužnosti administratorke TSA Ha Ngujen Meknil, mogla da dovede i do privremenog zatvaranja manjih aerodroma ukoliko ne dođe do dogovora o nastavku finansiranja.

Meknil je tokom saslušanja pred Odborom za unutrašnju bezbednost Predstavničkog doma izjavila da je TSA primorana da smanji broj aktivnih kontrolnih linija i da su dodatne redukcije moguće ako se trenutni trendovi nastave. Istakla je da bi nedostatak dovoljnog broja službenika mogao prouzrokovati privremeno obustavljanje rada na pojedinim manjim aerodromima.

U poslednjim danima, predstavnici republikanske i demokratske partije izneli su različite predloge za ponovno otvaranje Ministarstva unutrašnje bezbednosti, pod čijom nadležnošću je i TSA. Međutim, dogovor do sada nije postignut. Prema navodima izvora, jedan od predloga demokrata uključivao je obavezno nošenje kamera i identifikacije za federalne imigracione agente, što je odbačeno u trenutnim pregovorima.

Senator Dik Durbin izjavio je da postoje razlike u stavovima oko pitanja imigracije i rada agencije ICE. Ove razlike usporile su postizanje dogovora o finansiranju, što i dalje utiče na svakodnevni rad TSA.

Jedan od aerodroma koji je posebno pogođen ovim problemima je Džordž Buš Interkontinentalni aerodrom u Hjustonu, gde je, prema dostupnim informacijama, u svakom trenutku operativno tek trećina kontrolnih traka, a vreme čekanja na bezbednosnu proveru redovno premašuje četiri sata. Oko 40% zaposlenih na ovom aerodromu nije dolazilo na posao, čekajući nastavak isplata. Od početka delimičnog gašenja državnih službi, TSA je bila bez finansiranja više od 80 dana, a preko 480 službenika je napustilo radna mesta.

Putnici na pogođenim aerodromima izražavaju razumevanje za situaciju zaposlenih, navodeći da shvataju njihove razloge za odsustvo, s obzirom na to da moraju da obezbede egzistenciju svojim porodicama.

Situacija i dalje ostaje neizvesna dok se pregovori između političkih predstavnika nastavljaju, a zvaničnici upozoravaju da bi bez brzog rešenja moglo doći do dodatnih poremećaja u funkcionisanju avio-saobraćaja širom zemlje.