Lokalne vlasti i neprofitna organizacija potvrdile identitet nestalog muškarca, pronađena kost povezana sa slučajem iz 1999. godine

Na kalifornijskoj plaži Salmon Creek, porodica koja je tražila školjke pronašla je 2022. godine ljudsku kost, saopštile su lokalne vlasti i neprofitna organizacija koja je učestvovala u identifikaciji. Prema navodima, pronađeni deo kosti, za koji se pretpostavlja da je tibija, kasnije je povezan sa slučajem nestanka Valtera Karla Kinija, koji je nestao 10. avgusta 1999. godine.

Kini, bivši bankar iz Santa Roze u severnoj Kaliforniji, nestao je pre više od dvadeset godina, a poslednji put je viđen u blizini plaže Salmon Creek, gde je i pronađena kost. Porodica koja je otkrila ostatak obavestila je nadležne, nakon čega je sprovedena forenzička analiza.

Istraga je pokazala da na plaži nisu pronađeni drugi ljudski ostaci. Pronađena kost inicijalno je bila označena kao deo nepoznate osobe, pod nazivom “Salmon Creek John Doe”. Genetički genealozi iz neprofitne organizacije DNA Doe Project sproveli su dodatne forenzičke testove i uspeli da pronađu srodnike nestalog Kinija, što je omogućilo potvrdu identiteta.

Tokom istrage ustanovljeno je i da je Kinin identitet već ranije bio povezan sa drugim slučajem nepoznatih ljudskih ostataka, pronađenih na obližnjoj plaži Bodega Bay nekoliko godina nakon njegovog nestanka. “Ovaj slučaj je bio neobičan – retko se dešava da ista osoba bude identifikovana kao ‘John Doe’ dva puta”, navela je Traci Onders iz DNA Doe Project-a, koja je rukovodila timom tokom istrage.

Ova identifikacija omogućila je lokalnim vlastima da zatvore deo dugotrajnog slučaja nestanka. Detalji o mogućim okolnostima nestanka ili smrti nisu saopšteni, a istraga o slučaju je završena nakon potvrde identiteta. Pronađena kost predata je porodici nestalog, dok su organi nadležni za istrage nestalih osoba obavestili javnost o završetku ovog slučaja.

Slučajevi nestalih osoba u regionu severne Kalifornije predmet su redovnih provera i forenzičkih analiza, a saradnja sa specijalizovanim organizacijama često omogućava identifikaciju osoba i posle dugog vremenskog perioda.

Sud će ove nedelje odlučivati o zakonitosti izvršne uredbe, očekuje se presuda do jula

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država najavio je da će u sredu razmatrati zakonitost izvršne uredbe predsednika Donalda Trampa kojom se nastoji ukinuti pravo na državljanstvo po rođenju. Ova odluka predstavlja prvu priliku da najviša pravosudna instanca SAD oceni pravnu osnovu jedne od ključnih tačaka Trampove imigracione politike.

Pred sudom će biti razmatrano da li izvršna uredba o ukidanju prava na državljanstvo po rođenju krši Klauzulu o državljanstvu iz 14. amandmana Ustava Sjedinjenih Država i relevantne federalne zakone. Klauzula jasno propisuje da su “sve osobe rođene ili naturalizovane u Sjedinjenim Državama, i podložne njihovoj jurisdikciji, državljani Sjedinjenih Država i države u kojoj prebivaju”.

Pravo na državljanstvo po rođenju utemeljeno je kroz Nacionalni akt o državljanstvu iz 1940. godine, a kasnije potvrđeno u Zakonu o imigraciji i državljanstvu iz 1952. godine. Sud će razmatrati da li uredba predsednika menja tumačenje ovih zakona i ustavne odredbe.

Očekuje se da presuda bude doneta do kraja juna ili početka jula. U slučaju da sud odluči protiv administracije, to bi bio drugi značajan pravni poraz predsednika Trampa u njegovom drugom mandatu. Prethodno je Vrhovni sud u februaru, većinom glasova, poništio više tarifa koje su bile uvedene na osnovu zakona o vanrednim ovlašćenjima.

Uoči rasprave pred sudom, predsednik Tramp je izneo stavove o imigracionoj politici i izrazio nezadovoljstvo radom federalnog pravosudnog sistema. Pojedine njegove izjave prenosili su međunarodni mediji, a odnose se na navode o prodaji državljanstava i kritike na račun sudija.

Ova pravna rasprava dolazi u trenutku kada su pitanja imigracije i državljanstva u centru pažnje američke javnosti i političkih debata. Konačna odluka suda mogla bi imati dugoročne posledice na postojeću praksu dodele državljanstva po rođenju u SAD.

Policija potvrdila krađu slika Renoara, Sezana i Matisa iz privatne fondacije, incident se desio tokom noći

Tri umetnička dela poznatih slikara, uključujući radove Renoara, Sezana i Matisa, ukradena su iz muzeja Magnani Roka Fondacije u blizini Parme na severu Italije, saopštila je policija u ponedeljak. Prema navodima vlasti, krađa se dogodila tokom noći između 22. i 23. marta, kada su nepoznate osobe nasilno otvorile ulazna vrata muzeja.

Među ukradenim delima nalaze se slike „Riba“ (Renoar), „Mrtva priroda sa trešnjama“ (Sezan) i „Odaliska na terasi“ (Matis). Muzej se nalazi oko 20 kilometara od Parme, u ruralnom području, i poznat je po kolekciji umetničkih dela koju je sakupio istoričar umetnosti Luiđi Manjani. Osim radova svetski priznatih slikara, u kolekciji se nalaze i dela Direra, Rubensa, Van Dajka, Goje i Monea.

Lokalni mediji prenose da su počinioci za manje od tri minuta uspeli da ukradu slike i pobegnu preko bašte muzeja. Muzej je zatvoren ponedeljkom, a zvaničnici fondacije nisu bili dostupni za komentar povodom incidenta, niti je na zvaničnom sajtu muzeja objavljeno saopštenje. Policija sprovodi istragu, a prema izveštajima lokalnih medija, sumnja se da je krađu izvela organizovana grupa, s obzirom na brzinu i način izvršenja. Alarmni sistem je aktiviran tokom provale, što je, prema informacijama sa lica mesta, prekinulo dalje aktivnosti počinilaca.

U kontekstu poslednjih godina, ovaj slučaj dolazi nakon nekoliko zapaženih krađa umetničkih dela širom Evrope. Prethodno je u Parizu zabeležen slučaj u kojem su iz muzeja odneta vredna umetnička dela i predmeti. Policija u Italiji nije iznela više detalja o toku istrage niti o potencijalnim osumnjičenima.

Fondacija Magnani Roka osnovana je 1977. godine i poseduje bogatu kolekciju umetničkih dela različitih evropskih umetnika. Nadležni organi nastavljaju potragu za ukradenim slikama, a muzej ostaje zatvoren do daljeg dok se istraga ne završi.