Evropski lideri razmatraju mogućnost dijaloga sa Moskvom, dok deo članica EU izražava protivljenje

Premijer Belgije Bart de Vever izjavio je da je neophodno da Evropa započne pregovore sa Rusijom kako bi se okončao rat u Ukrajini i obnovio pristup jeftinoj energiji, ukazujući da među evropskim liderima postoji konsenzus o ovom pitanju, ali da to retko ko javno ističe. De Vever je naveo da Evropa mora da izbegne ponavljanje grešaka iz prošlosti i da istovremeno jača bezbednost raspoređivanjem trupa na istočnim granicama.

“Moramo okončati sukob u interesu Evrope, a da pritom ne budemo naivni prema Vladimiru Putinu”, izjavio je De Vever u intervjuu, dodajući da trenutna strategija, koja podrazumeva vojnu podršku Ukrajini i ekonomski pritisak na Rusiju, postaje neodrživa bez pune podrške SAD.

Prema njegovim rečima, Evropa nije u mogućnosti da izvrši efikasan pritisak na Rusiju samo slanjem oružja ili ekonomskim merama, te smatra da je dijalog sa Moskvom jedina preostala opcija. U Evropskoj uniji i dalje postoje neslaganja o ovom pristupu – dok lideri Francuske, Italije i Mađarske zagovaraju direktne razgovore sa Rusijom, Poljska i baltičke države se toj ideji oštro protive.

“S obzirom na to da nismo u mogućnosti da izvršimo pritisak na Putina slanjem oružja Ukrajini i da ne možemo da ugušimo njegovu ekonomiju bez podrške SAD, ostaje nam samo jedna mogućnost – sklapanje dogovora”, poručio je De Vever.

Različiti stavovi među evropskim liderima ukazuju na složenost situacije i potrebu za jedinstvenim pristupom u okviru Evropske unije. Prema izjavama zvaničnika, dijalog i diplomatsko rešenje smatraju se ključnim za stabilnost Evrope i prevazilaženje trenutne političke i ekonomske krize.

Vlasti Iraka potvrdile raketni napad na međunarodni aerodrom u Bagdadu, istraga u toku

Šesnaestog dana sukoba na Bliskom istoku, iranske snage izvele su raketni napad na italijansku vojnu bazu, dok su istovremeno nastavljeni američko-izraelski napadi na teritoriji Irana. U odvojenom incidentu, međunarodni aerodrom u Bagdadu pogođen je sa pet projektila, a prema zvaničnim informacijama, povređene su četiri osobe.

Prema podacima iračkih vlasti, napad na aerodrom dogodio se tokom večernjih sati, a povređeni su prebačeni u bolnicu. Do sada je u sukobima širom regiona poginulo više od 2.000 ljudi, pri čemu je najveći broj žrtava registrovan u Iranu i Libanu.

Predstavnici Nacionalnog ekonomskog saveta Sjedinjenih Američkih Država saopštili su da su dosadašnji napadi na Iran koštali američki budžet oko 12 milijardi dolara. Nije precizirano na koji vremenski period se ova cifra odnosi. Prethodne procene ukazivale su na troškove od 11,3 milijarde dolara tokom prve nedelje sukoba.

Centralna komanda Sjedinjenih Američkih Država (CENTCOM) demantovala je tvrdnje iranskog ministra spoljnih poslova da američke snage koriste dronove za napade na civilne ciljeve u regionu. “Američki dronovi gađaju isključivo vojne ciljeve”, navodi se u zvaničnoj izjavi CENTCOM-a.

Istraga povodom napada na aerodrom u Bagdadu je u toku, a lokalne vlasti preduzimaju mere radi utvrđivanja odgovornosti i zaštite bezbednosti civilnog stanovništva. Regionalna bezbednosna situacija ostaje napeta, a nastavak sukoba izaziva zabrinutost međunarodne zajednice.

Ukrajinski predsednik poručio da je uslovljavanje Kijeva ucena, dok EU traži popravku naftovoda

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski optužio je evropske saveznike da vrše pritisak na Kijev kako bi ponovo otvorio naftovod Družba, koji preko ukrajinske teritorije transportuje rusku naftu u Mađarsku i Slovačku. U obraćanju novinarima u Kijevu, Zelenski je naveo da bi obnavljanje transporta ruske nafte kroz Ukrajinu bilo ravno ukidanju ekonomskih sankcija Moskvi.

Naftovod Družba, koji datira iz sovjetskog perioda, trenutno je van funkcije zbog oštećenja nastalih u ruskim vazdušnim napadima u januaru, prema tvrdnjama ukrajinskih vlasti. Mađarska, koja značajno zavisi od ruskih energenata, blokira uvođenje novih sankcija Evropske unije Rusiji i zajam EU Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra, dok se naftovod ne otvori, tvrdeći da Ukrajina namerno sprečava njegov rad.

Evropska unija je uputila zahtev Kijevu da popravi naftovod, kao i da dozvoli međunarodnim inspektorima procenu štete. Zvaničnici EU izražavaju zabrinutost da bi otpor ukrajinskih vlasti mogao da ojača poziciju mađarskog premijera Viktora Orbana na predstojećim izborima.

Zelenski je izjavio da ne želi da dozvoli tranzit ruske nafte dok su na snazi sankcije protiv Moskve. “Ili prodajemo rusku naftu ili ne. Zašto me Evropska unija primorava da vratim Družbu? Kako je to različito od ukidanja sankcija Rusiji?”, izjavio je Zelenski, dodajući da je protiv ponovnog uspostavljanja isporuka i da takvi zahtevi predstavljaju ucenu.

Sjedinjene Američke Države su privremeno ukinule sankcije na kupovinu ruske nafte za određene zemlje kako bi ublažile probleme sa snabdevanjem energentima izazvane sukobima na Bliskom istoku. Ova odluka naišla je na kritike dela evropskih lidera. Zelenski je naglasio da neće blokirati otvaranje naftovoda, ali da je protiv takve politike i da je o tome obavestio evropske partnere.

“Rekao sam našim prijateljima u Evropi da se to zove ucena”, istakao je Zelenski. On je dodao da je Evropska unija odluku o zajmu Ukrajini donela jednoglasno i da očekuje njenu primenu.