Avion Gulfstream G100 sa šest osoba izgubio je kontakt tokom leta ka Bostonu, a obalska straža traga u Atlantskom okeanu.

Avion Gulfstream G100, koji je leteo sa Bermudskih ostrva ka Bostonu, nestao je iznad Atlantskog okeana, prema trenutno dostupnim informacijama. Prema nezvaničnim podacima, u avionu se nalazilo šest osoba, a potraga je sada usmerena na područje kod obale Nantaketa u državi Masačusets.

Avion je izgubio kontakt tokom leta u ranim jutarnjim satima u subotu. Zbog toga su pokrenute vazdušne i površinske jedinice kako bi se pronašla letelica i putnici. Američka obalska straža saopštila je da je akcija potrage u punom jeku. Prema njihovim navodima, prioritet je lociranje aviona i svih osoba koje su bile u njemu.

Potraga za nestalim avionom kod Nantaketa

Prema informacijama koje su dostupne, avion je nestao u blizini ostrva Nantaket, što je pokrenulo intenzivnu operaciju potrage na tom području. U međuvremenu, nema zvanične potvrde da se avion srušio. Takođe, nadležne službe nisu iznele podatke o uzroku nestanka kontakta niti o mogućim okolnostima eventualne nesreće.

Obalska straža je angažovala više jedinica koje pretražuju Atlantski okean, koristeći i vazduhoplovnu i površinsku opremu. S obzirom na veličinu regije, potraga je zahtevna, ali ekipe nastavljaju sa naporima da pronađu bilo kakve tragove aviona ili putnika.

Zvanična saopštenja i dalji koraci istrage

Američka obalska straža potvrdila je uključivanje svih raspoloživih resursa u potragu. Istakli su da je potraga za avionom Gulfstream G100 u toku, a više informacija biće poznato nakon završetka operacije. Pored toga, nadležne službe apeluju na strpljenje javnosti i naglašavaju da će nove informacije biti objavljene kada budu dostupne.

Do sada nije poznato šta je dovelo do nestanka aviona iznad Atlantika, a svi napori su usmereni na pronalaženje letelice i putnika. Javnost se poziva da prati zvanična saopštenja, jer se očekuje više detalja nakon što potraga bude okončana.

Pedesetosmogodišnja žena izgubila je život na plaži kod Lardosa, dok je njen suprug povređen tokom nevremena koje je pogodilo Rodos.

Jedna nemačka turistkinja izgubila je život od udara groma na ostrvu Rodos, na plaži u blizini letovališta Lardos. Incident se dogodio dok je pedesetosmogodišnja žena šetala sa svojim suprugom, koji je tom prilikom povređen. Kako je objavljeno, žena je stradala na licu mesta. Prema dostupnim informacijama, nijedna druga osoba nije bila direktno ugrožena tokom događaja.

Napad groma na Rodosu desio se u trenutku kada je na ostrvu vladalo snažno nevreme. Grčko Ministarstvo civilne zaštite izdalo je upozorenje za nova nevremena na Rodosu i drugim ostrvima u arhipelagu Dodekanezu. Prema zvaničnoj prognozi, jaka kiša i dalje će padati na ostrvu Krit, i to sve do nedelje.

Posledice nevremena na grčkim ostrvima

Pored napada groma na Rodosu, obilne padavine pogodile su i druga područja Grčke. Prognozira se da će na Kritu količina kiše u narednim danima biti jednaka količini koja u Atini obično padne tokom dve godine. Kod Retimna je, prema najnovijim podacima meteorološke službe, u roku od 24 sata izmereno oko 500 litara vode po kvadratnom metru.

Na obalama su automobili završili u moru, dok su mostovi i putevi uništeni. Mnoge saobraćajnice su neprohodne, a stanovništvu je savetovano da se pridržava uputstava nadležnih službi. Tlo je na mnogim mestima već zasićeno vodom, što povećava rizik od novih poplava i klizišta.

Upozorenja i poremećaji u saobraćaju

Civilna zaštita je upozorila da će jak vetar, sa udarima do 88 kilometara na sat, i dalje otežavati pomorski saobraćaj. Već od četvrtka, brojni trajekti nisu mogli da isplove prema ostrvima u Egejskom moru. Očekuje se da će poremećaji u saobraćaju potrajati sve dok se vremenski uslovi ne stabilizuju.

Osim toga, zbog trenutne situacije, lokalne vlasti pozivaju građane i turiste da prate razvoj situacije i poštuju zvanična upozorenja. Insistira se na oprezu, posebno u priobalnim delovima gde je rizik od iznenadnih nepogoda povećan.

Tlo zasićeno vodom dodatno komplikuje situaciju, pa je Civilna zaštita još jednom naglasila da opasnost od novih poplava i klizišta ostaje visoka. Sve službe su u pripravnosti kako bi brzo reagovale na eventualne nove incidente.

Polinija veličine Portugala otvorila se kod zaliva Breid, a naučnici sada objašnjavaju kako su atmosferske reke i toplotni talasi uzrokovali ovaj fenomen.

Ogromna rupa u zaleđenom moru istočne Antarktike, poznata kao polinija, privukla je pažnju naučnika širom sveta. Polinija, otvoreno more okruženo ledom, pojavila se u avgustu 2024. godine u zalivu Breid, gde je površina otvorene vode dostigla čak 89.121 kvadratni kilometar. Ova veličina je uporediva sa površinom Portugala, a satelitski snimci su potvrdili da se ovakav fenomen u tom području nikada ranije nije zabeležio, prema rezultatima studije.

Indijski istraživački tim, koji predvodi geonaučnik Džibandžoti Svejn, objavio je da je do pojave došlo zbog kombinacije ekstremnih vremenskih prilika. Pre svega, snažne atmosferske reke i morski toplotni talasi sprečili su uobičajeno zimsko zaleđivanje okeana.

Kako je nastala polinija veličine Portugala

U periodu od jula do avgusta 2024. godine, u oblasti istočne Antarktike zabeleženo je šest intenzivnih atmosferskih reka. Ove “reke na nebu” donele su toplotu i vlagu iz nižih geografskih širina prema Antarktiku. Prema autorima studije, ovo je bio jedan od najjačih zabeleženih prenosa vlage tokom antarktičke zime.

Istovremeno, stalno strujanje prema jugu potiskivalo je morski led prema polu, a snažni vetrovi izazvali su Ekmanovo usisavanje. Taj proces podiže topliju dubinsku vodu prema površini, što dodatno zagreva gornji sloj okeana i dodatno usporava zaleđivanje leda.

Pored toga, dugotrajni morski toplotni talasi dodatno su uticali na smanjenje obima leda. Naučnici naglašavaju da se radi o izuzetno retkoj kombinaciji faktora, zbog čega je i nastala rupa u ledu ovakvih razmera.

Klimatske promene i sve češće pojave polinija

Prema rezultatima ove studije, očekuje se da će ovakve polinije na Antarktiku postajati sve češće u budućnosti. Klimatske promene jačaju atmosferske reke, povećavaju učestalost i trajanje toplotnih talasa u vazduhu i moru, kao i prosečnu temperaturu gornjih slojeva Južnog okeana.

“Nizak nivo morskog leda i stvaranje polinija mogli bi da postanu uobičajeni u regionima u kojima je led istorijski bio stabilan”, navodi tim u svom radu. Podaci pokazuju da je Antarktik 2024. godine imao drugi najniži zabeleženi nivo zimskog morskog leda, odmah iza rekordno niskog nivoa iz 2023. godine. Poslednje četiri godine bile su najgore u istoriji merenja po pitanju površine morskog leda.

Uticaj na globalni nivo mora i ekosisteme

Morski led pluta na površini okeana i njegovo topljenje direktno ne utiče na nivo mora. Međutim, on ima ulogu zaštitnog pojasa oko ledenih ploča i glečera na kopnu. Bez tog ledenog prstena, veći deo antarktičkog ledenog pokrivača biće izložen toplijoj okeanskoj vodi, što može ubrzati topljenje kopnenog leda i time posredno uticati na rast nivoa mora širom sveta.

Morski led je ključan i za ekosisteme Antarktika. Njegov nestanak može poremetiti lance ishrane koji utiču na veliki deo svetskih okeana. Naučnici ističu da su ove promene povezane sa globalnim klimatskim promenama izazvanim ljudskim aktivnostima, pre svega sagorevanjem fosilnih goriva. Zbog toga smatraju da je moguće promeniti ove trendove ako se promeni način na koji ljudi utiču na klimu.

Ova istraživanja objavljena su u naučnom časopisu Geophysical Research Letters.