Izvori iz Pentagona navode da se očekuje slanje komandnih i kopnenih jedinica u region zbog aktuelnog sukoba sa Iranom

Pentagon razmatra raspoređivanje delova 82. vazdušno-desantne divizije SAD na Bliski istok, dok sukob sa Iranom ulazi u četvrtu nedelju. Prema navodima dva izvora upoznata sa planiranjem, očekuje se da će komandni element kao i deo kopnenih snaga biti uključeni u ovu operaciju.

Kako prenose izvori, američka vojska priprema se za potencijalno učešće dodatnih kopnenih trupa u regionu. Ovi planovi deo su šire strategije odgovora na razvoj događaja u vezi sa sukobom sa Iranom.

Prethodno su međunarodni mediji izvestili da su najviši vojni komandanti SAD podneli konkretne zahteve za pripremu upotrebe kopnenih jedinica u aktuelnim operacijama. Ove pripreme uključuju razmatranje logistike, bezbednosti i operativnih potreba na terenu.

Zasad nema zvaničnih informacija o tačnom broju vojnika koji bi mogli biti poslati, niti o lokacijama na koje bi trupe bile raspoređene. Pentagon nije izdao saopštenje sa detaljima o planiranom raspoređivanju.

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana intenziviran je poslednjih nedelja, pri čemu obe strane razmenjuju izjave i sprovode vojne aktivnosti na više lokacija u regionu. Odluka o slanju dodatnih snaga tumači se kao deo odgovora SAD na trenutnu bezbednosnu situaciju na Bliskom istoku.

Ovo je ujedno nastavak ranijih koraka koje je američka vojska preduzimala u sličnim kriznim okolnostima u regionu. 82. vazdušno-desantna divizija tradicionalno se koristi za brzo reagovanje u slučajevima eskalacije konflikta.

Više detalja o samoj operaciji, ciljevima i trajanju mogućeg raspoređivanja očekuje se u narednim danima, kako se situacija bude razvijala. Zvaničnici naglašavaju da je odluka o upotrebi dodatnih kopnenih snaga deo šireg plana kontrole i stabilizacije bezbednosnog okruženja na Bliskom istoku.

Ova vest je u razvoju i biće dopunjena novim informacijama kada postanu dostupne.

Analitičari finansijskih tržišta ističu neuobičajenu aktivnost na tržištu nafte pre najave razgovora, dok zvanične istrage još nisu pokrenute

Finansijski stručnjaci ukazuju na neuobičajene tokove trgovanja naftnim fjučersima samo nekoliko minuta pre nego što je bivši predsednik SAD Donald Tramp putem društvenih mreža objavio početak razgovora sa Iranom. Ova objava, postavljena nešto posle 7 sati po istočnom američkom vremenu u ponedeljak, dovela je do naglog pada cena nafte i značajnog rasta indeksa Dow Jones, što je izazvalo pažnju investitora i analitičara.

Prema izveštajima međunarodnih medija, Tramp je u poruci naveo da su pregovori sa Iranom „produktivni“, što je smirilo zabrinutost investitora zbog rasta cena energenata i potencijalnog uticaja na inflaciju i ekonomski rast. Ova poruka predstavljala je iznenadnu promenu u odnosu na raniju izjavu od subote, u kojoj je Tramp zapretio napadima na iransku infrastrukturu ukoliko ne dođe do otvaranja moreuza Hormuz za pomorski saobraćaj.

Posebno je istaknuto da je došlo do izraženog skoka u prometu naftnim fjučersima neposredno pre same objave. Izveštaji pozivajući se na analizu tržišnih podataka navode da je između 6:49 i 6:50 tog jutra trgovano sa oko 6.200 ugovora Brent i West Texas Intermediate, što predstavlja nominalnu vrednost od približno 580 miliona dolara. U istom vremenskom intervalu tokom prethodnih pet radnih dana, prosečan obim trgovanja bio je oko 700 ugovora, što dodatno ističe neobičnost zabeleženog rasta.

Stručnjaci iz sektora finansijskog nadzora naglašavaju da bi ovakva aktivnost, ukoliko je zasnovana na poverljivim informacijama, mogla biti predmet interesovanja regulatornih organa. Međutim, do sada nije saopšteno da su zvanične istrage pokrenute, niti su izneti konkretni dokazi o zloupotrebi insajderskih informacija.

Tržište je snažno reagovalo na Trampovu objavu, što je dovelo do trenutnog pada cena nafte i porasta na berzama. Investitori i dalje analiziraju moguće uzroke i posledice ovakvih kretanja, a stručnjaci ističu značaj transparentnosti i nadzora nad trgovinom na tržištima energenata u periodima povećane geopolitičke neizvesnosti.

U širem kontekstu, odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Irana u poslednjih nekoliko godina karakterišu napetosti oko pitanja bezbednosti pomorskih ruta i nuklearnih aktivnosti. Promene u zvaničnim stavovima i javnim izjavama često imaju direktan uticaj na globalna finansijska tržišta, naročito u segmentu energenata.

Avio-kompanija potvrdila odluku zbog nedostatka resursa, dok putnici i zaposleni osećaju posledice blokade vlade SAD

Delta Air Lines je saopštila da privremeno obustavlja specijalne usluge koje su inače dostupne članovima američkog Kongresa, usled aktuelne delimične blokade federalne vlade. Odluka je doneta nakon što su na američkim aerodromima zabeležena duga čekanja na bezbednosnim kontrolama, usled povećanih izostanaka zaposlenih u bezbednosnoj službi (TSA), koji rade bez redovne isplate zarada.

Prema navodima kompanije, razlog za privremeno ukidanje takozvanih „specijalnih usluga“ je pritisak na resurse i osoblje, izazvan produženom blokadom finansiranja. Uobičajene usluge koje su suspendovane uključuju aerodromsku pratnju i pomoć Red Coat osoblja, specijalizovanih za podršku putnicima. Tokom trajanja ove mere, članovi Kongresa će biti u istoj situaciji kao i ostali putnici kada je reč o čekanju i pristupu uslugama na aerodromima.

„Zbog uticaja na resurse izazvanih dugotrajnom blokadom vlade, Delta će privremeno suspendovati specijalne usluge za članove Kongresa koji lete ovom kompanijom. Pored bezbednosti, prioritet Delte je briga o zaposlenima i putnicima, što je u trenutnim okolnostima sve izazovnije“, navodi se u saopštenju kompanije.

Pojedini članovi Kongresa i dalje mogu ostvariti određene pogodnosti na osnovu članstva u SkyMiles programu, ali ne i zbog svoje zvanične funkcije u vladi, potvrđeno je iz kompanije.

Putnici na međunarodnim i domaćim letovima, uključujući George Bush Intercontinental Airport u Hjustonu, izjavili su za novinare na terenu da žele da Kongres pronađe rešenje za finansiranje i omogući ponovnu normalizaciju rada vlade. Neki putnici su se žalili i na ograničen pristup vodi i osnovnim potrepštinama dok čekaju u redovima, izražavajući zabrinutost zbog mogućnosti rešavanja drugih vanrednih situacija tokom trajanja blokade.

U međuvremenu, najavljeno je da se u Senatu vode poslednji pregovori o finansiranju ključnih federalnih agencija, uključujući Odeljenje za unutrašnju bezbednost. Prema informacijama iz izvora bliskih pregovorima, grupa senatora iz Republikanske stranke sastala se sa predsednikom Sjedinjenih Država radi postizanja dogovora i okončanja šestonedeljne blokade. Detalji dogovora još nisu zvanično objavljeni.