Druga baterija NASAMS sistema postavljena u blizini glavnog grada, pojačava bezbednost nakon regionalnih incidenata sa dronovima.

Litvanija je rasporedila dodatni protivvazdušni sistem NASAMS u neposrednoj blizini svog glavnog grada Vilnjusa. Ova odluka doneta je nakon što se baltički region, uključujući Litvaniju, suočava sa sve većim brojem narušavanja vazdušnog prostora bespilotnim letelicama. Prema saopštenju, ovo je druga baterija NASAMS sistema kojom Litvanija trenutno raspolaže, dok se treća očekuje 2028. godine.

Upadi dronova u Litvaniji i regionu

Odluka da se sistem NASAMS postavi blizu prestonice usledila je nakon više incidenata sa dronovima na istočnom krilu NATO saveza. Litvanske vlasti su poslednji upad bespilotne letelice u svoj vazdušni prostor zabeležile u maju. Zbog potencijalne pretnje, tada su bile aktivirane sirene za uzbunu i privremeno obustavljen avio-saobraćaj u Vilnjusu. U međuvremenu, sličan incident desio se nedavno i u Letoniji, što je navelo države Baltika da dodatno podignu stepen borbene gotovosti.

Osim toga, ova serija događaja pokazuje rastući izazov za baltički region, gde su poslednjih meseci registrovani i drugi upadi dronova. Prema podacima zvaničnika i vojnih analitičara, značajan deo letelica koje narušavaju vazdušni prostor su ukrajinski dronovi dugog dometa. Te letelice, lansirane ka ciljevima u Rusiji, ponekad usmeravaju ruski sistemi za elektronsko ratovanje van svoje rute, čime dospevaju u vazdušni prostor baltičkih zemalja.

PVO sistem NASAMS kao odgovor na bezbednosne izazove

Litvanija je stacionirala NASAMS u trenutku povećane regionalne napetosti. Pored zalutalih bespilotnih letelica, zabeleženi su i direktni upadi ruskih dronova. Zbog toga su lideri Evropske unije i NATO-a javno optužili Moskvu i Minsk za pokušaje destabilizacije i testiranje odgovora sistema protivvazdušne odbrane na istočnoj granici Alijanse. Štaviše, upadi dronova zabeleženi su i u Letoniji, Estoniji i Rumuniji, što je dovelo do češćih intervencija NATO avijacije.

U nekoliko slučajeva, avioni su presretali i obarali dronove, kako bi zaštitili vazdušni prostor država članica. Takve aktivnosti izazvale su dodatni pritisak javnosti i političke promene, uključujući kadrovske rotacije u odbrambenim institucijama nekih baltičkih zemalja.

Bezbednosni značaj za baltički region

Raspoređivanje sistema NASAMS kod Vilnjusa ima ključnu ulogu u jačanju odbrane Litvanije i baltičkog regiona. Na taj način, Litvanija pokazuje spremnost da odgovori na aktuelne bezbednosne izazove i da zaštiti svoj vazdušni prostor od sve učestalijih upada dronova. Kako se očekuje isporuka još jedne baterije NASAMS sistema 2028. godine, Litvanija će nastaviti da unapređuje svoje kapacitete protivvazdušne odbrane.

Pored toga, incidenti sa dronovima ukazuju na širi bezbednosni izazov za NATO članice na istočnoj granici. Uprkos složenim okolnostima, aktivnosti Litvanije i njenih saveznika usmerene su na očuvanje stabilnosti i bezbednosti čitavog regiona.

Oluja je oštetila gotovo 100 kuća, dok je 2.800 domaćinstava ostalo bez struje prema podacima prefekture

Razorni tornado u departmanu Od kod Karkasona na jugu Francuske pogodio je šire područje sela Poma u ponedeljak popodne. Prema saopštenju prefekture, u ovom događaju povređena je najmanje 41 osoba, dok je oko 2.800 domaćinstava ostalo bez struje. Za područje je bio izdat narandžasti meteo-alarm, a skoro 100 kuća je oštećeno.

Tornado u departmanu Od: posledice i intervencije

Oluja je najviše pogodila selo Poma, gde su krovovi brojnih kuća pretrpeli štetu. Takođe, zbog oborenog drveća, nekoliko lokalnih puteva je zatvoreno za saobraćaj. Povređeni su zadobili lakše povrede, prema saopštenju lokalnih vlasti. Na teren je upućeno više od 115 vatrogasaca, uključujući i 14 specijalista za potragu i spasavanje u urbanim sredinama (USAR), kao i jedinicu sa službenim psima. Uz njih, angažovano je i 15 žandarma.

Kao rezultat snažne oluje, prefekt Oda je aktivirao Operativni centar departmana radi koordinacije spasilačkih aktivnosti. Struja je prekinuta za više hiljada domaćinstava, dok su ekipe na terenu radile na otklanjanju posledica i vraćanju osnovnih usluga.

Zvanične reakcije i aktuelna situacija

Prema izveštaju prefekture, „trenutni bilans nepogode je 41 lakše povređen, a oštećeno je skoro 100 kuća“. Takođe, snimci sa terena pokazuju veličinu i snagu tornada, koji je usledio nakon perioda visokih temperatura i nestabilnosti u regionu. Pored toga, lokalni putevi ostaju zatvoreni dok se ne uklone prepreke i sanira šteta.

Međutim, prema informacijama sa lica mesta, ekipe su i dalje angažovane na terenu. Štaviše, prioritet je obezbeđivanje bezbednosti stanovništva i obnova osnovne infrastrukture. Očekuje se da će obnova električne mreže potrajati dok se sve posledice tornada u departmanu Od ne saniraju.

Ovaj tornado u departmanu Od predstavlja jedan od najsnažnijih ovakvih događaja u poslednje vreme na jugu Francuske. Lokalna zajednica je mobilisana, a nadležne službe upućuju građane da prate zvanična saopštenja i preporuke.

Erik Slavin, bivši glavni urednik, izražava zabrinutost za budućnost novina nakon iznenadnog otpuštanja.

Urednik vojnih novina Stars and Stripes, Erik Slavin, izjavio je za CBS News da je njegovo otpuštanje od strane Pentagona bilo ‘pravi šok’ i izrazio je nadu da će novine ostati nezavisne. Otpuštanje je usledilo nakon što je Slavin optužen za neposlušnost zajedno sa izdavačem Maxom Ledererom i reporterom za Bliski istok Larom Korte.

Detalji otpuštanja

Pentagon je prošle nedelje uručio obavestenja o prekidu saradnje trojici zaposlenih, što je izazvalo zabrinutost u javnosti o budućnosti ovog delimično državno finansiranog lista. Stars and Stripes već dugo vremena funkcioniše nezavisno, uprkos finansijskoj podršci od strane američkih poreskih obveznika.

Slavinova karijera i stavovi

Slavin, koji je u Stars and Stripes radio više od dve decenije, prošle jeseni unapređen je u glavnog urednika. On smatra da bi svako uplitanje vojske koje bi uticalo na tačnost izveštavanja predstavljalo ‘crvenu liniju’ koju ne bi prešao.