Novi zakon omogućava medicinski potpomognuto okončanje života punoletnim osobama u terminalnoj fazi teške bolesti

Francuski predsednik Emanuel Makron potpisao je zakon koji omogućava legalizaciju eutanazije u Francuskoj, što je objavljeno u francuskom Službenom glasniku. Ova odluka usledila je nakon što je parlament sredinom jula odobrio predlog i nakon što je Ustavni sud 14. avgusta potvrdio njegovu ustavnost. Pravo na eutanaziju imaće punoletne osobe koje se nalaze u kasnoj fazi teške i smrtonosne bolesti i kod kojih lekovi ne mogu da ublaže patnju.

Prava i uslovi za eutanaziju

Prema novom zakonu, medicinski potpomognuto okončanje života biće omogućeno punoletnim francuskim državljanima ili osobama sa legalnim boravkom u zemlji. Zakon predviđa da pacijent, uz ispunjenje strogih uslova, može da dobije i sam primeni lek koji dovodi do smrti. Osobe koje zbog zdravstvenog stanja nisu u mogućnosti da same uzmu lek mogu da dobiju pomoć lekara ili medicinske sestre. Međutim, pravo na eutanaziju ostvaruju samo oni koji boluju od neizlečive bolesti opasne po život, nalaze se u uznapredovaloj ili terminalnoj fazi bolesti, trpe nepodnošljive bolove i zahtev podnose slobodnom voljom.

Procedura podnošenja zahteva i ograničenja

Pacijent podnosi zahtev za medicinski potpomognuto okončanje života, a medicinski tim mora da ga razmotri u roku od 15 dana. Nakon toga sledi period od najmanje dva dana za razmišljanje, posle čega pacijent potvrđuje svoju odluku. Psihička patnja sama po sebi nije dovoljan osnov za odobravanje ovog postupka. Takođe, osobe sa teškim psihijatrijskim poremećajima ili neurodegenerativnim bolestima, kao što je Alchajmerova bolest, neće imati pravo na eutanaziju.

Primena i finansiranje postupka

Ako zahtev bude odobren, pacijent može da primeni lek u sopstvenom domu ili u zdravstvenoj ustanovi, uz prisustvo porodice ili bliskih osoba, ako to želi. Lekar ili medicinska sestra moraju na dan primene potvrditi da pacijent i dalje želi da sprovede svoju odluku i ostati uz njega u slučaju komplikacija. Sve troškove ove procedure pokriva francuski sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Javno mnjenje i reakcije na zakon

Javna istraživanja pokazuju da većina građana Francuske podržava legalizaciju medicinski potpomognutog okončanja života, a ta podrška je u porastu poslednje dve decenije. Udruženje za pravo na dostojanstvenu smrt smatra da će zakon omogućiti ljudima da „slobodno i potpuno svesno odluče da okončaju nepodnošljivu patnju“. S druge strane, protivnici upozoravaju da bi zakon mogao izvršiti pritisak na starije, teško obolele i osobe sa invaliditetom.

Broj potvrđenih slučajeva premašio 5.000, smrtnost iznosi 46 odsto prema poslednjim podacima vlasti

Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo izazvala je ozbiljnu zabrinutost zbog brzine širenja i visokog stepena smrtnosti. Prema poslednjem izveštaju Instituta za javno zdravlje te zemlje, broj potvrđenih slučajeva ebole u Demokratskoj Republici Kongo premašio je 5.000, a stopa smrtnosti iznosi 46 odsto. To znači da gotovo svaki drugi oboleli ne preživi ovu bolest.

Zvanične vlasti saopštile su da je do sada registrovan 5.021 slučaj ebole, dok je 2.378 osoba preminulo usled infekcije. Štaviše, epidemija je proglašena 15. maja i od tada se proširila na šestu provinciju, što dodatno otežava kontrolu situacije.

Rast smrtnosti i izazovi u suzbijanju epidemije

U najnovijim podacima navodi se da je koeficijent smrtnosti slučajeva porastao sa oko 20 odsto početkom juna na sadašnjih 46 odsto. Prema saopštenju, trenutnu epidemiju izaziva vrsta ebole Bundibugjo, za koju još ne postoje odobrene vakcine ili efikasni tretmani. Zdravstveni radnici suočavaju se sa brojnim preprekama, uključujući slabu infrastrukturu, otpor lokalne zajednice i nestabilnost regiona. Sve ovo utiče na mogućnost identifikacije i pravovremenog reagovanja na nove slučajeve.

U međuvremenu, zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije Tijerno Balde izjavio je da epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo može biti stavljena pod kontrolu u naredna tri meseca, pod uslovom da budu obezbeđeni svi neophodni resursi. S druge strane, iz SZO je saopšteno da bi širenje ebole moglo da bude zaustavljeno u roku od 90 dana, ali su se od tada pojavili znaci pogoršanja situacije.

Najsmrtonosnija epidemija ebole u istoriji zemlje

Prema najnovijim vladinim podacima, epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo već je odnela 2.325 života, čime je nadmašila broj žrtava iz prethodne epidemije koja je trajala od 2018. do 2020. godine. Na taj način, trenutna epidemija postala je najteža u istoriji zemlje.

Osim toga, stručnjaci ističu da povećanje smrtnosti ne znači da je sam virus postao opasniji, već da su uslovi u kojima se epidemija širi znatno otežani. Upozoravaju da je za uspešno suzbijanje potrebno dodatno angažovanje na terenu, kao i šira podrška međunarodne zajednice.

Konačno, iako su zdravstvene vlasti i međunarodne organizacije angažovane na suzbijanju širenja bolesti, brzina rasta broja obolelih i visok procenat smrtnosti predstavljaju veliki izazov. Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo ostaje pod budnim nadzorom, dok se očekuju dodatne mere u cilju ograničavanja njenog daljeg širenja.

Mykhailo Fedorov, smenjeni ministar odbrane, izaziva vlast pozivom na izbore usred sukoba

Politički izazov u ratnim uslovima

Ukrajinski bivši ministar odbrane, Mykhailo Fedorov, uputio je javni poziv za održavanje izbora unatoč tekućem ratu sa Rusijom. Ovaj potez dolazi nakon što je predsednik Volodymyr Zelenskyy uveo ratno stanje koje onemogućava izborni proces.

Fedorov, koji je svoju poruku objavio putem video linka na YouTube, naglasio je važnost demokratije čak i u vremenima krize. ‘Demokratija ne sme biti taoc Rusije,’ rekao je on, predlažući ‘legalne, sigurne i realistične mehanizme’ za nastavak demokratskih procesa.

Pored toga, Fedorov je bio ključna figura u dizajniranju ukrajinske strategije protiv Rusije, koristeći dronove i robotiku kako bi se suprotstavili nadmoćnijem neprijatelju. Njegovo otpuštanje prošlog meseca izazvalo je proteste širom zemlje, a mnogi su kritikovali odluku predsednika Zelenskyja da ga smeni zbog nerešivih sukoba sa vrhovnim generalom Oleksandrom Syrskyjem.

Uprkos njegovom otpuštanju, Fedorov ostaje uticajan u političkim krugovima i njegov poziv na izbore predstavlja prvi veliki izazov autoritetu predsednika Zelenskyja od početka rata.