CENTCOM potvrdio napad u Iranu tokom jedanaeste noći operacija, mete bili vojni objekti na sedamnaest lokacija

Vazdušni napad u Iranu izveden je tokom jedanaeste uzastopne noći, potvrdila je Centralna komanda SAD (CENTCOM). Prema zvaničnom saopštenju, mete su bili vojni objekti na najmanje sedamnaest lokacija širom zemlje. Eksplozije su zabeležene od severozapadnih granica Irana, preko unutrašnjih delova, do obale Ormuskog tesnaca i Persijskog zaliva.

Mapa napada i pogođene lokacije

Na objavljenoj mapi napad u Iranu, prikazane su lokacije na kojima su detonacije prijavljene. Eksplozije su se dogodile u Tabrizu i Urmiji na severozapadu, zatim u Kurdistanu i gradovima kao što su Hamedan, Abhar, Kangerar i Nahavand. U priobalnim oblastima pogođeni su Bušehr, Bandar Abas, Sirik, ostrvo Kešm, Konarak, Čabahar, Mahšahr, Omidije i Behbehan.

Pored toga, posebno su zapaženi napadi u neposrednoj blizini prestonice, kod kompleksa Parčin i Pardis. U isto vreme, protivvazdušna odbrana bila je aktivna iznad Teherana i Tabriza, gde su sistemi PVO delovali radi presretanja projektila. Na taj način, napad u Iranu obuhvatio je veliki geografski prostor, što ukazuje na širenje operativne zone.

Zvanične informacije CENTCOM-a o ciljevima

CENTCOM je zvanično potvrdio novi talas udara i naglasio da su sve mete bili vojni objekti. U saopštenju se navodi da su tokom napad u Iranu pogođeni operativni i komandni centri, avio-hangari, skladišta bespilotnih letelica i raketa, kao i vojna logistička infrastruktura. Prema informacijama američke vojne komande, ovaj napad predstavlja deo dvonedeljne kampanje sa ciljem slabljenja vojnih kapaciteta Irana.

Osim toga, istaknuto je da je cilj napada smanjenje mogućnosti Teherana za ugrožavanje međunarodne plovidbe i trgovačkih brodova u Ormuskom tesnacu. U međuvremenu, protivvazdušna odbrana Irana delovala je na više pravaca kako bi presrela projektil.

Geografski obim i značaj napada

Geografski obim napad u Iranu ukazuje na proširenje zone operacija, jer su mete bile raspoređene u različitim delovima zemlje. Takođe, detonacije su prijavljene u blizini ključnih vojnih i logističkih objekata, uključujući i značajne infrastrukturne tačke u priobalnim oblastima.

Na kraju, prema zvaničnim informacijama, napad u Iranu deo je šire strategije SAD sa ciljem ograničavanja vojnih aktivnosti Irana u regionu.

Nadolazeća zima ugrožava grejanje u izolovanim severnim okruzima, dok lokalne vlasti apeluju na Moskvu za hitnu pomoć

Severna arktička regija Arhangelsk nalazi se pred mogućim uvođenjem vanrednog stanja zbog ozbiljne energetske i budžetske krize, kako su upozorili lokalni političari. Prema saopštenju regionalne skupštine, regija se suočava sa smanjenim prihodima i akutnom nestašicom goriva za grejanje, što dovodi do zabrinutosti da bi stanovnici mogli ostati bez osnovnog grejanja tokom zime. Ova situacija izaziva bojazan da će Arhangelsk i prateći okruzi pretrpeti posledice zbog nedostatka resursa.

Iako je regionalni guverner ranije izjavio da su ekonomski izazovi prevaziđeni, zvaničnici su potvrdili da u budžetu nedostaje gotovo dve trećine potrebnih sredstava za subvencionisanje komunalnih preduzeća. Zbog toga je nabavka 21 hiljade tona uglja i 12 hiljada tona dizela, koji su ključni za rad kotlarnica u udaljenim severnim naseljima, ozbiljno ugrožena. Takođe, lokalne vlasti ističu da postoji rizik da isporuke ne stignu na vreme zbog mogućeg zaleđivanja plovnih puteva, što bi dodatno otežalo situaciju.

Finansijske poteškoće i pad prihoda

Prema izjavama predstavnika regionalne skupštine, prihodi od poreza na dobit su drastično smanjeni, pre svega zbog krize u drvnoj industriji i opšteg ekonomskog pritiska. Osim toga, komunalna preduzeća nemaju dovoljno sredstava za isplatu plata, plaćanje poreza i nabavku energenata. Članovi vladajuće stranke su javno priznali da je opštinska kasa prazna, što dodatno pojačava zabrinutost među građanima.

Međutim, problem nije samo u nedostatku goriva, već i u kašnjenju isporuka, što ugrožava stabilnost energetske infrastrukture. Ukoliko se morski led pojavi pre nego što stignu preostale zalihe, mnoga naselja mogu ostati bez grejanja, što bi direktno uticalo na svakodnevni život stanovništva tokom najhladnijih meseci.

Odnos sa Moskvom i izazovi za lokalno stanovništvo

Lokalne vlasti su javno istakle da su sankcije i pad budžetskih prihoda doveli region do ruba kolapsa, što predstavlja redak slučaj otvorenog sukoba između regionalnih funkcionera i zvaničnog narativa iz Moskve o ekonomskoj otpornosti. U međuvremenu, finansijska sredstva se preusmeravaju na druge prioritete, dok severne regije, uključujući Arhangelsk, ostaju bez osnovnih garancija za preživljavanje zime.

Stanovnici su zabrinuti zbog mogućnosti da će ostati bez grejanja, a prekid rada energetskih sistema mogao bi imati ozbiljne posledice za izolovane zajednice. Zbog toga lokalni lideri apeluju na centralne vlasti da hitno obezbede potrebnu pomoć i spreče eskalaciju krize u Arhangelsku i okolnim oblastima.

Rumunske vlasti tvrde da je ruski napad ugrozio bezbednost broda Gas Lisbon, a posada je evakuisana

Rumunski zvaničnici saopštili su da postoji osnovana sumnja da je Rusija odgovorna za napad pomorskim dronovima na civilni tanker u Crnom moru. Incident se dogodio oko 20 nautičkih milja od rumunske obale, izvan teritorijalnih voda ove članice NATO-a. Napad pomorskim dronovima u Crnom moru dogodio se na brodu Gas Lisbon, koji je prevozio tečni naftni gas iz Aleksandrije ka ukrajinskoj luci Reni na Dunavu, prema informacijama nadležnih službi.

Brod Gas Lisbon plovi pod zastavom Liberije i u trenutku napada prevozio je skoro četiri hiljade tona propana. Prema navodima rumunskih službi, na brod su ispaljena tri pomorska drona, od kojih su prvi udari pogodili mašinsko odeljenje i prostorije za smeštaj posade. Kao rezultat, nastao je požar i ozbiljna materijalna šteta na nadgradnji broda.

Evakuacija posade i reakcija spasilačkih ekipa

Rumunske spasilačke službe brzo su reagovale nakon napada pomorskim dronovima u Crnom moru. Svega nekoliko trenutaka nakon što su udari zabeleženi, ekipe su započele evakuaciju svih 17 članova posade broda Gas Lisbon. Tokom akcije, tri mornara su zadobila opekotine i teže povrede, te su odmah zbrinuti. Ostali članovi posade su evakuisani bez dodatnih povreda, što je potvrdilo brzo delovanje lokalnih službi.

Predsednik Rumunije Nicušor Dan izjavio je da je državni vrh u stanju povišene pripravnosti. On je naglasio da nadležni organi intenzivno rade na utvrđivanju svih okolnosti ovog incidenta. „Napad najverovatnije predstavlja deo ilegalnog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine“, ocenio je Dan, ističući ozbiljnost situacije.

Reakcije Kijeva i bezbednosna procena

Zvaničnici iz Kijeva oštro su osudili napad pomorskim dronovima u Crnom moru, navodeći da ovakvi incidenti predstavljaju direktnu pretnju bezbednosti plovidbe i novu eskalaciju protiv civilne pomorske infrastrukture. Takođe, ukrajinske vlasti smatraju da ovakvi napadi povećavaju rizik za sve civilne brodove koji saobraćaju u ovom delu Crnog mora.

Istraga o napadu pomorskim dronovima u Crnom moru je u toku, a rumunske i međunarodne nadležne službe prikupljaju podatke sa lica mesta. Osim toga, razmatraju se dodatne mere zaštite plovidbe, s obzirom na to da je incident zabeležen izvan teritorijalnih voda Rumunije, ali u neposrednoj blizini njenih granica. Napad na Gas Lisbon podseća na ranije incidente u regionu, koji su izazvali zabrinutost među državama crnomorskog regiona.