Jedina žena na smrtnoj kazni u Tenesiju ostala je živa posle pokušaja pogubljenja, dok se njen slučaj ponovo razmatra zbog novih argumenata odbrane.

Krista Pajk, jedina žena koja čeka izvršenje smrtne kazne u američkoj saveznoj državi Tenesi, ostala je živa nakon što je preživela dve smrtonosne injekcije pentobarbitala. Ovaj neobičan pokušaj pogubljenja ponovo je pokrenuo priču o njenom slučaju i izazvao pažnju javnosti. Prema navodima medija prisutnih na licu mesta, Pajkova je i nakon druge doze bila pri svesti, a advokati navode da je disala i reagovala. Nakon incidenta, prebačena je iz zatvora u bolnicu.

Pokušaj pogubljenja Krista Pajk usledio je posle burnog dana u kojem su američki sudovi nekoliko puta donosili odluke u poslednjem trenutku. Sat vremena pre zakazanog termina, Apelacioni sud SAD privremeno je obustavio pogubljenje kako bi razmotrio nove argumente odbrane. Vrhovni sud SAD je ipak ukinuo zabranu, dozvolivši Tenesiju da nastavi proceduru. Tri sudije su izdvojile mišljenje protiv ovakve odluke, upozoravajući da se ne sme izvršiti smrtna kazna dok svi pravni prigovori nisu razmotreni.

Zašto je Krista Pajk osuđena na smrt?

Slučaj Krista Pajk datira iz 1995. godine, kada je kao 18-godišnjakinja osuđena za ubistvo devetnaestogodišnje Kolin Slemer, koleginice iz programa “Job Corps” u Noksvilu. Pajk je, prema sudskim zapisima, uz pomoć tadašnjeg dečka i još jedne osobe, namamila žrtvu u šumoviti predeo u blizini univerzitetskog kampusa pod izgovorom nabavke marihuane i rešavanja nesuglasica. Tamo su žrtvu tukli komadom polomljenog asfalta, a Pajk joj je time razbila lobanju. Na telu žrtve pronađen je urezani pentagram na grudima. Nakon ubistva, Pajk je o zločinu pričala drugim polaznicima i pokazivala deo lobanje žrtve. Policija ju je uhapsila tri dana kasnije.

Treća osoba, Šadola Piterson, dobila je uslovnu kaznu jer je pristala da svedoči protiv Krista Pajk i Tadarila Šipa, koji je tada bio maloletan i osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Pajk je 1996. godine proglašena krivom za ubistvo prvog stepena i osuđena na smrtnu kaznu. Od tada je provela gotovo 30 godina čekajući izvršenje te kazne.

Pitanja oko postupka i odbrane

Poslednjih godina, advokati Krista Pajk ukazuju na njeno teško detinjstvo i traume kroz koje je prošla, uključujući zlostavljanje i seksualno nasilje. U sudskom postupku, veštaci su svedočili i o njenim psihičkim poremećajima, kao što su posttraumatski stresni poremećaj i bipolarni poremećaj. Odbrana tvrdi da sud nije dovoljno uzeo u obzir ove okolnosti prilikom izricanja kazne, što je bio jedan od razloga zbog kojeg je apelacioni sud privremeno zaustavio izvršenje smrtne kazne. Pajkova nije negirala svoje učešće u ubistvu, ali je tražila da joj se smrtna kazna preinači u doživotni zatvor. Guverner Tenesija Bil Li odbio je njen zahtev za pomilovanje, a Vrhovni sud SAD odbacio je njenu molbu za odlaganje pogubljenja neposredno pre pokušaja izvršenja.

Šta sledi nakon neuspelog pogubljenja?

Nakon što je pokušaj pogubljenja Krista Pajk nije uspeo, njen pravni tim je zatražio hitnu obustavu daljih postupaka. Guverner Tenesija je obustavio sva preostala pogubljenja u državi do kraja godine i naložio nezavisnu istragu slučaja. Državne vlasti tvrde da je tokom celog postupka poštovan utvrđeni protokol. Slučaj Krista Pajk izazvao je raspravu o proceduralnim i etičkim pitanjima vezanim za izvršenje smrtne kazne, posebno kada je reč o osobi čija je prošlost obeležena teškim traumama. U međuvremenu, njena sudbina ostaje neizvesna dok se čekaju rezultati istrage i eventualne nove odluke suda.

Više od 270 sveštenika optuženo je za seksualno zlostavljanje skoro 1.000 dece tokom jednog veka, pokazuje izveštaj tužilaštva.

Više od 270 katoličkih sveštenika decenijama je zlostavljalo skoro 1.000 dece u Masačusetsu, navodi se u izveštaju državnog tužilaštva. Prema navodima iz izveštaja, seksualno zlostavljanje dece od strane katoličkih sveštenika u Masačusetsu dogodilo se u tri eparhije – Fol River, Springfild i Vuster – tokom perioda od jednog veka.

Kancelarija državnog tužioca Andree Džoj Kembel objavila je izveštaj na 203 stranice, u kojem su detaljno prikazani slučajevi koji ukazuju na sistematsko zataškavanje i nedostatak reakcije crkvenih vođa. Istraga koja je trajala sedam godina obuhvatila je razgovore sa više od 100 pojedinaca, među kojima su i preživeli. Zbog toga izveštaj ističe da su žrtve često ostajale bez adekvatne zaštite i podrške.

Detalji izveštaja i reakcija crkve

Izveštaj navodi da su crkveni lideri premeštali osumnjičene sveštenike u druge parohije bez objašnjenja razloga za premeštaj. Osim toga, navodi se da navodi i upozorenja nisu dosledno prijavljivani nadležnim organima. Kancelarija tužilaštva ističe da su institucije, kojima je bila poverena briga o deci, često propustile da zaštite najranjivije.

Andrea Džoj Kembel izjavila je da su žrtve decenijama nosile teške posledice zlostavljanja, dok su institucije često zanemarivale svoju odgovornost. Kembelova je pozvala na izmene zakona o zastarelosti kako bi svi optuženi mogli da odgovaraju za svoja dela.

Promene nakon javnog izlaganja 2002. godine

Nakon velikog javnog izlaganja problema seksualnog zlostavljanja sveštenstva 2002. godine, došlo je do izmena koje su imale za cilj jačanje zaštite dece. Iako je izveštaj prepoznao određeni napredak, utvrđeno je da pisane politike nisu dosledno poštovane. Česte su bile situacije da izuzeci potkopavaju mere zaštite i onemogućavaju punu bezbednost dece.

Izveštaj takođe ističe preostale slabosti u nadzoru, odgovornosti i transparentnosti unutar tri eparhije. Od pomenutih eparhija, samo Vusterska eparhija nema javno dostupan spisak optuženih sveštenika. Prema rečima tužilaštva, to otežava nadzor i smanjuje poverenje javnosti u institucije.

Dalji koraci i značaj za zajednicu

Tužilaštvo smatra da je neophodno dalje unapređenje zakonskog okvira i prakse izveštavanja kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih slučajeva. Pre svega, važno je da institucije dosledno primenjuju postojeće politike i obezbede veću transparentnost. Konačno, seksualno zlostavljanje dece od strane katoličkih sveštenika u Masačusetsu ostaje tema koja zahteva pažnju javnosti i kontinuirano praćenje od strane nadležnih organa.

Američki predsednik najavio je da će sukob sa Iranom biti brzo okončan, naglašavajući kontrolu SAD nad Ormuskim moreuzom.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da će rat sa Iranom, prema njegovim rečima, biti završen veoma brzo. On je istakao da SAD imaju potpunu kontrolu nad Ormuskim moreuzom, što je ključna strateška tačka za protok nafte u regionu. Prema zvaničnoj izjavi, Tramp je naveo da je situacija pod kontrolom i da građani mogu očekivati skori rasplet.

“Videćete da će se stvari desiti veoma brzo”, rekao je Tramp novinarima u Ovalnoj sobi, dodajući da će rat biti završen “na ovaj ili onaj način”. On je istakao da je Iran “praktično uništen”, tvrdeći da je ekonomska situacija u toj zemlji izuzetno loša, sa inflacijom većom od 300 odsto. Takođe, naglasio je da su iranska mornarica i vazduhoplovstvo uništeni, kao i da je protivvazdušna oprema nestala.

Kontrola Ormuskog moreuza i ekonomski pritisak

Tramp je govorio o značaju Ormuskog moreuza kao strateškog plovnog puta kroz koji prolazi veliki deo svetske nafte. On je precizirao da SAD imaju “gotovo potpunu kontrolu” nad ovim moreuzom, a potom dodatno istakao: “Rekao bih potpunu kontrolu”. U poslednja tri dana, kako je naveo, više nafte je prošlo kroz Ormuski moreuz nego ikada pre u istoriji.

Prema njegovim rečima, količina nafte koja je transportovana kroz ovaj moreuz nije zabeležena čak ni pre početka sukoba sa Iranom. “Ne govorim samo o periodu od početka rata. Govorim o bilo kojem trenutku u istoriji. Ta nafta je bila nagomilana”, izjavio je Tramp.

Tramp o stanju u Iranu i mogućem završetku sukoba

Tramp je naglasio da je ekonomski pritisak na Iran ozbiljan, uz inflaciju iznad 300 odsto, što dodatno utiče na stabilnost te zemlje. On je ponovio da su iranske vojne mogućnosti značajno smanjene, što, prema njegovom mišljenju, ubrzava kraj sukoba. Iako nije naveo tačan datum završetka, Tramp je poručio da će kraj rata biti vidljiv veoma brzo, a Vašington nastavlja da nadgleda situaciju i kontroliše ključne tačke u regionu.

Osim toga, predsednik SAD istakao je da američka kontrola nad Ormuskim moreuzom ima presudan značaj za bezbednost transporta energenata kroz region. On je dodao da je Vašington posvećen očuvanju stabilnosti i sigurnosti međunarodnih plovnih puteva.

Na kraju, Tramp je zaključio da SAD ostaju angažovane u regionu, uz obećanje da će javnost biti blagovremeno informisana o svakom razvoju događaja. Sukob sa Iranom, prema njegovim rečima, ući će u završnu fazu uskoro, uz nastavak američkih napora da zadrže potpunu kontrolu nad ključnim resursima i bezbednošću u regionu.