Connect with us

Svet

Senat SAD usvaja najstrože sankcije protiv Rusije i Irana, uvode se sekundarne carine

Predlog zakona predviđa carine od 100 odsto za kupce ruske nafte i gasa, usmeren na finansiranje vojnih operacija.

Objavljeno pre

2 months

,

Senat SAD usvaja najstrože sankcije protiv Rusije i Irana, uvode se sekundarne carine Foto Izvor: Tanjug AP/Mary Altaffer

Predlog zakona predviđa carine od 100 odsto za kupce ruske nafte i gasa, usmeren na finansiranje vojnih operacija.

Senat SAD zvanično je usvojio predlog zakona kojim se uvode najstrože sankcije do sada protiv Rusije i Irana. Ovaj predlog, koji je sada upućen na razmatranje u Predstavnički dom, predviđa sekundarne carine od 100 odsto za države koje nastave kupovinu ruske nafte i gasa. Na taj način, primena mera posebno stavlja Kinu i Indiju pred izbor između trgovine sa Moskvom i pristupa američkom tržištu.

Sekundarne carine kao deo novog paketa sankcija

Usvojeni zakonski tekst, nazvan u čast pokojnog senatora Lindzija Grejama, donosi radikalne finansijske i trgovinske mere. Posebno se izdvaja uvođenje sekundarnih carina od 100 odsto na države koje i dalje kupuju rusku naftu i gas. Ovaj potez ima za cilj da umanji prihode koje Rusija koristi za finansiranje svojih vojnih operacija. Takođe, paket sankcija uključuje oštre restrikcije prema ruskoj „floti u senci“ — mreži starijih i prenamenjenih tankera koji služe za zaobilaženje međunarodnih ograničenja cena nafte. Osim toga, zakon predviđa i dodatne mere usmerene na finansijske i energetske poluge Rusije.

Uticaj na globalnu trgovinu energentima

Uvođenje sekundarnih carina od 100 odsto ima potencijal da značajno utiče na globalnu trgovinu energentima. Države koje nastave saradnju sa Rusijom u oblasti nafte i gasa moraće da biraju između postojećih trgovinskih odnosa i pristupa američkom tržištu. Na taj način, novi paket sankcija ima za cilj da dodatno izoluje Rusiju i Iran na međunarodnoj sceni.

Reakcije i sledeći koraci

Predlog zakona sada čeka razmatranje u Predstavničkom domu. Prema dostupnim informacijama, ukrajinski predsednik je pozdravio pristup „mir kroz snagu“ koji donosi novi paket sankcija. Ipak, ostaje da se vidi kako će države pogođene sekundarnim carinama reagovati na ovu odluku Senata SAD. Ove mere predstavljaju deo šire strategije pritiska na ključne izvore finansiranja vojnih aktivnosti Rusije i Irana. U međuvremenu, međunarodna pažnja usmerena je na razvoj situacije i moguće posledice na svetsko tržište energenata.

Povezano
Pročitaj još

Svet

Slučaj u Teksasu: Službenik ICE-a bez kamere tokom pucnjave na vozača

Nedostatak snimka pucnjave na venezuelanskog dostavljača izaziva zabrinutost javnosti i pozive za transparentnu istragu.

Objavljeno pre

21 minutes

,

September 22, 2026

Objavio:

Slučaj u Teksasu: Službenik ICE-a bez kamere tokom pucnjave na vozača – pucnjava ICE Teksas

Nedostatak snimka pucnjave na venezuelanskog dostavljača izaziva zabrinutost javnosti i pozive za transparentnu istragu.

Službenik Imigracione i carinske službe (ICE) koji je u nedelju u Teksasu pucao na Wilbera Rafaela Garces Pereza, venezuelanskog dostavljača, nije nosio telo kameru u trenutku incidenta, potvrdili su izvori upoznati sa istragom. Incident se dogodio dok je Garces Perez radio za DoorDash, a lokalne vlasti i njegov advokat potvrdili su da je pogođen u gornji deo torza.

Dublje posledice incidenta

Pucnjava je poslednji u nizu incidenata koji uključuju federalne agente tokom sprovođenja imigracionih zakona. Ovaj događaj je pokrenuo proteste u Teksasu, kao i pozive za odgovornost i nezavisnu istragu. Sekretar za domovinsku sigurnost Markwayne Mullin ranije je najavio da će svi službenici ICE-a biti opremljeni kamerama, ali ovaj slučaj pokazuje da to još nije u potpunosti implementirano.

Odsustvo snimka sa tela kamere službenika koji je pucao na Garces Pereza moglo bi dodatno pojačati zabrinutost javnosti i pritisak na vlasti da osiguraju veću transparentnost i odgovornost u radu imigracionih službi.

Pročitaj još

Svet

Hakerski napad na OpenAI otkrio ranjivosti naprednih AI laboratorija

Istraživači iz Indije koristili model Anthropic Claude za provaljivanje u OpenAI, ukazujući na ozbiljne sigurnosne propuste.

Objavljeno pre

21 minutes

,

September 22, 2026

Objavio:

Hakerski napad na OpenAI otkrio ranjivosti naprednih AI laboratorija – hakovanje OpenAI

Istraživači iz Indije koristili model Anthropic Claude za provaljivanje u OpenAI, ukazujući na ozbiljne sigurnosne propuste.

Detalji hakerskog napada

Tri istraživača iz Indije, zaposlena u kompaniji Hacktron, uspela su da iskoriste AI model Claude Anthropic za pristupanje korisničkim nalozima na forumu zajednice OpenAI. Mohan Pedhapati, jedan od hakerških stručnjaka, istakao je kako napredovanje AI modela olakšava sprovođenje hakerskih aktivnosti, ali i povećava rizike od zloupotrebe od strane kriminalaca.Mohan Pedhapati je opisao svaki novi model kao “multiplikator snage” koji pojačava mogućnosti za hakovanje.

Neuspešni i uspešni pokušaji

Tim je prvobitno pokušao da iskoristi Claude Opus 4.8 za otkrivanje slabosti u kodu servisa Discourse, koji se koristi na OpenAI forumu. Iako prvi pokušaj nije bio uspešan, oslobađanje naprednijeg modela Claude Opus 5 narednog dana omogućilo je Hacktron timu da dobije pristup nalozima korisnika ChatGPT i Codex. Ovaj incident poslužio je kao još jedan pokazatelj brzine kojom se razvijaju AI tehnologije i potencijalnih opasnosti koje one nose.

Pročitaj još

Svet

Tramp i Zelenski razgovarali u Njujorku: Može li sastanak doneti preokret u ratu u Ukrajini?

Donald Tramp i Volodimir Zelenski sastali su se u Njujorku tokom Generalne skupštine UN kako bi diskutovali o okončanju rata u Ukrajini.

Objavljeno pre

52 minutes

,

September 22, 2026

Objavio:

Tramp i Zelenski razgovarali u Njujorku: Može li sastanak doneti preokret u ratu u Ukrajini?

Donald Tramp i Volodimir Zelenski sastali su se u Njujorku tokom Generalne skupštine UN kako bi diskutovali o okončanju rata u Ukrajini.

Donald Tramp i Volodimir Zelenski sastali su se 22. septembra u Njujorku na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gde su razgovarali o ratu u Ukrajini i mogućnostima za njegovo okončanje. Ovaj sastanak, prvi posle jula, održan je u trenutku kada Vašington pokušava da posreduje u nalaženju rešenja za sukob koji traje više od četiri i po godine.

Detalji susreta Trampa i Zelenskog

Dvojica predsednika sastali su se među stotinama svetskih lidera i diplomata okupljenih u Njujorku povodom Generalne skupštine UN, najvišeg međunarodnog foruma za razgovore o globalnim krizama i izazovima. Prema dostupnim informacijama, Zelenski je na sastanak došao sa konkretnim bezbednosnim predlozima i merama deeskalacije koje, kako je istakao, mogu da približe kraj rata. S druge strane, Tramp je tokom razgovora pomenuo i prethodne kontakte sa ruskim predsednikom i naveo da postoji želja za rešenjem konflikta. Ovaj susret odigrava se u trenutku kada napori za mir stagniraju zbog teritorijalnih zahteva Moskve i preusmeravanja američke pažnje na druge međunarodne krize.

Globalni značaj sastanka i potencijalni uticaj

Sastanak Trampa i Zelenskog u Njujorku dodatno je privukao pažnju svetske javnosti jer se odvija dok traje pokušaj da se obnovi dijalog između Rusije i Ukrajine. Prema saopštenju, napori za okončanje rata u Ukrajini ove godine su zapali u ćorsokak zbog razlika u stavovima i zahteva pojedinih strana. Ipak, razgovori na marginama Generalne skupštine UN signaliziraju da postoji želja za nastavkom diplomatskih aktivnosti. Takođe, važno je napomenuti da se okončanje ovog sukoba smatra ključnim za stabilnost regiona i globalnu bezbednost.

Šta dalje nakon sastanka u Njujorku?

Iako su konkretni dogovori sa sastanka ostali nepoznati, činjenica da su Tramp i Zelenski razgovarali o mogućim koracima ka prekidu vatre predstavlja korak napred u diplomatskim naporima. Očekuje se da će naredni meseci pokazati da li će ovi kontakti doneti konkretne rezultate i uticati na tok rata u Ukrajini. U međuvremenu, međunarodna zajednica nastavlja da prati situaciju i podržava svaki pokušaj mirnog rešenja.

Pročitaj još

U Trendu