Lokalne vlasti zatvorile delove nacionalnog parka i auto-puta, meteorološka služba izdala upozorenje na vulkanski pepeo

Vulkan Kilauea na Havajima eruptirao je izbacujući fontane lave visoke do 300 metara, zbog čega su nadležne službe privremeno zatvorile delove Nacionalnog parka i deo auto-puta 11, saopšteno je iz lokalne uprave. Erupcija, koja je 43. zabeležena od decembra 2024. godine, prikazana je uživo, a snimci su prikazivali dve fontane jarkocrvene lave i dima iz kratera na vrhu vulkana.

Lava je ostala unutar kratera i nije ugrozila stambene objekte, ali su fragmenti vulkanske tefre i pepeo padali na okolne oblasti i deo važne saobraćajnice. Zbog toga su privremeno zatvoreni delovi puta i područje oko vrha vulkana u nacionalnom parku. Lokalna uprava otvorila je i privremeno sklonište za stanovnike i turiste pogođene zatvaranjem puta ili padanjem pepela.

Nacionalna meteorološka služba izdala je upozorenje na pepeo, navodeći da se očekuje nakupljanje veće od šest milimetara u nacionalnom parku i u područjima jugoistočno i jugozapadno od njega. “Vulkanska tefra može izazvati iritaciju očiju, kože i respiratornog sistema, a takođe može oštetiti sisteme za sakupljanje vode na Velikom ostrvu”, saopšteno je iz meteorološke službe.

Kilauea se smatra jednim od najaktivnijih vulkana na svetu, a aktuelna erupcija predstavlja nastavak njegove česte aktivnosti. Zvaničnici prate situaciju i preduzimaju mere za zaštitu stanovništva i turista.

Izborni analitičari beleže povećanu izlaznost u latinoameričkim okruzima Teksasa, posebno tokom poslednjih primarnih izbora

Latinoamerički glasači značajno su doprineli povećanju ukupne izlaznosti na nedavno održanim primarnim izborima u Teksasu, prema izveštajima izbornih analitičara. U lokalnim okruzima sa većinskim latino stanovništvom, naročito u južnom Teksasu, zabeležen je porast broja glasača koji su učestvovali na demokratskim predizborima. Ova oblast prethodno je pokazivala tendenciju podrške republikanskoj strani na izborima 2024. godine.

Tokom poslednjih izbora, više od 4,4 miliona birača izašlo je na glasanje, što prema dostupnim podacima premašuje izlaznost sa prethodnih predsedničkih primarnih izbora održanih 2020. i 2024. godine. Analitičari navode da je u okruzima sa većinskim latinoameričkim stanovništvom zabeležen rast izlaznosti od oko 37% u odnosu na prosek iz 2020, 2022. i 2024. godine. Sličan trend nije primećen u svim drugim okruzima širom države.

Povećana aktivnost latino birača na demokratskim predizborima privukla je pažnju političkih aktera pred predstojeće izbore za Senat, jer demokrate nastoje da povrate podršku među ovom grupom birača. Republikanska stranka, s druge strane, ulaže napore da zadrži dobitke ostvarene na ranijim izborima u tom regionu.

Prema navodima izveštaja, latinoamerički glasači predstavljaju značajan deo ukupnog biračkog tela u Teksasu, a političke partije sve više usmeravaju kampanje ka ovom segmentu stanovništva. Analitičari ističu da su promene u izlaznosti posledica kombinacije lokalnih i nacionalnih tema koje utiču na latino zajednice.

Izborni stručnjaci ocenjuju da bi ovakvi trendovi mogli uticati na konačne rezultate predstojećih izbora, s obzirom na to da Teksas ima reputaciju države sa pretežno republikanskim opredeljenjem. Međutim, precizni efekti povećane izlaznosti latinoameričkih birača na buduće izbore tek treba da budu utvrđeni.

Zvanični podaci o rezultatima i daljim trendovima izlaznosti očekuju se nakon završetka svih izbornih procesa, dok politički akteri nastavljaju sa analizom ponašanja birača u pripremi za novembarske izbore.

Lokalni ribari i biolozi potvrđuju rastući problem depredacije od strane ajkula, testiranje repelenata tek u početnoj fazi

Ribari na Havajima koji love cenjene vrste riba na dnu, poput ehu, onaga i crvenog opakapake, suočavaju se sa sve češćim slučajevima gubitka ulova zbog prisustva ajkula u priobalnim vodama. Prema navodima iz lokalnog udruženja ribara, poslednjih godina primećen je značajan porast situacija u kojima ajkule uzimaju ulov direktno sa udica, što utiče na ekonomski opstanak brojnih malih ribara.

Filip Fernandez, predsednik saveza Hawaii Fishermen’s Alliance for Conservation and Tradition, istakao je da su ribari u sve težoj situaciji jer ribarnice ne otkupljuju ribu koja ima tragove ugriza. “Praktično gube novac jer ne mogu da prodaju ribu oštećenu napadom ajkula”, naveo je Fernandez. On je dodao da je ovakva situacija dovela do toga da se pojedini ribari razmišljaju o napuštanju ovog posla.

Fenomen poznat kao depredacija ajkula, beleži se ne samo na Havajima, već i u drugim delovima Pacifika. Prema podacima koje je naveo Fernandez, procenjuje se da ajkule odnose deo ulova u najmanje jednom od četiri licencirana izlaska na ribolov na havajskim vodama. Aquatički biolog Brajan Išida ocenjuje da su stope depredacije trenutno najviše otkako se vodi zvanična evidencija poslednjih dvadesetak godina.

U pokušaju da reše problem, deo ribara i istraživača oslanja se na repelente za ajkule, koji su već zastupljeni među plivačima i ribarima na Floridi i drugim područjima. Ovi repelenti koriste specifične hemijske supstance, električne impulse ili magnetna polja kako bi odvratili ajkule. Ipak, na Pacifiku su testiranja ovih proizvoda još u ranoj fazi, a rezultati su za sada neujednačeni.

Jedan od istraživača, Erik Stroud iz kompanije SharkDefense, izjavio je da ima interesovanje da testira repelente naročito u regionima poput Guama, gde je depredacija izraženija. “Lično bih voleo da odem i testiram proizvode tamo, jer ne poznajem dovoljno specifičnosti Zapadnog Pacifika”, izjavio je Stroud. On je naveo da želi da prouči lokalne metode ribolova i proceni moguće rešenje za te zajednice.

Depredacija od strane ajkula bila je jedna od glavnih tema koje su ribari širom Pacifika izneli tokom nedavnih javnih sesija koje je organizovao Zapadnopacifički regionalni savet za upravljanje ribolovom. Problem ostaje aktuelan, dok istraživanja i lokalne inicijative za suzbijanje gubitaka tek treba da donesu konkretne rezultate.