Vanredna isključenja struje sprovedena su u Kijevu i okolnim oblastima, što je izazvalo prekide električnog prevoza i probleme sa vodom.

Vanredna isključenja struje uvedena su u Kijevu tokom dana, što je ostavilo deo glavnog grada Ukrajine bez električne energije. Prema saopštenju energetske kompanije, ovakva situacija uticala je na različite delove grada, a nestanak struje zabeležen je i u okolnim oblastima. Ove mere usledile su nakon što su napadnuta najmanje tri dalekovoda u Kijevu i okolini.

Takođe, prema informacijama lokalnih javnih grupa, električni prevoz u Ševčenkivskom i Goloseivskom okrugu je delimično obustavljen. Delovi Petropavlovske Boršagovke ostali su bez struje i vode, dok je u pojedinim delovima metroa u glavnom gradu takođe došlo do prekida napajanja. Brzi tramvaj je zbog ovih vanrednih isključenja zaustavljen, što dodatno otežava svakodnevni život građana.

Vanredna isključenja struje pogađaju i druge oblasti

Osim Kijeva, Ministarstvo energetike saopštilo je da su vanredna isključenja struje uvedena i na teritoriji Černigovske i Žitomirske oblasti. Rasporedi nestanka struje su ponovo uspostavljeni u Kijevskoj oblasti, a lokalni mediji objavljuju ažurirane informacije o tome kada i gde će dolaziti do prekida u snabdevanju.

Zbog nestanka struje, građani se suočavaju sa problemima u svakodnevnom funkcionisanju. Osim što su delimično obustavljeni električni prevoz i tramvaj, mnogi stanari izveštavaju i o prekidima u snabdevanju vodom, što dodatno komplikuje situaciju u domaćinstvima.

Kako se građani nose sa problemima

U međuvremenu, građani Kijeva i okolnih mesta pokušavaju da se prilagode novim okolnostima. Zbog nestanka struje, neki su primorani da pronađu alternativne izvore osvetljenja i grejanja. Takođe, obustava električnog prevoza otežava svakodnevno kretanje po gradu i odlazak na posao. Prema objavama u lokalnim grupama, stanovnici razmenjuju savete kako da prebrode ovaj period i prate uputstva nadležnih službi.

Prema poslednjim informacijama, nadležne institucije rade na otklanjanju posledica napada na elektroenergetske sisteme i što bržem uspostavljanju normalnog snabdevanja strujom. Građanima se savetuje da prate zvanična saopštenja i poštuju rasporede nestanka struje, kako bi bili spremni na eventualne nove prekide.

Ova situacija još jednom pokazuje koliko je infrastruktura osetljiva na vanredne okolnosti, a građani Kijeva i dalje se suočavaju sa izazovima u svakodnevnom životu dok čekaju stabilizaciju elektroenergetskog sistema.

Vlada Norveške planira ulaganje od 323,3 miliona kruna za rampu na kosmodromu Andoja, čije otvaranje očekuju do 2028. godine.

Norveška pravi veliki korak u razvoju svemirske infrastrukture, jer će na kosmodromu Andoja biti izgrađena nova lansirna rampa za rakete. Prema zvaničnom predlogu norveške vlade, u budžetu za narednu godinu planirano je izdvajanje 323,3 miliona norveških kruna (29.679.748 evra) za ovaj projekat. Očekuje se da rampa bude završena do 2028. godine, što bi moglo značajno uticati na poziciju Norveške kao svemirske nacije u Evropi.

Sesili Mirset, ministarka trgovine i industrije Norveške, izjavila je da je nova rampa važan deo infrastrukture koju zemlja mora da razvije da bi Andoja postala atraktivna lokacija za lansiranje raketa. Kako je navela, rampu će finansirati država, a njena izgradnja rezultat je bliske saradnje između industrije i odbrane. Prema njenim rečima, ovo ulaganje ima poseban značaj, jer omogućava Norveškoj da zadrži status jedne od ključnih svemirskih nacija u Evropi.

Zašto je nova lansirna rampa na Andoji važna za Evropu?

Tore O. Sandvik, norveški ministar odbrane, istakao je da je projekat rampi na Andoji ključan za budućnost evropskog svemirskog sektora. On je naglasio da je Andoja strateški pozicionirana za lansiranje satelita u polarnu orbitu, što daje Norveškoj i Evropi mogućnost češćih i redovnijih lansiranja. „Sada kada imamo još jednu platformu, možemo imati redovnija lansiranja. Gradimo kapacitet za Evropu koji je apsolutno ključan“, rekao je Sandvik.

Osim toga, sateliti lansirani iz Norveške biće važni za kontrolu sopstvenih snaga, kao i za nadzor okeanskih i obližnjih područja. To je važno ne samo za civilne, već i za vojne potrebe zemlje i njenih saveznika.

Saradnja sa međunarodnim partnerima i budući koraci

Sandvik je naglasio da Evropa mora da razvije sopstvenu sposobnost za lansiranje satelita, a da je saradnja sa partnerima kao što su Nemačka, Velika Britanija, Kanada, Japan i SAD od suštinskog značaja za uspeh ovog poduhvata. „Evropa mora imati ovu urođenu sposobnost. Zato je saradnja koju imamo sa Nemačkom i našim saveznicima u NATO-u apsolutno ključna za uspeh i u svemirskom poduhvatu. Tesno ćemo sarađivati sa Velikom Britanijom, Kanadom i Japanom. I naravno, nastavićemo saradnju sa Amerikancima“, rekao je Sandvik.

Na kraju, izgradnja nove lansirne rampe na Andoji, koja se očekuje do 2028. godine, pokazuje ambiciju Norveške da ostane lider u evropskoj svemirskoj industriji. Ovaj projekat ne samo da jača njenu infrastrukturu, već i učvršćuje poziciju zemlje kao važnog partnera u međunarodnim svemirskim programima.

Incident na letu kompanije Flydubai završen bez žrtava zahvaljujući hrabrim putnicima

Uznemirujući let završen bez žrtava

Putnici na letu Flydubai iz Dubaija za Tel Aviv proživeli su pravu dramu kada je jedan od pilota pokušao da sruši avion. Zahvaljujući prisebnosti i hrabrosti putnika, tragedija je izbegnuta, a avion je bezbedno sleteo u Saudijskoj Arabiji.

Detalji incidenta

Prema izjavama putnika, pilot je napao kolegu nožem i pokušao da preuzme kontrolu nad avionom Boeing 737 Max 8. Incident se dogodio nedugo nakon što je avion počeo da se približava Izraelu. Izraelski premijer Benjamin Netanyahu pohvalio je putnike koji su uspeli da savladaju napadača i time spase živote svih na brodu.

Izraelski ministar odbrane, Israel Katz, opisao je incident kao pokušaj džihadističkog terorističkog napada. Ron Levi, jedan od putnika, opisao je situaciju kao ‘goru od slobodnog pada’, naglašavajući kako je avion počeo nekontrolisano da se kreće u različitim pravcima.