BND traži mlade stručnjake sa veštinama iz sveta video-igara i pokreće posebnu kampanju regrutacije

Nemačka savezna obaveštajna služba (BND) pokrenula je novu kampanju kojom regrutuje gejmere za sajber-odbranu protiv ruskih napada. Prema zvaničnim informacijama, BND planira da pronađe stručnjake za sajber-bezbednost među mladima koji poseduju iskustvo iz sveta video-igara, a prvi koraci ove inicijative predstavljeni su javnosti ovih dana. Kampanja uključuje učešće predstavnika BND-a na velikom sajmu video-igara Gamescom u Kelnu, gde će služba tražiti talente čije su veštine relevantne za borbu protiv ruskih sajber-napada.

Gejmeri kao potencijalni stručnjaci za sajber-odbranu protiv ruskih napada

Predstavnici BND-a ističu da postoji značajno preklapanje između veština gejmera i onih potrebnih za obaveštajni rad, uključujući tehnološku stručnost, rešavanje zadataka, istrajnost i sposobnost preuzimanja različitih uloga. Zbog toga, BND će tokom sajma Gamescom organizovati selekciju kandidata kroz izazov od pet koraka, osmišljen da proveri njihove sposobnosti u oblasti sajber-bezbednosti i hakovanja. Kandidati koji prođu kroz ovaj izazov mogu postati deo nove generacije stručnjaka za sajber-odbranu protiv ruskih napada.

Pored toga, BND je razvio i svoju video-igru pod nazivom “BND Legends”, koja će svim posetiocima biti dostupna na zvaničnom štandu službe tokom sajma. Ova igra ima za cilj da mladima približi rad BND-a i testira njihove sposobnosti kroz simulacije stvarnih sajber-izazova.

Reforme i nove ovlašćenja za BND

Kako navode zvaničnici, Vlada Nemačke je nedavno odobrila paket reformi za BND, čime se službi proširuju mogućnosti delovanja u inostranstvu. Posebno se izdvaja mogućnost takozvanog “hack back” odgovora, odnosno uzvraćanja na sajber-napade. Ovakva mera predstavlja jednu od najvažnijih novina predloženih reformi i deo je šire strategije za zaštitu nemačkih interesa u digitalnom prostoru.

Prema izjavama portparolke BND-a, Julije Liner, ljudi koji sada budu regrutovani mogu postati deo “novog BND-a”, koji se oblikuje kroz reformu službe. “Vidimo značajno preklapanje između igrača i ključnih talenata koje tražimo: oni su tehnološki potkovani, uživaju u ulasku u različite uloge, završavanju misija i istrajavanju dok ne uspeju”, navela je Linerova.

Kritike političkih stranaka i bezbednosni kontekst

Ipak, predložene reforme izazvale su i određene kritike u nemačkoj javnosti. Stranka Levica upozorila je na potencijalno prekomerno jačanje obaveštajnih službi, ukazujući na važnost kontrole i ravnoteže u njihovom radu. Takođe, Alternativa za Nemačku izrazila je zabrinutost zbog zaštite prava na privatnost, navodeći da reforme ne pokrivaju sve ključne oblasti i da BND nije dobio pravo na primenu smrtonosne sile.

Nemačka je poslednjih godina bila meta više sajber-napada za koje se sumnja da su povezani sa Rusijom. Jedan od najpoznatijih incidenata dogodio se kada je Moskva presrela poverljivi razgovor visokih oficira nemačkog ratnog vazduhoplovstva o vojnoj strategiji u Ukrajini. Osim sajber-pretnji, postoje i navodi o planiranju atentata na nemačke rukovodioce, paljenju fabrika koje snabdevaju Ukrajinu i postavljanju bombi na nemačkim aerodromima.

Nova kampanja regrutacije BND-a deo je šireg odgovora na ove pretnje i pokušaj da se nemačka sajber-odbrana protiv ruskih napada dodatno ojača kroz inovativne pristupe i uključivanje novih talenata iz različitih sfera društva.

Razlika u upotrebi AI alata između zaposlenih i poslodavaca prelazi 15 odsto u većini sektora, posebno u javnom sektoru i obrazovanju.

Upotreba veštačke inteligencije na radnom mestu u Holandiji postaje sve rasprostranjenija, ali istraživanja pokazuju da zaposleni koriste AI više nego što poslodavci zvanično podržavaju. Prema najnovijim podacima, zaposleni širom svih sektora navode da primenjuju alate poput ČetGPT-a i Majkrosoftovog Kopilota, dok poslodavci kasne sa uvođenjem politika koje bi olakšale i regulisale ovakvu upotrebu.

Razlika između upotrebe i podrške poslodavaca

Istraživanje holandske centralne banke iz oktobra pokazuje da samo 25 odsto zaposlenih smatra da njihovi poslodavci aktivno podržavaju korišćenje veštačke inteligencije na poslu. S druge strane, procenat zaposlenih koji koriste AI alate znatno je veći i razlika u većini sektora prelazi 15 odsto. U obrazovanju i javnom sektoru ta razlika dostiže čak 30 odsto, ukazujući na još izraženiji jaz između svakodnevne prakse i zvanične podrške.

Zbog toga mnogi zaposlenih navode da im je upotreba pojedinih AI alata dozvoljena, ali bez konkretne podrške ili jasnih smernica kompanije. Pored toga, deo njih ističe da njihove firme još uvek nisu uspostavile jasna pravila o korišćenju veštačke inteligencije.

Model „Bring Your Own AI“ i izazovi sa podacima

Zbog sporog uvođenja zvaničnih rešenja u kompanijama, zaposleni se sve više oslanjaju na takozvani model „Bring Your Own AI“. U praksi to znači da koriste sopstvene naloge na servisima kao što su ČetGPT ili Klod za obavljanje poslovnih zadataka. Ovakav pristup otvara pitanja vezana za zaštitu podataka, jer zaposleni često unose poverljive informacije u javne AI modele, bez jasnog razumevanja posledica po privatnost ili bez odgovarajućih smernica od strane poslodavca.

U međuvremenu, najveća razlika između korišćenja i podrške poslodavaca primećuje se u obrazovanju i javnom sektoru. Stroga pravila i propisi o zaštiti podataka dodatno usporavaju implementaciju novih tehnologija u ovim oblastima, iako zaposleni koriste veštačku inteligenciju za izradu materijala, sažetaka i izveštaja.

Potencijalni rizici i potreba za regulacijom

Upotreba alata veštačke inteligencije bez jasnih internih pravila donosi rizike, posebno u pogledu zaštite podataka klijenata i poverljivih informacija. Zaposleni u javnom sektoru i obrazovanju, na primer, koriste generativnu AI tehnologiju za izradu obrazovnih materijala, ali institucije se suočavaju sa izazovima vezanim za autorska prava, odgovornost i zaštitu podataka o učenicima i građanima.

Konačno, podaci pokazuju da je jaz između korišćenja i podrške poslodavaca u Holandiji značajan, te da postoji potreba za jasnijim pravilima i politikama. Na taj način bi upotreba veštačke inteligencije na radnom mestu mogla biti bezbednija i efikasnija, što je od posebnog značaja za oblasti sa osetljivim podacima.

Prosečna temperatura površine mora van polarnih regiona dostigla je 21,1 stepen Celzijusa, što ukazuje na ubrzanu klimatsku promenu.

Temperatura okeana u avgustu dostigla je istorijski maksimum, prema najnovijim podacima Evropske unije za praćenje klimatskih promena. Tokom avgusta, prosečna temperatura površine mora van polarnih regiona iznosila je 21,1 stepen Celzijusa. Ovaj rekord dodatno naglašava zabrinutost naučnika zbog ubrzane klimatske krize.

Rekordne vrednosti i uzroci zagrevanja

Svetski okeani su, kako pokazuju podaci, u subotu zabeležili najvišu temperaturu otkad se vrši merenje. Više od 90 odsto toplote koju zadržava ugljen-dioksid, nastao sagorevanjem fosilnih goriva, završava u okeanima. Naučnici ističu da visoka temperatura mora ukazuje na klimatsku krizu i ima široke posledice po životnu sredinu i ljudske zajednice.

Uticaj na vremenske prilike i morske ekosisteme

Topliji okeani doprinose porastu nivoa mora kroz termičko širenje vode. Osim toga, povećava se rizik od poplava u priobalnim područjima i ostrvskim državama. Više temperature okeana takođe podstiču ekstremne vremenske pojave, jer toplija mora prenose više energije i vodene pare u atmosferu, što dovodi do intenzivnijih padavina i oluja.

Naučnici upozoravaju da toplotni talasi u morima desetkuju morski svet i ugrožavaju egzistenciju stanovništva koje zavisi od mora. Ove promene posebno pogađaju priobalne zajednice širom sveta.

Fenomen El Ninjo i dodatne posledice

Nagli porast temperature okeana dodatno pojačava uticaj klimatskog fenomena El Ninjo, koji se u ovom trenutku razvija izuzetno brzo. Predviđa se da će El Ninjo ove godine biti najizraženiji u poslednjih najmanje sto godina. Ovaj fenomen prirodno podiže globalnu temperaturu i menja vremenske obrasce, što može imati ozbiljne posledice širom sveta.

Prema najnovijim informacijama, El Ninjo je već uticao na smanjenje monsunske kiše u Indiji i izazvao velike šumske požare u Indoneziji. Takođe, povećava se opasnost od požara u Australiji.

Izjave stručnjaka i preporučene mere

„Ovaj rekord je još jedan jasan signal da su okeani izloženi sve većem pritisku“, izjavila je Samanta Burdžes iz Službe Evropske unije za praćenje klimatskih promena Kopernikus (C3S). Takođe je naglasila da El Ninjo dodaje toplotu sistemu, ali to čini na već postojeće zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima.

Direktor organizacije Campaign for Nature Brajan O’Donel istakao je da su potrebne dve ključne mere. Prva je brzo smanjenje emisija gasova iz fosilnih goriva, a druga zaštita morskih i priobalnih ekosistema. Šume algi, mangrove i močvare apsorbuju ugljenik, dok koralni grebeni štite od oluja i služe kao stanište.

Značaj rekorda i globalna obaveza zaštite

Posebno je značajno što je novi rekord zabeležen u avgustu, iako su temperature mora na globalnom nivou obično najviše u martu i aprilu. Više od 190 vlada obavezalo se da do 2030. godine zaštiti najmanje 30 odsto površine planete. Sada je, prema rečima stručnjaka, trenutak da se ta obaveza sprovede kroz efikasne i trajne mere očuvanja.

Na kraju, temperatura okeana u avgustu dostigla je istorijski maksimum, što ukazuje na hitnost zajedničkog delovanja u borbi protiv klimatskih promena.