Sud odlučuje o zakonitosti brojenja glasačkih listića poslatih do izbornog dana, dok pojedine države menjaju pravila

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država razmatra danas spor koji se odnosi na to da li savezni zakon sprečava države da broje poštanske glasačke listiće koji su poslati do dana izbora, ali su primljeni nakon tog datuma. Predmet pred sudom tiče se zakona države Misisipi, kao i sličnih propisa u još 13 američkih saveznih država, i njihovog odnosa prema federalnim pravilima koja određuju izborni dan kao prvi utorak posle prvog ponedeljka u novembru određene godine.

Rasprava na Vrhovnom sudu dolazi u trenutku kada pojedine političke stranke zagovaraju promene u načinu glasanja, dok se odluka očekuje nekoliko meseci pre novembarskih kongresnih izbora. Sve američke savezne države zahtevaju da glasački listići budu popunjeni i poslati do izbornog dana. Međutim, 14 država i Distrikt Kolumbija dozvoljavaju tzv. “period tolerancije”, tokom kojeg listići koji su poslati do izbornog dana mogu biti uvaženi ako stignu nakon tog datuma. Takođe, 29 država i Distrikt Kolumbija omogućavaju da određeni broj vojnih i inostranih listića bude ubačen u brojanje čak i kada pristignu posle izbornog dana.

Prošle godine, četiri savezne države — Kanzas, Severna Dakota, Ohajo i Juta — izmenile su svoja pravila i sada zahtevaju da svi poštanski glasački listići budu primljeni do izbornog dana kako bi bili validni. Predmet pred Vrhovnim sudom odnosi se na zakon Misisipija koji dopušta da se listići primljeni do pet dana nakon izbora broje, pod uslovom da su poslati do izbornog dana. U 2024. godini, Republikanski nacionalni komitet, republikanska partija Misisipija i Libertarijanska partija te države pokrenuli su pravne postupke kojima osporavaju ovakvo tumačenje zakona.

Sud će razmotriti da li ovakvi periodi tolerancije predstavljaju suprotnost federalnom zakonu koji određuje tačan datum održavanja izbora. Prema podacima Nacionalne konferencije državnih zakonodavstava, pravila o prihvatanju poštanskih listića razlikuju se među državama, što je dovelo do pokretanja ovog slučaja pred najvišim sudom u zemlji. Očekuje se da će odluka Vrhovnog suda imati uticaj na buduće izborne procese, posebno u državama koje dozvoljavaju kasni prijem poštanskih glasačkih listića.

Zvaničnici SAD potvrdili nastavak pregovora sa Iranom, cene nafte i berzanski indeksi u padu nakon najave

Berzanski indeksi zabeležili su rast u ranim jutarnjim satima ponedeljka, nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država saopštio da je odlučeno da se odloži prethodno najavljeni ultimatum Iranu za ponovno otvaranje moreuza Hormuz. Predstavnici američke administracije naveli su da su u toku “dobri i produktivni” pregovori sa zvaničnicima Irana, što je uticalo na promenjenu dinamiku na svetskim tržištima.

Indeksi S&P 500 i Dow Jones pokazali su rast od 1,6% tokom jutarnje trgovine. Pre nego što je objavljena odluka o odlaganju, očekivao se pad od gotovo 1% na berzama. Istovremeno, cene nafte su zabeležile pad, pri čemu su referentne vrednosti Brent i West Texas Intermediate pale za 6,2%.

Prethodno je američki predsednik najavio da će do ponedeljka uveče Iran morati da omogući nesmetan prolaz brodova kroz moreuz Hormuz, kroz koji se transportuje oko 20% svetske nafte. U slučaju da se tome ne usliši, najavljena je mogućnost udara na elektrane i energetsku infrastrukturu u Iranu. Kao odgovor, zvaničnici Irana su istakli da bi mogli da izvedu napade na energetske i infrastrukturne ciljeve u regionu, uključujući američke i izraelske objekte.

Na osnovu najnovije izjave američkog predsednika, odlučeno je da se vojne akcije odlože za narednih pet dana, što je prema procenama analitičara umanjilo zabrinutost investitora da bi sukob mogao eskalirati i dodatno pogoršati krizu na tržištu nafte. Prema navodima pojedinih analitičara sa Volstrita, globalna ekonomija je bila pred značajnim izazovima, a najavljeno odlaganje stvorilo je izvesnost da bi se situacija mogla razrešiti diplomatskim putem.

I pored pada cena nafte tokom dana, ukupni nivo sirove nafte je oko 45% viši u odnosu na period pre izbijanja sukoba krajem februara. Prema dostupnim podacima, cena galona benzina u Sjedinjenim Državama iznosi u proseku 3,96 dolara, što je više za nešto više od jednog dolara u odnosu na cene pre mesec dana.

Stručnjaci ocenjuju da bi ekonomske posledice trenutne krize mogle biti dugotrajnije, čak i u slučaju brzog okončanja borbenih dejstava. Ipak, neki analitičari ukazuju da postoje naznake mogućeg rešenja krize, što bi moglo stabilizovati globalna tržišta.

Međunarodni posmatrači prate situaciju oko moreuza Hormuz, koji je od strateškog značaja za energetsku bezbednost u svetu. U prethodnom periodu, u nekoliko navrata došlo je do zastoja brodskog saobraćaja u ovom regionu, što je prethodno dovodilo do naglih oscilacija cena nafte i poremećaja u globalnim lancima snabdevanja.

Američka i iranska strana za sada nastavljaju razgovore, a dodatne informacije o daljim koracima očekuju se u narednim danima.

Međunarodne obaveštajne službe sprovode potragu, zvaničnici navode da Hamnei ne odgovara na poruke

Modžtaba Hamnei, koji je 8. marta imenovan za novog vrhovnog vođu Irana, prema izjavama američkih i izraelskih bezbednosnih zvaničnika, ranjen je, izolovan i ne odgovara na poruke koje mu se prenose. Ove informacije su potvrđene iz bezbednosnih izvora, a Hamnei se od imenovanja nije pojavljivao u javnosti.

Kako navode izraelski zvaničnici, kontrolu nad Iranom u međuvremenu su dodatno pojačali Korpus islamske revolucionarne garde i pojedini verski lideri. Prema dostupnim podacima, od trenutka proglašenja za vrhovnog vođu, Hamnei je ostao “nevidljiv” za javnost, dok su međunarodne obaveštajne službe, uključujući američku i izraelsku, intenzivirale napore da ga lociraju.

Američki ministar odbrane je 13. marta izjavio da je Hamnei ranjen i “verovatno unakažen”. Jedina zvanična komunikacija Modžtabe Hamneija od imenovanja zabeležena je 12. marta, kada je posredstvom državnih medija uputio pisanu poruku kojom je najavio nastavak blokade Ormuskog moreuza.

“Na osnovu dostupnih informacija, Modžtaba Hamnei nije odgovorio ni na jednu direktnu poruku od trenutka imenovanja”, navode bezbednosni izvori.

Istraga i potraga za Hamneijem i dalje traje, dok međunarodne obaveštajne službe prate razvoj situacije u Iranu i razmenjuju relevantne informacije.