Putnici se suočavaju sa dugim čekanjem na kontrolama bezbednosti, potvrđeno tokom trajanja delimične obustave rada federalnih službi

Avio-kompanije u Sjedinjenim Američkim Državama omogućile su putnicima besplatnu promenu ili otkazivanje letova na određenim aerodromima zbog produženih čekanja na kontrolnim punktovima Uprave za bezbednost saobraćaja (TSA), potvrđeno je tokom trajanja delimične obustave rada federalne vlade. Na više aerodroma zabeležene su višesatne gužve, dok su brojni putnici izrazili neizvesnost oko toga koliko ranije treba da dođu na aerodrom, s obzirom na promenljive informacije od strane aerodroma i avio-kompanija.

Prema dostupnim informacijama, deo službenika TSA napustio je radna mesta usled višenedeljnog neisplaćivanja zarada, dok rešenje za finansiranje Ministarstva za unutrašnju bezbednost, koje upravlja TSA, još nije postignuto u zakonodavnim institucijama. U takvoj situaciji, više avio-kompanija, uključujući Allegiant Air, Delta Air Lines i United Airlines, privremeno su ukinule naknade za promene i otkazivanja letova u pojedinim slučajevima.

Allegiant Air je izdala takozvanu “travel with confidence” garanciju, kojom putnicima tokom delimične obustave rada omogućava promenu ili otkazivanje rezervacija bez dodatnih troškova. Putnici koji žele da izmene ili otkažu let mogu kontaktirati korisnički servis kompanije putem telefona, poruka ili elektronske pošte. Kompanija je istovremeno apelovala na putnike da na dan putovanja planiraju dodatno vreme zbog mogućih gužvi na kontrolnim punktovima, kao i da provere procenjene vreme čekanja putem zvaničnih sajtova ili društvenih mreža aerodroma.

Delta Air Lines se posebno fokusirala na putnike sa letovima sa međunarodnog aerodroma Hartsfield-Jackson u Atlanti, preporučujući dolazak minimum četiri sata pre planiranog leta, kako za domaće tako i za međunarodne destinacije. Delta je omogućila putnicima koji su planirali putovanja određenog dana da bez dodatnih troškova prebace let za bilo koji datum do 30. marta, uz napomenu da se razlike u ceni karata neće naplaćivati.

Pored navedenih kompanija, United Airlines takođe je privremeno ukinuo naknade za promene letova u pogođenim slučajevima, navodi se na zvaničnom sajtu kompanije. Putnici su pozvani da prate informacije o statusu letova i procedurama na aerodromima, jer se situacija može menjati u zavisnosti od trajanja obustave rada federalnih službi i broja dostupnih TSA službenika.

Ove mere su privremene i odnose se na period dok traje delimična obustava rada federalne vlade, što utiče na funkcionisanje TSA kontrola i red letenja na više američkih aerodroma. Putnicima se savetuje da redovno proveravaju zvanične izvore za najnovije informacije o putovanjima.

Prema izveštajima sa lica mesta, dugotrajna čekanja izazvana su sporom oko finansiranja DHS, što je dovelo do problema sa osnovnim uslovima na aerodromu

Putnici na Međunarodnom aerodromu Džordž Buš u Hjustonu suočavaju se sa višesatnim čekanjima na sigurnosnim kontrolama, usled aktuelnog spora oko finansiranja Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS) u Sjedinjenim Američkim Državama. Nedostatak osoblja Uprave za bezbednost u saobraćaju (TSA), prema izveštajima novinara sa lica mesta, doveo je do stvaranja dugih redova u više terminala ovog aerodroma.

U utorak, redovi za proveru bezbednosti u terminalu E protezali su se kroz tri nivoa zgrade, uključujući i deo van glavnog terminala. Prema zapažanjima izveštača, linije su se prostirale oko stajališta za autobuse, kao i kroz podzemne prolaze koji povezuju terminale. U terminalu A, red je prelazio tri nivoa i vodio kroz podzemni koridor bez pristupa hrani, vodi, klimatizaciji i toaletima, uz ograničen pristup mobilnim mrežama. Putnici su iz tog dela nastavljali uz pokretne stepenice do zone za preuzimanje prtljaga, zatim još jednom do trećeg sprata gde se nalazi izdavanje karata.

Prema izjavama putnika, čekanja su trajala i do pet sati, a mnogi nisu uspeli da stignu na svoje letove, te su morali da ih ponovo rezervišu po prolasku kontrole. Tokom dana, službene objave sa razglasa savetovale su onima čija su poletanja planirana u naredna četiri sata da pokušaju da promene letove. Posmatrači su naveli da su među putnicima bile porodice sa malom decom, dojenčad i kućni ljubimci u transporterima, koji su zajedno sa ostalima čekali u uslovima bez osnovnih potrepština.

U trenutnom kontekstu, spor oko finansiranja Ministarstva za unutrašnju bezbednost doveo je do smanjenih kapaciteta TSA na velikim američkim aerodromima, što je dodatno opteretilo postojeće resurse i uzrokovalo brojne logističke probleme. Nema informacija o eventualnim incidentima tokom čekanja, a nadležne službe nisu saopštile kada bi situacija mogla biti rešena.

Ova situacija ukazuje na posledice institucionalnih sporova na svakodnevno funkcionisanje ključnih infrastruktura i izaziva zabrinutost zbog mogućih rizika za putnike, posebno u uslovima kada osnovne usluge poput vode i klimatizacije nisu dostupne tokom dužih zadržavanja.

Ministri apeluju na građane da smanje potrošnju, dok Švedska najavljuje privremeno smanjenje poreza

Zbog naglog rasta cena goriva u Skandinaviji, uslovljenog krizom na Bliskom istoku, vlasti Danske, Norveške, Švedske i Finske objavile su mere i preporuke u cilju ublažavanja udara na građane. Cene bezolovnog benzina 95 u Danskoj uskoro bi mogle dostići 2,30 evra po litru, dok u Norveškoj dizel na nekim pumpama već košta 2,65 evra.

Danski ministar energetike Lars Ogard izjavio je da, iako se cene povećavaju, za sada nema potrebe za kriznim merama kao 1972. godine kada su vozači morali da ostave automobile parkirane. “Ako malo popustite pritisak na gas, smanjićete i pritisak na novčanik. Nema smisla smanjivati porez na nešto što ionako treba manje da trošimo”, rekao je Ogard i dodao da Danska ima rezerve za oko 80 dana potrošnje, a snabdevanje je stabilno.

U ruralnim delovima Norveške, gde se više koristi fosilno gorivo zbog slabije razvijenog javnog prevoza, lokalni političari su pozvali na intervenciju zbog rekordnih cena i uticaja na porodične budžete i opstanak preduzeća. Građani izražavaju nezadovoljstvo činjenicom da Norveška, iako ima velike naftne rezerve, mora da prihvati tržišne cene goriva.

Švedska vlada je najavila privremeno smanjenje poreza na benzin i dizel za oko 30 centi po litru od 1. maja do 30. septembra, uz dodatne subvencije za struju domaćinstvima. Premijer Ulf Kristerson izjavio je da su ove mere odgovor na pritisak globalnog tržišta i da su ukupni troškovi interventnog paketa oko 300 miliona evra. Za sprovođenje smanjenja poreza potrebno je odobrenje Evropske komisije.

U Finskoj je cena benzina premašila 2 evra po litru, ali premijer Petteri Orpo najavio je da vlada za sada ne planira slične intervencije kao Švedska, uz napomenu da pažljivo prate situaciju i procenjuju dalje korake. Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko se kriza produži, cene mogle nastaviti da rastu.

“Korišćenje rezervi nafte verovatno neće imati veliki uticaj na cenu goriva, jer je svetska potrošnja mnogo veća od puštenih količina”, izjavio je finski analitičar Peter Lund.

Prema zvaničnim izjavama, snabdevanje tržišta gorivom u Skandinaviji za sada je stabilno, ali visoke cene nastavljaju da opterećuju građane i privredu, dok se dalji potezi vlada donose u zavisnosti od razvoja situacije.