Vlasti Bahama potvrdile nastavak potrage, ćerka nestale postavlja pitanja o okolnostima događaja

Potraga za državljankom Sjedinjenih Američkih Država Lynette Hooker, koja je nestala tokom noćne vožnje čamcem u blizini ostrva Abako na Bahamima, ušla je u treći dan, saopštili su zvaničnici Kraljevske policije Bahama. Nestanak je prijavio njen suprug Brian Hooker, koji je naveo da je Lynette pala sa gumenog čamca dok su se vraćali iz mesta Hope Town ka Elbow Cay u subotu uveče.

Prema navodima policije, Brian Hooker je izjavio da je njegova supruga pala u more zajedno sa ključevima čamca, nakon čega ju je, kako tvrdi, snažna morska struja odnela. Brian Hooker je rekao da je pokušao da joj pomogne, bacivši joj plutajući uređaj, ali je bez motora bio prinuđen da vesla do obale, gde je stigao nekoliko sati kasnije, oko 4 časa ujutru narednog dana, u brodogradilište Marsh Harbor.

Ćerka nestale, Karli Aylesworth, izjavila je za međunarodne medije da njena majka ima višegodišnje iskustvo u plivanju i plovidbi, te je izrazila sumnju u opis događaja koji je izneo Brian Hooker. Aylesworth je istakla da joj nije jasno kako je njena majka došla u posed ključeva čamca, navodeći da je, prema njenim rečima, Brian uvek upravljao čamcem i držao ključeve kod sebe.

U poruci koju je Brian Hooker ostavio ćerki, a koju je ona podelila sa novinarima, navodi se da je pronađen plutajući uređaj koji je, prema njegovim rečima, bacio Lynette prilikom incidenta. Brian Hooker nije želeo da komentariše slučaj kada su ga novinari upitali za dodatne informacije o istrazi.

Lokalne vlasti su potvrdile da protiv Briana Hookera nije pokrenuta istraga i da se slučaj tretira kao potraga i spasilačka misija. Zvaničnici su istakli da se operacija pretrage nastavlja i da su angažovane službe za traganje i spasavanje na terenu.

Prema dostupnim informacijama, Lynette i Brian Hooker su u prethodnim godinama imali razdvojen period, ali su se u međuvremenu ponovo ujedinili. Vlasti Bahama nisu izdale dodatne informacije o mogućim novim tragovima, a porodica nestale apeluje na temeljnu istragu i nastavak potrage dok se ne dobije više podataka o sudbini Lynette Hooker.

Američki predsednik najavio privremeni prekid vojnih operacija, dogovor zavisi od otvaranja Ormuskog moreuza prema navodima zvaničnika

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država saopštio je da je postignut dogovor o dvonedeljnom prekidu vatre između SAD i Irana. Prema njegovoj izjavi objavljenoj u utorak, odluka o obustavi vojnih operacija doneta je manje od dva sata pre isteka roka za postizanje sporazuma ili pokretanje napada na iranske elektroenergetske objekte.

U objavi na društvenim mrežama, predsednik je naveo da je pristao da privremeno suspenduje najavljene vojne akcije protiv Irana na period od dve nedelje. Istakao je da je dogovor postignut uz posredovanje Pakistana i da je uslovljen potpunim, trenutnim i bezbednim otvaranjem Ormuskog moreuza od strane Islamske Republike Iran.

Sporazum je najavljen neposredno pre isteka roka koji su Sjedinjene Države postavile Iranu za postizanje dogovora, uz upozorenje da će, ukoliko ne dođe do otvaranja strateški važnog moreuza, uslediti napadi velikih razmera na iransku infrastrukturu. Zvaničnici su precizirali da se suspenzija vojnih operacija odnosi na sve aktivnosti SAD prema Iranu tokom naredne dve nedelje.

Pakistanska strana, koja je posredovala u postizanju sporazuma, nije izdala detaljno saopštenje o procesu pregovora. Zvaničnici Irana do trenutka objavljivanja nisu javno komentarisali dogovor niti precizirali kada bi mogao biti otvoren Ormuski moreuz.

Strateški značaj Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi značajan deo svetskog izvoza nafte, ponovo je došao u fokus međunarodne javnosti. Prema navodima ekonomskih analitičara, svako duže zatvaranje ovog prolaza moglo bi dovesti do poremećaja na svetskom tržištu energenata i rasta cena goriva.

Ovo je najnoviji razvoj u seriji napetosti između SAD i Irana, koje su eskalirale poslednjih nedelja. Prethodni pokušaji diplomatskog rešenja nisu dali trajne rezultate, dok su poslednje pretnje o mogućim napadima izazvale zabrinutost međunarodne zajednice.

Dogovor o privremenom prekidu vatre podrazumeva nastavak diplomatskih napora za stabilizaciju situacije. Do daljeg, ostaje neizvesno da li će sporazum biti ispunjen u potpunosti i kakav će biti dalji tok odnosa između dve zemlje. Izveštaji sa lica mesta biće ažurirani kako budu pristizale nove informacije.

Sekretar Markvejn Malin potvrdio da će zaposleni primiti zaostale plate, isplata očekivana do kraja nedelje

Zaposleni Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država (DHS) koji su bili pogođeni nedavnom obustavom rada dobiće zaostale zarade za poslednjih šest nedelja do kraja ove sedmice, izjavio je sekretar DHS-a Markvejn Malin tokom zvanične posete Čimni Roku u Severnoj Karolini, 7. aprila 2026. godine. Prema njegovim rečima, isplate za period kada zaposleni nisu primali platu biće uplaćene najkasnije do petka, dok se kod pojedinih finansijskih institucija isplata može očekivati najkasnije do ponedeljka.

“Očekujemo da najveći broj čekova bude na računima zaposlenih do petka. Kod nekih banaka isplata može kasniti do ponedeljka, ali većina zaposlenih će biti isplaćena u navedenom roku”, izjavio je Malin za međunarodne medije.

Sekretar je pojasnio da je omogućavanje ovih isplata realizovano putem izvršnih ovlašćenja i fleksibilnosti u korišćenju postojećih sredstava. Malin je, međutim, ukazao da nastavak redovnog isplaćivanja zarada za sve zaposlene DHS-a, osim za pripadnike službi za sprovođenje zakona, zavisi od daljih odluka Kongresa.

Tokom posete Čimni Roku, Malin se sastao sa lokalnim zvaničnicima i razgovarao o posledicama nedavne oluje, istakavši da su radnici DHS-a obavljali svoje dužnosti i tokom perioda bez primanja zarade, kako bi odgovorili na aktuelne vanredne situacije.

Uprkos obustavi finansiranja, pojedini zaposleni u Ministarstvu nastavili su da rade, posebno oni angažovani u službama koje se bave bezbednošću i odgovorom na vanredne situacije. Malin je naglasio da je prioritet isplata zaostataka svim zaposlenima koji su nastavili da rade tokom obustave rada, kao i onima koji su bili na čekanju.

Situacija sa finansiranjem državnih službi posledica je nerešenih budžetskih pitanja na nivou federalne administracije. DHS je jedno od ključnih ministarstava čiji su zaposleni bili direktno pogođeni obustavom rada. Prema izjavama zvaničnika, buduće isplate zarada zavisiće od budžetskih odluka Kongresa, dok trenutne isplate obezbeđuje ograničena fleksibilnost u upravljanju sredstvima Ministarstva.

Nije objavljeno koliko je ukupno zaposlenih pogođeno ovom obustavom, niti su saopšteni detalji o daljim koracima ukoliko ne bude postignut budžetski dogovor. Sekretar Malin je apelovao na zakonodavce da pronađu trajno rešenje za finansiranje državnih službi, kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.