Stejt department najavio najveću reviziju viza do sada, pod udarom B1 i B2 vize izdate tražiocima azila

Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država sprema se za najveću reviziju viza u svojoj istoriji. Očekuje se da će do 200.000 stranih državljana, koji su podneli zahtev za azil u SAD ili to trenutno čine, ostati bez svojih poslovnih i turističkih viza. Prema saopštenju zvaničnika, ova odluka odnosi se na B1 i B2 vize izdate u periodu od 2016. do 2026. godine osobama koje su nakon ulaska u SAD zatražile azil.

Prema dokumentima Stejt departmenta, ukidanje viza ne bi odmah dovelo do deportacije pogođenih lica, ali bi oni izgubili status poslovnih ili turističkih putnika. Većina njih bila bi prekategorisana dok su im postupci za azil u toku. Zvaničnici navode da je broj ukinutih viza promenljiv i da će se odluke donositi postepeno, u saradnji sa Ministarstvom za unutrašnju bezbednost (DHS).

Najveća revizija viza u istoriji SAD

Ova najava ukazuje na značajnu promenu u američkoj imigracionoj politici. Prema zvaničnoj izjavi portparola Stejt departmenta Tomija Pigota, „koordiniramo sa DHS-om kako bismo identifikovali i ukinuli neimigrantske vize stranih državljana koji su u Sjedinjene Američke Države došli tvrdeći da su kratkoročni posetioci, a zatim podneli zahtev za azil kako bi ovde ostali trajno“. Pigot nije želeo da precizira koliko će viza biti ukinuto, ističući da će broj biti promenljiv tokom sprovođenja procesa.

U međuvremenu, zamenik državnog sekretara Kristofer Lando je na društvenoj mreži X kritikovao one koji koriste turističke i poslovne vize za ulazak u SAD, a potom podnose zahtev za azil. „Ljudi u SAD i širom sveta siti su lažnih zahteva za azil. Azil ne bi trebalo da bude rupa u zakonu za zaobilaženje imigracionih propisa“, napisao je Lando. On je kao primer naveo slučaj državljanina Kolumbije koji je sa turističkom vizom došao u SAD, a zatim zatražio azil.

Detalji o B1 i B2 vizama i novim merama

B1 vize služe za poslovna putovanja, dok su B2 vize namenjene turističkim posetama, porodičnim susretima ili medicinskom lečenju. Iz dokumenata i izjava zvaničnika nije jasno koliko tačno nosilaca ovih viza je zatražilo ili trenutno traži azil u SAD. Međutim, procena je da bi odluka mogla pogoditi oko 200.000 lica.

Od novih podnosilaca zahteva za B1 i B2 vize sada se traži izričita potvrda da neće podnositi zahtev za azil tokom boravka u SAD, kao i dokaz o nameri da se vrate u matičnu zemlju. Ove mere deo su šire strategije pooštravanja imigracionih pravila koju aktuelna administracija sprovodi tokom poslednjih godina.

Pozadina i širi kontekst imigracionih mera

Tokom prethodnih 18 meseci, Stejt department je ukinuo oko 175.000 viza osobama koje su bile osuđene ili optužene za krivična dela, kao i onima koji su javno istupali protiv američke politike. Takođe su uvedene mere protiv „porođajnog turizma“, prakse dolaska trudnih stranih državljanki sa ciljem da njihova deca steknu američko državljanstvo rođenjem. Iako je administracija pokušavala da ukine pravo na državljanstvo po rođenju, sudovi su te inicijative odbacili.

Konačno, ukidanje viza tražiocima azila deo je šireg nastojanja američkih vlasti da suzbiju zloupotrebu neimigrantskih viza i pooštre kriterijume za ulazak i boravak u zemlji. Očekuje se da će ova odluka, ukoliko bude sprovedena, izazvati pravne sporove i reakcije u međunarodnoj zajednici.

Lindzi Klensi, optužena za ubistvo svoje troje dece, čeka presudu koja može drastično promeniti njen život.

Presuda na čekanju

Lindzi Klensi, 36-godišnja majka iz Masačusetsa, suočava se sa mogućnošću doživotne zatvorske kazne bez prava na pomilovanje nakon što je optužena za prvo stepeno ubistvo svoje troje dece. Deca, stara 5, 3 i 8 meseci, pronađena su mrtva u januaru 2023. godine. Odbrana tvrdi da Klensi nije kriva jer je u vreme zločina patila od postporođajne psihoze, dok tužilaštvo insistira na tome da je ubistva planirala.

Pravni aspekti i mogući ishodi

Ukoliko bude proglašena krivom za ubistvo prvog stepena, Klensi neće imati pravo na pomilovanje. Međutim, ako bude osuđena za ubistvo nižeg stepena, mogla bi jednog dana da dobije šansu za uslovni otpust. Njeno trenutno stanje komplikuje situaciju; ona je paralizovana od struka naniže zbog pokušaja samoubistva i nalazi se pod stalnim nadzorom kako bi se sprečio još jedan pokušaj.

Psihičko stanje i dalji tretman

Ako bude oslobođena po osnovu neuračunljivosti usled mentalne bolesti, Klensi neće biti puštena na slobodu, već će biti smeštena u državnu psihijatrijsku ustanovu na neodređeno vreme. Ovaj slučaj izazvao je brojne debate o tretmanu mentalnog zdravlja u pravnom sistemu i potencijalno će uticati na buduće slične slučajeve.

Luis Manuel Aviles Roa, otac mornara sa USS Abraham Lincoln, pušten je iz imigracionog pritvora.

Puštanje iz pritvora nakon nacionalne pažnje

Luis Manuel Aviles Roa, otac Joshua Avilesa, mornara na brodu USS Abraham Lincoln, pušten je iz pritvora Imigracione i carinske službe SAD (ICE) u utorak. Ova odluka usledila je nakon što je njegov sin javno izrazio svoju zabrinutost zbog očevog hapšenja koje je opisao kao ‘srceparajuće’. Roa, koji je rodom iz Nikaragve, uhapšen je u subotu pod optužbom da je ilegalno ušao u zemlju, prema informacijama Ministarstva za unutrašnju bezbednost.

Joshua Aviles, koji već devet meseci služi na USS Abraham Lincoln, brodu poznatom po rekordnom neprekidnom vremenu provedenom na moru, saopštio je da su uslovi na brodu već bili teški, a vest o očevoj situaciji dodatno je pogoršala moral. ‘Ne znam kako mogu mentalno da nastavim da radim po 12 i više sati dnevno znajući da je moj otac negde tretiran kao kriminalac’, napisao je Aviles na Facebooku tokom vikenda.

Porodica Aviles Roa saopštila je za CBS News da je ICE odlučio da ga pusti u utorak popodne, iako detalji o razlozima puštanja još uvek nisu poznati.