Sud u Novom Meksiku presudio da je kompanija Meta prekršila više odredbi zakona, pod optužbama za nedovoljnu zaštitu dece na društvenim mrežama

Porota u saveznoj državi Novi Meksiko donela je 24. marta 2026. godine odluku da je kompanija Meta, vlasnik društvenih mreža Instagram, Facebook i WhatsApp, prekršila zakon o zaštiti potrošača te savezne države. Odluka je doneta nakon suđenja koje je trajalo skoro sedam nedelja, a tokom kojeg su tužioci tvrdili da je Meta stavila profit iznad bezbednosti korisnika, posebno dece i mladih.

Prema navodima iz sudskog postupka, tužilaštvo je iznelo optužbe da je Meta prikrivala informacije o potencijalnim opasnostima seksualne eksploatacije dece na svojim platformama, kao i o uticaju na mentalno zdravlje mlađih korisnika. Porota je utvrdila da su neki postupci kompanije u suprotnosti sa Zakonom o nepoštenoj trgovinskoj praksi Novog Meksika.

U obrazloženju presude navedeno je da je Meta dala netačne ili obmanjujuće izjave o bezbednosti i zaštiti dece, kao i da je sprovodila “nepravedne” trgovinske prakse iskorišćavajući ranjivost i neiskustvo maloletnih korisnika. Porota je utvrdila postojanje hiljada pojedinačnih prekršaja, pri čemu je ukupna novčana kazna određena na 375 miliona dolara.

Pravni zastupnici kompanije Meta izjavili su pred sudom da kompanija javno iznosi rizike i preduzima mere za uklanjanje štetnog sadržaja i ponašanja na svojim mrežama, ali su istakli da nije moguće u potpunosti sprečiti pojavu neprimerenog materijala. Portparol kompanije Meta, Endi Stoun, izjavio je da se kompanija ne slaže sa presudom i da će podneti žalbu. “Radimo na tome da naše platforme budu bezbedne i otvoreno govorimo o izazovima identifikacije i uklanjanja štetnog sadržaja. Nastavićemo da se branimo i uvereni smo u dosadašnje napore na zaštiti dece na internetu”, rekao je Stoun.

Ovo suđenje predstavlja jedno od prvih koje je došlo do presude u nizu procesa širom Sjedinjenih Američkih Država, a koji se bave uticajem društvenih mreža na decu i mlade. Suđenje je počelo 9. februara, a odvijalo se u trenutku kada škole i zakonodavna tela raspravljaju o potrebi dodatnih ograničenja upotrebe pametnih telefona i društvenih mreža u obrazovnom okruženju.

Pored ovog slučaja, u federalnom sudu u južnoj Kaliforniji vodi se još jedan postupak u vezi sa uticajem društvenih mreža na bezbednost dece, a porota se već više od nedelju dana nalazi u procesu odlučivanja.

Odluka porote u Novom Meksiku mogla bi da ima uticaj na buduće sudske postupke i regulativu vezanu za zaštitu dece na internetu, navode izvori iz pravosudnih krugova.

Federalna služba bezbednosti pokrenula istragu, jedan osumnjičen za krijumčarenje iz Poljske preko Belorusije

Federalna služba bezbednosti Rusije saopštila je da je u Moskvi zaplenila stotine miniranih uložaka za vojničke čizme, navodno namenjenih ruskim trupama. Prema zvaničnim informacijama, ulošci su bili maskirani kao humanitarna pomoć i sadržali su eksplozivnu materiju, saopšteno je 24.03.2026.

U zvaničnom izveštaju navodi se da je eksploziv u ulošcima odgovarao snazi od 1,5 grama TNT-a po komadu. Ruske vlasti tvrde da je plan bio da ulošci budu upućeni trupama raspoređenim u zoni specijalne vojne operacije. “Detonacija bi se aktivirala povezivanjem sa izvorom napajanja i mogla bi da izazove teške povrede vojnicima tokom borbenih misija”, navodi se u saopštenju.

Služba bezbednosti je prilikom istrage privela jednog stranog državljanina rođenog 1994. godine, navodeći da je reč o kuriru iz Tadžikistana. On je, prema informacijama iz istrage, učestvovao u krijumčarenju oružja iz Poljske preko Belorusije, što je, kako tvrde ruske vlasti, organizovano od strane ukrajinskih obaveštajnih službi.

“Ulošci su bili deo pošiljke koja je trebalo da stigne u Rusiju kao humanitarna pomoć, sa ciljem da se nanesu teške povrede pripadnicima vojske”, saopštila je Federalna služba bezbednosti. Dodatno se navodi da su ukrajinske službe pokušale da nabave bespilotne letelice koje bi mogle biti upotrebljene za napade na ciljeve u Moskvi.

“Ukoliko bi došlo do upotrebe ovih eksplozivnih naprava, specijalne službe bi stekle moćno sredstvo za teror protiv unapred određenih ciljeva u Moskvi”, zaključuje se u zvaničnom saopštenju. Istraga o ovom slučaju je u toku.

Prema izveštajima, ključni pomoćnici američkog predsednika uključeni su u proces, dok izraelski zvaničnici izražavaju zabrinutost zbog brzine pregovora

Administracija predsednika Sjedinjenih Država prenela je Iranu spisak od 15 zahteva kao uslov za okončanje trenutnog sukoba, saopšteno je iz neimenovanih izvora upoznatih sa pregovorima. Prema navodima, predlog uključuje proglašenje jednomesečnog prekida vatre tokom kojeg bi strane pregovarale o sporazumu, po uzoru na ranije dogovore sa Hamasom i Libanom.

Uslovi koji su ponuđeni Iranu obuhvataju demontiranje nuklearnih kapaciteta, zabranu obogaćivanja uranijuma na iranskoj teritoriji, predaju zaliha obogaćenog uranijuma međunarodnoj agenciji i omogućavanje punog nadzora od strane nadležnih tela Ujedinjenih nacija. Dodatno, zahteva se demontaža određenih nuklearnih postrojenja, napuštanje regionalnih posredničkih aktivnosti i ograničenja u raketnom programu.

Zauzvrat, moguće koristi za Iran uključuju potpuno ukidanje međunarodnih sankcija i ekonomsku podršku. U izveštaju se navodi da su ključni pomoćnici američkog predsednika, Džared Kušner i Stiv Vitkof, oblikovali proces pregovora i predložili period prekida vatre tokom kojeg bi se razmatrali detalji sporazuma.

Izraelski zvaničnici, prema istom izvoru, izražavaju zabrinutost da bi okvirni sporazum mogao omogućiti Iranu određene prednosti pre preciznog dogovora o svim uslovima. “Scenario brzog, dvosmislenog sporazuma u principu daje izraelskim političkim i bezbednosnim liderima nesane noći”, navodi se u izveštaju.

Pregovori su u toku, a konačni dogovor zavisiće od prihvatanja svih uslova od strane Irana i daljeg razvoja diplomatskih aktivnosti.