Obaveštajni izvori istražuju vezu Mosada i Ahmadinedžada, bivši predsednik pod optužbom za veleizdaju

Bivši predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad našao se u centru jednog od najvećih obaveštajnih slučajeva na Bliskom istoku, nakon što su obelodanjeni dokumenti pokazali višegodišnje pokušaje vrbovanja od strane izraelske službe Mosad. Prema obaveštajnim izvorima, Mosad je kroz mrežu kontakata i tajne sastanke u Evropi pokušavao da Ahmadinedžada profiliše kao tranzicionog lidera Irana u slučaju promene režima.

Sastanci su, kako je saopšteno, održavani pod strogom tajnošću, najčešće u Budimpešti i drugim gradovima Mađarske, gde je Ahmadinedžad putovao zbog akademskih događaja. Izraelska strana je koristila fiktivne organizacije i diplomatske kanale kako bi prikrila kontakte od iranske kontraobaveštajne službe. Tokom ovih susreta, bivši predsednik je identifikovan kao potencijalna figura za privremenu upravu Irana u slučaju političkih promena.

Plan Mosada aktiviran je tokom vojnog sukoba između Izraela i Irana, kada je izraelski vazdušni napad pogodio kompleks u kojem je boravio Ahmadinedžad u Teheranu. Javnost je tada verovala da je napad pokušaj atentata, međutim, prema dokumentima, cilj je bio da se prikrije operacija izvlačenja bivšeg predsednika iz grada. Specijalni tim Mosada uspeo je da ga preveze u sigurnu kuću u predgrađu Teherana, gde je prema planu trebalo da se obrati naciji i pozove na promenu režima.

Ipak, plan je prekinut kada je Ahmadinedžad iznenada nestao iz sigurnog utočišta pod nejasnim okolnostima. Iranske bezbednosne snage su ga ubrzo locirale i stavile u kućni pritvor pod optužbom za veleizdaju i saradnju sa neprijateljem. Zvaničnici su potvrdili da se bivši predsednik nalazi pod strogim nadzorom, dok državni mediji navode da je hapšenje predstavljeno kao veliki uspeh obaveštajne službe. Analitičari upozoravaju da bi ovaj slučaj mogao dovesti do značajnih promena unutar iranskog bezbednosnog aparata.

„Istraga je u toku i preduzimaju se sve mere radi utvrđivanja svih okolnosti slučaja“, naveli su iz nadležnih službi.

Lokalne vlasti potvrdile broj stradalih u požaru na jugoistoku Španije, preživeli govore o brzini širenja vatre

Britanski državljanin koji je boravio u selu Bedar, u provinciji Almerija na jugoistoku Španije, izvestio je o svom iskustvu tokom požara koji je 9. jula 2026. godine zahvatio područje i prema zvaničnim podacima odneo najmanje 13 života. Požar je, prema navodima lokalnih vlasti, među najsmrtonosnijima u istoriji ove regije.

Prema informacijama iz izveštaja sa lica mesta, stanovnik Malcolm Timbrell, star 70 godina, opisao je trenutke kada su on, njegova supruga Annette Kilgore (69) i njihovi prijatelji morali da donesu odluku o napuštanju svojih domova zbog približavanja plamena. Timbrell je izjavio da je vatra napredovala izuzetnom brzinom, a da su visoke temperature, snažan vetar i suva vegetacija doprineli širenju požara. Prema njegovim rečima, pokušali su da pobegnu vozilom, ali su okolnosti brzo postale izuzetno opasne.

Timbrell i Kilgore su se, kako navode izvori, preselili u Andaluziju nakon života provedenog na moru, a zajedno su bili proteklih 17 godina. Njihova kuća i imovina su uništeni u požaru. Timbrell je, prema izveštaju, jedini preživeo iz svoje grupe, dok su njegova supruga i prijatelji izgubili život tokom pokušaja evakuacije.

Zvanične izjave lokalnih vlasti potvrđuju da je požar zahvatio područje veće od površine Menhetna, a brzina širenja plamena dostizala je više od 90 metara u minuti. Operacije gašenja i evakuacije stanovništva sprovedene su tokom noći, uz angažovanje vatrogasnih i spasilačkih ekipa.

Prema izveštajima sa lica mesta, mnogi meštani su pokušali da spasu životinje i imovinu, ali su morali da napuste svoje domove zbog intenziteta vatre. Nadležne službe su navele da se broj žrtava može promeniti kako potraga za nestalima bude napredovala.

Požari u Andaluziji nisu retkost tokom letnjih meseci, ali lokalni zvaničnici ističu da su uslovi u julu 2026. godine bili posebno pogodni za brzo širenje vatrene stihije. Istraga o uzrocima požara je u toku, dok su hitne službe i dalje na terenu kako bi sprečile novo izbijanje vatre i pružile pomoć pogođenom stanovništvu.

Ukrajinski parlament doneo odluku, ratno stanje i opšta mobilizacija ostaju na snazi do 31. oktobra

Vrhovna rada Ukrajine usvojila je danas zakone kojima se produžavaju ratno stanje i opšta mobilizacija na celoj teritoriji zemlje do 31.10.2024. godine, potvrđeno je u zvaničnoj izjavi ukrajinskih vlasti. Ova odluka doneta je nakon glasanja na sednici parlamenta, gde je zakon o produženju ratnog stanja podržalo 313 poslanika, dok je produženje opšte mobilizacije podržalo 311 poslanika.

Ratno stanje i opšta mobilizacija prvi put su uvedeni 24.02.2022. godine, nakon početka vojne intervencije Rusije u Ukrajini, sa inicijalnim trajanjem do 26.03.2022. godine. Od tada su ove mere više puta produžavane od strane ukrajinskih vlasti, kao deo odgovora na nastavak oružanih sukoba na teritoriji zemlje.

Prema zvaničnim informacijama, produženje ratnog stanja omogućava nastavak vanrednih ovlašćenja bezbednosnim snagama, kao i produženje opštih i posebnih mera koje se odnose na mobilizaciju građana i kontrolu bezbednosti. Opšta mobilizacija podrazumeva pozivanje na vojnu službu svih građana koji ispunjavaju zakonske uslove, kao i ograničenja za određene kategorije stanovništva.

„Odluka o produženju ratnog stanja i opšte mobilizacije doneta je sa ciljem očuvanja stabilnosti i bezbednosti države u vanrednim okolnostima“, navedeno je u saopštenju Vrhovne rade.

Ukrajinske vlasti ističu da će sve mere ostati na snazi do navedenog datuma, a svaka promena zavisiće od razvoja bezbednosne situacije. Dodatne informacije o sprovođenju ovih mera biće saopštene javnosti u narednom periodu.