Zvaničnici potvrdili da su migranti pozivali u pomoć iz kamiona, većina iz Centralne Amerike, među njima i maloletnici

Meksičke vlasti pronašle su 229 migranata u ponedeljak u zadnjem delu kamiona u saveznoj državi Verakruz, na istoku zemlje. Prema rečima Hosea Manuela Pozosa, zamenika sekretara vlade Verakruza, migranti su locirani nakon što su iz kamiona, koji je prethodno prijavljen kao ukraden, počeli da pozivaju u pomoć sa parkinga policijskog depoa. Većina putnika u kamionu bila je poreklom iz Centralne Amerike, dok je 17 među njima bilo maloletnih lica. Zvaničnici su naveli da je izvestan broj migranata bio dehidriran u trenutku pronalaska.

Verakruz predstavlja jednu od ključnih tranzitnih tačaka za migrante koji iz južnih delova Amerike putuju prema Sjedinjenim Američkim Državama. Prema navodima lokalnih službi, migranti su često izloženi riziku tokom puta i neretko se prevoze u neadekvatnim i opasnim uslovima, skrivajući se kako bi izbegli kontrolu nadležnih organa.

Radnik depoa u gradu Halapa, gde je prevezen kamion, izjavio je za međunarodne medije da je vozilo zaustavljeno na oko 45 kilometara jugoistočno od grada. Nekoliko sati nakon dolaska, zaposleni su čuli dozivanje i lupanje iz unutrašnjosti prikolice, nakon čega su pozvali službe hitne pomoći radi otvaranja kamiona. Radnik je zatražio da ostane anoniman, jer nije ovlašćen da daje izjave.

Popodne istog dana, migranti su prevezeni iz depoa autobusima državne policije. Policija Verakruza nije precizirala gde su migranti upućeni, ali je uobičajena praksa da osobe bez regulisanog statusa budu predate imigracionoj službi Meksika.

U poslednjih nekoliko meseci zabeležen je manji broj slučajeva masovnog prevoza migranata, što su zvaničnici doveli u vezu sa ukupnim padom broja migranata na severu zemlje. Zvaničnici podsećaju da su slični incidenti u prošlosti, uključujući i smrtonosne nesreće, ukazali na rizike sa kojima se migranti suočavaju tokom putovanja.

Migrantima u Meksiku često prete kriminalne grupe i krijumčari, a transport u zatvorenim i prepunim vozilima predstavlja dodatnu opasnost. U sličnim slučajevima prethodnih godina, zabeležene su žrtve usled gušenja ili dehidratacije. Zvanične međunarodne organizacije redovno upozoravaju na potrebu zaštite migranata i dodatne mere bezbednosti tokom njihovog tranzita kroz region.

Zvaničnici ocenjuju da Iran predstavlja globalnu opasnost i pozivaju međunarodnu zajednicu na hitnu akciju

Ministarstvo spoljnih poslova Izraela izdalo je zvanično saopštenje u kojem upozorava da iranski režim stoji iza široke globalne terorističke mreže, ocenjujući ga kao najveću pretnju međunarodnom miru i stabilnosti. Prema navodima izraelskih zvaničnika, Iran koristi rakete dugog dometa i delovanje Islamske revolucionarne garde za podsticanje nestabilnosti i nasilja daleko izvan granica Bliskog istoka.

U saopštenju se ističe da uticaj Teherana nije ograničen samo na region, već se oseća širom Evrope i ostatka sveta, što prema mišljenju izraelskih vlasti dovodi do širenja sukoba na globalni nivo. Poseban akcenat stavljen je na delovanje iranskih proksi grupa kao što su Hezbolah, Hamas, Islamski džihad i Huti, koje izraelska diplomatija označava kao instrumente iranske strategije destabilizacije.

“Iran koristi sofisticirane metode za širenje nestabilnosti i ostaje centralna figura u mreži koja sistematski urušava pokušaje uspostavljanja trajnog mira”, navodi se u zvaničnom saopštenju izraelskog ministarstva.

Izraelske vlasti apeluju na međunarodnu zajednicu da prepozna razmere iranskih aktivnosti i da reaguje, s obzirom na to da, kako navode, režim u Teheranu više ne predstavlja samo regionalni problem već i direktnu pretnju načelima savremenog slobodnog sveta.

Zvanično saopštenje naglasilo važnost kontrole inflacije i proširenja evrozone, uz poziv na oprez zbog geopolitičkih tenzija

Na samitu lidera država članica evrozone, održanom 19.03.2026. godine u Briselu, istaknuta je otpornost evropske ekonomije uprkos nestabilnim geopolitičkim okolnostima i uticaju dešavanja na Bliskom istoku, prema zvaničnom saopštenju. Lideri su naveli da se inflacija vratila u predviđene okvire, što je doprinelo jačanju kupovne moći domaćinstava. Tržište rada ostaje stabilno, a povoljni finansijski uslovi podstiču investicije.

Ipak, izražena je zabrinutost zbog nastavka globalne neizvesnosti, posebno u vezi sa cenama energenata, zbog čega je pozvana Eurogrupa da nastavi sa pažljivim praćenjem makro-finansijske stabilnosti i koordinacijom fiskalnih politika.

Jedna od ključnih tačaka samita bilo je zvanično pridruživanje Bugarske evrozoni od 1.01.2026. godine, čime je broj članica povećan na 21. Ovaj korak ocenjen je kao potvrda privlačnosti i snage zajedničke valute.

Lideri su takođe potvrdili posvećenost projektu digitalnog evra i zatražili brzo okončanje zakonodavnih procesa radi modernizacije evropskog platnog sistema i povećanja njegove autonomije. Poseban akcenat stavljen je na jačanje međunarodne uloge evra i formiranje Unije štednje i investicija kroz produbljivanje tržišta kapitala i diverzifikaciju izvora finansiranja za strateške projekte unutar Unije.

Na kraju, zaključeno je da će položaj evra na globalnoj sceni zavisiti od ukupne ekonomske i geopolitičke snage Evrope, uz napomenu da Evropska unija treba da ostane pouzdan i predvidljiv međunarodni partner. Eurogrupa će nastaviti praćenje napretka u smanjenju globalnih disbalansa i jačanju međunarodnog ugleda zajedničke valute.