Nacionalistički lideri tri nacije potpisali su u Kardifu istorijski sporazum o saradnji i ustavnim promenama.

Nacionalistički lideri Škotske, Velsa i Severne Irske poslali su snažnu poruku iz Kardifa: vreme Vestminstera bliži se kraju. U glavnom gradu Velsa potpisali su memorandum o razumevanju, najavljujući zajednički rad na jačanju ekonomija, unapređenju energetskih resursa i približavanju svojih zemalja Evropskoj uniji.

Tokom susreta u Kardifu, Džon Svini iz Škotske nacionalne partije, Run ap Jorvert iz stranke Plejd Kimru i Mišel O’Nil iz Šin Fejna istakli su da politički pejzaž na britanskim ostrvima prolazi kroz velike promene. Potpisivanju memoranduma prisustvovala je i predsednica Šin Fejna Meri Lu Makdonald, koja je ovaj korak nazvala istorijskim.

Memorandum predviđa zajedničku borbu za „jaču, pravedniju ekonomiju”, kao i mogućnost proširenja sopstvenih energetskih resursa. Osim toga, lideri su jasno izrazili stav da budućnost njihovih nacija vide u Evropskoj uniji.

Pravo na samoopredeljenje i poziv britanskoj vladi

Predstavnici Škotske, Velsa i Severne Irske izjavili su da veruju kako ustavne promene dolaze i da svaka nacija treba da odluči o svojoj budućnosti „na svoj način i u svoje vreme”. Zajednički su pozvali britansku vladu da pripremi, planira i olakša ustavne promene u svakoj jurisdikciji, naglašavajući pravo svojih naroda na samoopredeljenje.

Meri Lu Makdonald je, obraćajući se na konferenciji za novinare, istakla: „Ovo je trenutak kada kolektivno potvrđujemo naše neotuđivo pravo da odlučujemo o svojoj budućnosti.”

Iako njihove stranke imaju različite ustavne stavove, lideri su naglasili da ih povezuje odlučnost da se glasovi naroda čuju i da svaka nacija ima priliku da izabere svoj put, bez nametanja spoljašnjih rešenja.

Šta znači memorandum za budućnost Ujedinjenog Kraljevstva?

Značaj memoranduma ogleda se i u njegovom vremenskom kontekstu. Sastanak u Kardifu dolazi neposredno nakon što je britanski premijer Endi Bernam predložio da će, ukoliko postoji jasan konsenzus, odobriti još jedan referendum o nezavisnosti Škotske. Poraz laburista u Velsu na poslednjim izborima omogućio je da stranke koje se zalažu za nezavisnost preuzmu vlast u sve tri nacije.

Takođe, dva dana pre samita, američki predsednik Donald Tramp izjavio je tokom posete Dablinu da bi voleo da vidi ujedinjenu Irsku i ocenio potencijalno pridruživanje Severne Irske Irskoj kao „odličnu stvar”.

Džon Svini je istakao da premijer Bernam „sada razmatra mogućnost da uđe u istoriju kao poslednji premijer Ujedinjenog Kraljevstva”.

Dalji koraci: referendumi i političke promene

Nakon potpisivanja memoranduma, lideri najavljuju zahteve za održavanje referenduma o odvajanju od Ujedinjenog Kraljevstva. Na taj način žele da osiguraju da građani svake nacije slobodno odluče o svojoj budućnosti. Istovremeno, očekuje se da će se politička dinamika na britanskim ostrvima dodatno menjati, kako zbog unutrašnjih političkih kretanja, tako i pod uticajem međunarodnih izjava.

U Kardifu se tako formirao savez koji, prema rečima lidera, ima za cilj da omogući „jaču, pravedniju ekonomiju” i veće korišćenje sopstvenih resursa. Osim toga, sve tri nacije jasno su poručile da budućnost vide u Evropskoj uniji, dok se prava na samoopredeljenje i ustavne promene nameću kao glavne teme narednih meseci.

Obaveštajni podaci ukrajinskog GUR-a otkrivaju sve veće tenzije među moskovskim rukovodstvom zbog rata u Ukrajini.

Prema poslednjim obaveštajnim podacima ukrajinskog GUR-a, “raskol u Kremlju” postaje sve izraženiji, a unutrašnje podele unutar moskovskog rukovodstva ozbiljno utiču na tok rata u Ukrajini. Analize ukazuju na formiranje najmanje dve suprotstavljene struje među vodećim akterima ruske politike. Jedna struja insistira na nastavku vojnih operacija, dok druga aktivno traži mogućnost prekida neprijateljstava kroz pregovore. Ove podele postaju vidljive u samom vrhu vlasti i izazivaju dodatne tenzije u političkom životu Rusije.

Predstavnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, Vadim Skibicki, istakao je da se unutar Kremlja formiraju jasno suprotstavljeni pogledi na nastavak sukoba u Ukrajini. Dok deo elite podržava nastavak rata bez kompromisa, drugi deo sve češće zagovara pregovore kao način za okončanje sukoba. Ovakva podela, prema Skibickom, pokazuje rastuće unutrašnje tenzije koje dovode u pitanje privid političkog jedinstva pod kontrolom Vladimira Putina.

Strah režima od destabilizacije i pad podrške elitama

Obaveštajni podaci govore da je ruski režim sve zabrinutiji zbog mogućnosti unutrašnje destabilizacije. Pored toga, Putin pokazuje sve veći oprez prema uticaju i resursima vodećih ruskih oligarha. Prema Skibickom, pad podrške prodržavnim partijama vidi se kao “jasan signal” da društveno i ekonomsko nezadovoljstvo utiče na političku stabilnost. Zbog toga, ruska vlast pažljivo prati promene raspoloženja u elitama i društvu.

Osim toga, GUR preporučuje zapadnim partnerima da preciznije identifikuju delove ruske elite koji su spremni na pregovore. Prema njihovim saznanjima, važno je razlikovati aktere koji teže okončanju sukoba od onih koji insistiraju na njegovom nastavku. Ovakav pristup može imati značajan uticaj na dalji razvoj situacije i međunarodne pregovore oko rata u Ukrajini.

Ekonomija i rat: posledice dugotrajnog konflikta

Raskol u Kremlju dodatno je pojačan dugotrajnim ratom, ekonomskim sankcijama i tehnološkom izolacijom. Ovakve okolnosti, prema GUR-u, narušavaju vitalne interese privatnog i državnog kapitala u Rusiji. Štaviše, jačanje pregovaračke struje unutar elite pokazuje da deo političkog vrha sve više prepoznaje potrebu za promenom strategije. Ipak, unutrašnje podele u ruskoj eliti ostaju prepreka za brzo rešenje sukoba.

U međuvremenu, izveštaji GUR-a osvetljavaju ranjivost vladajuće strukture u Moskvi. Ističe se da bi nastavak unutrašnjih tenzija mogao imati dugoročne posledice na političku i ekonomsku stabilnost zemlje. Konačno, ukrajinska strana smatra da je međunarodna zajednica suočena sa složenom elitnom strukturom u Rusiji, a budući razvoj događaja zavisiće upravo od toga kako se raskol u Kremlju bude dalje razvijao.

Planirano ispitivanje hiperzvučnog sistema Avangard nije izvedeno, iako su sve pripreme bile završene i oblasti zatvorene.

Planirano probno lansiranje ruske hiperzvučne rakete Avangard sa poligona Dombarovski u Orenburškoj oblasti, koje je trebalo da se održi između 3. i 5. septembra, izostalo je iz nepoznatih razloga. Iako su oblasti duž projektovane putanje projektila ka poligonu Kura na Kamčatki unapred bile zatvorene za saobraćaj, a stanovnici Tjumenske oblasti dobili zvanična upozorenja o mogućnosti pada krhotina, najavljeno testiranje rakete Avangard nije realizovano, prema saopštenju.

Ovaj izostanak probnog lansiranja baca dodatno svetlo na aktuelne izazove sa kojima se suočava ruski program strategijskog naoružanja. Poslednje uspešno lansiranje sistema Avangard zabeleženo je u decembru 2018. godine, kada je predsednik Vladimir Putin javno predstavio ovaj sistem kao oružje bez presedana, ističući njegovu mogućnost da dostigne brzine do 27 maha. Međutim, u poslednjih sedam godina nije bilo novih potvrđenih testova, iako je Avangard zvanično uveden u upotrebu u okviru ruskih strateških snaga.

Zašto je testiranje rakete Avangard izostalo?

Iako je najava uključivala opsežne bezbednosne mere duž cele planirane putanje, uključujući zatvaranje vazdušnog prostora i upozorenja stanovnicima, lansiranje hiperzvučne rakete Avangard sa lokacije Dombarovski nije izvedeno. Zvanični razlozi za otkazivanje nisu saopšteni, a prema procenama, ovaj neuspeh pokreće značajna pitanja o operativnoj spremnosti i pouzdanosti ruskih naprednih balističkih sistema.

Pre svega, stručna javnost ističe da je svaki ovakav proces izuzetno složen i povezan sa brojnim tehničkim i logističkim izazovima. Ipak, otkazivanje najavljenog testiranja, naročito nakon što su sve bezbednosne procedure sprovedene, ukazuje na moguće tehničke ili organizacione poteškoće koje zahtevaju dodatnu analizu.

Avangard u ruskoj strategiji: domet, broj i značaj

Sistem Avangard, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, zvanično je uveden u operativnu upotrebu i procenjuje se da Rusija raspolaže sa ukupno 12 ovih sistema, sa dometom od oko 10.000 kilometara. Iako je Avangard zamisljen kao ključni deo strategijskog odvraćanja, poslednji javno potvrđen test dogodio se još 2018. godine.

Otkazivanje opsežno pripremanog testa, posebno u trenutku kada su sve bezbednosne mere bile primenjene, otvara ozbiljna pitanja o tehničkoj spremnosti i održavanju ovog sistema. S druge strane, stručnjaci naglašavaju da su u pitanju izuzetno kompleksni projekti i da slične situacije nisu retkost ni u drugim državama koje razvijaju napredno strategijsko naoružanje.

Kakve su implikacije za ruski odbrambeni program?

Neuspeh testiranja rakete Avangard ponovo pokreće debatu o pouzdanosti i održivosti sličnih sistema u realnim uslovima. Ipak, ruske vlasti u zvaničnim saopštenjima naglašavaju da je Avangard i dalje deo operativnog arsenala. U međuvremenu, međunarodni posmatrači nastavljaju da prate situaciju, posebno imajući u vidu značaj hiperzvučnog naoružanja za globalnu ravnotežu snaga.

U zaključku, izostanak najavljenog testiranja hiperzvučnog sistema Avangard pokazuje kompleksnost razvoja ovakvih tehnologija. Pored toga, testiranje rakete Avangard ostaje tema od velikog značaja za analitičare i stručnu javnost, s obzirom na to da će dalji razvoj događaja imati uticaj na procenu ruskih strategijskih kapaciteta.