Poglavar Rimokatoličke crkve oštro osudio aktuelne sukobe i izrazio nadu za mir na Bliskom istoku i u Ukrajini

Papa Lav XIV, prvi američki poglavar Rimokatoličke crkve, obratio se vernicima tokom uskršnje mise na Trgu Svetog Petra u Vatikanu, gde je izneo snažnu osudu ratnog nasilja i idolopoklonstva profitu. U poruci koja je upućena povodom Uskrsa po gregorijanskom kalendaru, papa je naglasio da ratno nasilje zlostavlja slabe radi profita, a idolopoklonstvo materijalnim vrednostima pljačka resurse i ugrožava najslabije.

Govoreći pred okupljenima, papa je izjavio: “Vidimo to u nasilju, u ranama sveta, u kriku bola koji se diže iz svakog ugla. Nasilje rata ubija i uništava.” Posebno je upozorio na trenutnu situaciju u svetu, ukazujući na eskalaciju američko-izraelskog rata protiv Irana i nastavak vojne kampanje u Ukrajini. Papa Lav XIV je citirao svog prethodnika, papu Franju, ističući opasnost od ravnodušnosti pred nepravdom, zlom i okrutnošću, uz poruku da nada mora opstati i u najtežim vremenima.

Tokom sedmice, papa je već izražavao nadu da će sukobi na Bliskom istoku biti okončani do Uskrsa, iako, prema najnovijim dešavanjima, mir i dalje nije na vidiku. Njegovo obraćanje je izazvalo pažnju svetske javnosti zbog direktnog poziva na prekid nasilja i zaštitu najugroženijih.

“Usred tame nešto novo oživi”, rekao je papa, podsećajući okupljene na važnost nade i solidarnosti u vremenima globalnih sukoba.

Američka vojska potvrdila izvlačenje pilota, dok Iran odbija ultimatum o deblokadi Ormuskog moreuza

Sukob na Bliskom istoku ušao je u 36. dan, a tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana dodatno su pojačane nakon što su američke snage izvele tajnu akciju spasavanja pilota oborenog F-15 na teritoriji Irana, potvrdili su zvanični izvori. Prema saopštenju, jedan od pilota proveo je više od jednog dana skriven na nepristupačnom terenu pre nego što je evakuisan.

Američki predsednik Donald Tramp izdao je ultimatum Iranu sa zahtevom da do utorka u 20 časova deblokira Ormuski moreuz, ističući da će ‘utorak biti dan za elektrane i mostove’, ukazujući na moguće napade na ključnu infrastrukturu. Istovremeno, Iran je odgovorio da neće popustiti pod pritiscima, navodeći da će se ‘vrata pakla otvoriti za Ameriku’ i zahtevajući odštetu za svaki dan rata.

Prema navodima iz zvaničnih saopštenja, američke specijalne snage i obaveštajne službe koordinisale su akciju spasavanja pilota nakon što je avion F-15 oboren tokom operacija iznad Irana. Tokom poslednja 24 sata, iranski dronovi napali su postrojenja za struju i vodu u Kuvajtu, dok su luke u Ujedinjenim Arapskim Emiratima bile izložene raketiranju. Izrael je, sa svoje strane, potvrdio likvidaciju Mohamada Reze Ašrafija Kahija, visokopozicioniranog člana Revolucionarne garde, odgovornog za finansijske tokove iz iranske nafte.

Cene goriva u Nemačkoj dostigle su istorijski maksimum, a u Srbiji je pokrenuta istraga posle pronalaska eksploziva kod gasovoda. Zvaničnici napominju da su bezbednosne mere pojačane širom regiona, dok se međunarodna zajednica priprema za mogući dalji razvoj sukoba.

“Istraga o incidentima u regionu je u toku i sve službe su u pripravnosti”, navedeno je u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.

Administrator NASA potvrdio važnost prikupljanja podataka tokom aktuelne faze misije, astronauti se približavaju istorijskoj prekretnici

Administrator NASA Džared Ajzakman izneo je u nedelju najvažnije aspekte koje agencija prati tokom trenutne faze misije Artemis II, dok posada nastavlja putovanje oko udaljene strane Meseca. Misija Artemis II, koja je lansirana prošle nedelje, predstavlja prvu letelicu sa ljudskom posadom u okviru programa Artemis i prvi pilotirani let oko Meseca još od završetka Apolo programa pre više od pedeset godina. Prema navodima NASA, četiri člana posade uskoro će nadmašiti rekord Apolo 13 misije po udaljenosti od Zemlje koju su ljudi ikada dostigli.

Ajzakman je izjavio da je „primarni cilj trenutne faze misije nastavak prikupljanja podataka sa sistema za podršku životu (ECLS) na svemirskoj letelici Orion“, ističući na programu „Face the Nation“ da se radi o testiranju ključnih sistema u realnim uslovima. Misija je zamišljena kao probni let čiji je cilj da pripremi buduće pokušaje spuštanja astronauta na površinu Meseca, a posada koristi kapsulu Orion, koja po prvi put prevozi ljude.

„Želimo da prikupimo što više podataka o letelici Orion“, rekao je Ajzakman. „Naravno, postoje i naučni eksperimenti, kao i lunarne osmatračke aktivnosti, ali razumevanje funkcionisanja letelice Orion je od suštinske važnosti, jer se sledeća misija Artemis III planira za narednu godinu.“

Ajzakman je najavio da je Artemis III planiran za sredinu 2027. godine i da će misija koristiti istu letelicu uz dodatak lunarnog modula, dok će Artemis IV doneti još složenije operacije transfera posade i povratak astronauta na površinu Meseca. Poslednja ljudska misija na Mesec bila je Apolo 17, 1972. godine.

Astronauti na Artemis II doći će do delova udaljene strane Meseca koje do sada nijedna posada nije videla. Ajzakman je izjavio da će, nakon putovanja dužeg od 400.000 kilometara od Zemlje, posada imati mogućnost da posmatra ovu regiju sa prozora letelice. Upitan o zadacima posade, Ajzakman je naveo da astronauti imaju „osmatračke odgovornosti“, ali više detalja o eksperimentima i aktivnostima tokom ove faze nije precizirano.

NASA naglašava da je prikupljanje podataka i testiranje sistema tokom misije Artemis II ključno za uspeh narednih koraka u programu povratka ljudi na Mesec.