Bezbednosne službe sprovode istragu, na terenu su vojska i policija, uvedene mere predostrožnosti

Dron koji je ušao u vazdušni prostor Letonije iz pravca Rusije eksplodirao je u okrugu Kraslava, oko 13 kilometara od granice, saopštile su Nacionalne oružane snage Letonije. Prema zvaničnim podacima, incident se dogodio jutros u 2.39 časova u blizini sela Dobričin, nakon što je dron detektovan u 2.19 časova. Premijerka Letonije Evika Silinja izjavila je da nije bilo povređenih niti štete na civilnoj infrastrukturi. Na mestu događaja angažovane su jedinice vojske, policije i granične straže.

Pored toga, iz Letonije je saopšteno da je još jedan neidentifikovani objekat, koji je doleteo iz Belorusije, kasnije prešao u Rusiju. Poreklo i proizvođač dronova su predmet istrage, dok su u pograničnom području uvedena ograničenja za civilni vazdušni saobraćaj. “Istraga je u toku, a građanima savetujemo da prijave svaki pronađeni deo drona na broj 112 i da ne prilaze zbog moguće eksplozivne opasnosti”, navedeno je u saopštenju bezbednosnih vlasti.

Sličan incident zabeležen je i u Estoniji, gde je jutros dron udario u dimnjak elektrane “Auvere”. Nije bilo povređenih, a objekat nije pretrpeo materijalnu štetu. Estonska bezbednosna policija i državno tužilaštvo istražuju događaj, dok se na mestu događaja nalaze demineri.

Prema informacijama bezbednosnih službi, krajem marta su zabeleženi i napadi dronovima u regionu, u okviru šireg konteksta eskalacije sukoba. Bezbednosne službe apeluju na građane da postupaju oprezno i sarađuju sa nadležnim organima.

Bezbednosne službe prate situaciju nakon objave snimka napada i novih vazdušnih udara na Bliskom istoku

Na 26. dan sukoba između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana, zabeležen je novi talas nasilja na Bliskom istoku. Prema zvaničnim izvorima, snimak napada na američku bazu ‘Kamp sloboda’ u Iraku objavljen je tokom protekle noći, dok su istovremeno nastavljeni raketni i dronski napadi širom regiona.

Izraelske odbrambene snage saopštile su da su izvele napade na infrastrukturu u Teheranu. Iranska agencija navodi da je pogođeno i stambeno naselje, dok detalji o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti nisu objavljeni. Sukobi su se intenzivirali i pored tvrdnji američkog predsednika Donalda Trampa o vojnoj pobedi nad Iranom, a američka vojska raspoređuje dodatne trupe u region.

Cene sirove nafte tipa Brent su, prema poslednjim informacijama, pale ispod 100 dolara po barelu zbog obnovljenih nada u mirovne pregovore. Međutim, iranske snage su u više navrata javno komentarisale izjave američkog predsednika, ističući neslaganje sa ocenom trenutne situacije na terenu.

“Istraga svih napada je u toku i bezbednosne službe pomno prate razvoj događaja”, saopšteno je iz nadležnih organa. Dodatne informacije o broju žrtava i razmeri štete očekuju se nakon završetka uviđaja.

Projekcije pokazuju da crveni blok predvođen premijerkom Frederiksen ima 84 mesta, dok će umereni imati ključnu ulogu u formiranju većine

Na parlamentarnim izborima održanim juče u Danskoj, socijaldemokratska grupacija oko premijerke Mete Frederiksen osvojila je najveći broj mesta, ali nije uspela da osigura parlamentarnu većinu, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Prema projekcijama na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, crveni blok ima 84 mesta, dok je konzervativni plavi blok osvojio 77 mesta, a centristički Umereni, predvođeni Larsom Lokeom Rasmusenom, 14 mesta.

Socijaldemokrate premijerke Frederiksen dobile su 21,9 odsto glasova, dok će danski parlament činiti ukupno 12 stranaka. Izbori su održani u momentu kada je zemlja bila pod snažnim uticajem domaćih i međunarodnih tema, uključujući i napetosti izazvane američko-izraelskim napadom na Iran.

Danska narodna partija, krajnje desničarska stranka, značajno je povećala svoje prisustvo u parlamentu, gotovo utrostručivši udeo glasova na 9,1 odsto u odnosu na prethodne izbore. Umereni, predvođeni Rasmusenom, sada imaju ključnu poziciju u procesu formiranja nove parlamentarne većine.

Ministar Lars Loke Rasmusen izjavio je da je zadovoljan izbornim rezultatom svoje stranke, ističući da su građani pokazali interesovanje za centrističku opciju. “Ova kampanja bila je zbunjujuća, sa mnogo fokusa na domaću politiku u senci međunarodnih događaja, ali sada je vreme da se strane vrate sredini i otvore dijalog o budućnosti”, naveo je Rasmusen.

Premijerka Frederiksen nastoji da obezbedi treći mandat na čelu Danske, nakon što je tokom prethodnog perioda imala sukob sa američkim predsednikom Donaldom Trampom povodom budućnosti Grenlanda. Na izborima je pravo glasa imalo 4,3 miliona građana, a danski parlament broji 179 mesta – 175 iz Danske, uz po dva iz Grenlanda i Farskih Ostrva.