Savezni sudija izrazila zabrinutost zbog odluka Pentagona, spor između vlade i kompanije oko upotrebe veštačke inteligencije u vojne svrhe

Sud u San Francisku održao je ročište povodom spora između američkog Ministarstva odbrane i kompanije Anthropic, koja se bavi razvojem veštačke inteligencije. Prema dostupnim informacijama, sudija je tokom saslušanja ukazala na zabrinjavajuće aspekte odluka Pentagona, posebno u vezi sa pokušajem da se Anthropicova AI tehnologija isključi iz upotrebe u vojnim i poverljivim sistemima.

Spor je nastao nakon što Anthropic zahteva da se američkoj vojsci zabrani korišćenje njihovog AI modela Claude za nadzor građana Sjedinjenih Država ili za upravljanje autonomnim oružjem. Administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa istakla je potrebu da vojska koristi Claude za, kako navode, „sve zakonite svrhe”. Pošto dogovor između kompanije i vlade nije postignut, Pentagon je označio Anthropic kao “rizik u lancu snabdevanja” i preduzeo mere da se Claude ukloni iz vojnih ugovora, što je dovelo do tužbe kompanije protiv vlade.

Anthropic tvrdi da su postupci Ministarstva odbrane pokušaj da se kompanija kazni zbog izraženih stavova, te traži od suda da poništi odluku o riziku u lancu snabdevanja, kao i nalog predsednika Trampa kojim se svim federalnim agencijama zabranjuje korišćenje tehnologije kompanije Anthropic.

Na ročištu održanom u utorak, savezni sudija Rita Lin izrazila je sumnju da su vladine mere u skladu sa navedenim bezbednosnim razlozima. Sudija je navela da mere „ne deluju kao da su prilagođene konkretnoj zabrinutosti za nacionalnu bezbednost” i ukazala da bi, u slučaju zabrinutosti za integritet komandnog lanca, nadležni mogli jednostavno da obustave upotrebu modela Claude.

Ovaj pravni spor deo je šire rasprave u Sjedinjenim Državama o regulisanju upotrebe veštačke inteligencije u vojsci. U fokusu su pitanja kontrole nad AI sistemima, njihove primene u vojnim operacijama i zaštite građanskih prava. Dalji razvoj slučaja zavisiće od odluke suda, a proces je u toku.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde sve navode iz sudskog postupka. Nije poznato kada će sud doneti konačnu odluku.

Glasanje u Senatu završeno bez većine, republikanci odbili rezoluciju, situacija oko sukoba sa Iranom ostaje neizvesna

Senat Sjedinjenih Američkih Država odbacio je najnoviji pokušaj da se ograniče ovlašćenja predsednika Donalda Trampa u vođenju vojne politike prema Iranu, potvrđuju izvori iz američkog zakonodavnog tela. Glasanje je održano u utorak u Vašingtonu, a ishod je bio 47 glasova za i 53 protiv, što nije bilo dovoljno za prolazak rezolucije.

Prema navodima iz Senata, predlog je predstavio demokratski senator iz Konektikata Kris Marfi, dok su gotovo svi republikanski senatori, izuzev jednog, glasali protiv. Sa druge strane, svi demokratski senatori, osim jednog, podržali su rezoluciju. Ovim glasanjem nastavljena je serija neuspešnih pokušaja da se kroz zakonodavnu proceduru ograniči mogućnost predsednika da koristi vojnu silu protiv Irana bez prethodne saglasnosti Kongresa.

Demokratski senatori su početkom meseca podneli više rezolucija u vezi sa ratnim ovlašćenjima, sa ciljem da spreče dalju vojnu eskalaciju bez učešća zakonodavne grane vlasti. Oni su naveli da će nastaviti da pokreću glasanja na ovu temu, ističući potrebu za javnim saslušanjima zvaničnika administracije o toku i obimu konflikta sa Iranom.

Tokom rasprave u Senatu, senator Marfi je izjavio da je reč o izuzetno važnom trenutku, naglašavajući da, prema njegovim rečima, Sjedinjene Države trenutno vode rat sa stranom državom, dok Kongres još uvek nije održao javne rasprave o tome. Marfi je naveo da smatra da je transparentnost procesa ključna za demokratski nadzor oružanih sukoba.

Republikanski senatori, osim jednog, nisu podržali predlog, dok su kao razlog naveli potrebu za fleksibilnošću izvršne vlasti u situacijama koje, po njihovom mišljenju, zahtevaju brze i odlučne reakcije. Tokom dosadašnjeg sukoba, slični predlozi su više puta bili na dnevnom redu Senata, ali nijedan nije prošao potrebnu većinu.

Kontekst trenutnih dešavanja odnosi se na konflikte između SAD i Irana, koji su intenzivirani od kraja februara. Prethodni pokušaji ograničavanja predsedničkih ovlašćenja zabeleženi su i nakon napada na iranska nuklearna postrojenja, ali su i tada predlozi bili odbijeni. Situacija na terenu i u diplomatskim odnosima ostaje promenljiva, dok zvanične strane šalju oprečne poruke o mogućem završetku sukoba.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde sve tvrdnje iznete tokom rasprave u Senatu. Trenutno nije poznato da li će u skorije vreme biti održana nova glasanja na ovu temu, niti kako će se dalje razvijati odnosi između Sjedinjenih Država i Irana.

Federalna služba bezbednosti pokrenula istragu, jedan osumnjičen za krijumčarenje iz Poljske preko Belorusije

Federalna služba bezbednosti Rusije saopštila je da je u Moskvi zaplenila stotine miniranih uložaka za vojničke čizme, navodno namenjenih ruskim trupama. Prema zvaničnim informacijama, ulošci su bili maskirani kao humanitarna pomoć i sadržali su eksplozivnu materiju, saopšteno je 24.03.2026.

U zvaničnom izveštaju navodi se da je eksploziv u ulošcima odgovarao snazi od 1,5 grama TNT-a po komadu. Ruske vlasti tvrde da je plan bio da ulošci budu upućeni trupama raspoređenim u zoni specijalne vojne operacije. “Detonacija bi se aktivirala povezivanjem sa izvorom napajanja i mogla bi da izazove teške povrede vojnicima tokom borbenih misija”, navodi se u saopštenju.

Služba bezbednosti je prilikom istrage privela jednog stranog državljanina rođenog 1994. godine, navodeći da je reč o kuriru iz Tadžikistana. On je, prema informacijama iz istrage, učestvovao u krijumčarenju oružja iz Poljske preko Belorusije, što je, kako tvrde ruske vlasti, organizovano od strane ukrajinskih obaveštajnih službi.

“Ulošci su bili deo pošiljke koja je trebalo da stigne u Rusiju kao humanitarna pomoć, sa ciljem da se nanesu teške povrede pripadnicima vojske”, saopštila je Federalna služba bezbednosti. Dodatno se navodi da su ukrajinske službe pokušale da nabave bespilotne letelice koje bi mogle biti upotrebljene za napade na ciljeve u Moskvi.

“Ukoliko bi došlo do upotrebe ovih eksplozivnih naprava, specijalne službe bi stekle moćno sredstvo za teror protiv unapred određenih ciljeva u Moskvi”, zaključuje se u zvaničnom saopštenju. Istraga o ovom slučaju je u toku.