Američki izvori navode da se razmatraju nove faze sukoba, dok se diplomatska strategija priprema

Nakon tri nedelje intenzivnih sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, administracija Donalda Trampa započela je razgovore o mogućoj sledećoj fazi rata i mogućim mirovnim pregovorima, prema američkim izvorima. Iako je Tramp nedavno nagovestio mogućnost smanjenja intenziteta borbi, zvaničnici iz njegovog okruženja navode da bi sukobi mogli da potraju još dve do tri nedelje. Istovremeno, savetnici američkog predsednika rade na pripremi nove diplomatske strategije u cilju traženja rešenja za situaciju sa Iranom.

Glavni izazov u pokretanju ozbiljnih pregovora predstavlja činjenica da su američki zahtevi prema Teheranu i dalje maksimalistički, što prema izvorima može dodatno otežati postizanje dogovora i produžiti trajanje sukoba. Ovi zahtevi, za sada, ostaju nepromenjeni uprkos najavama mogućih diplomatskih inicijativa.

Zvaničnici administracije ističu da su u toku interne konsultacije o sledećim koracima, a priprema diplomatske strategije je u završnoj fazi. “Borbe mogu da se nastave još nekoliko sedmica, ali radimo na mogućim okvirima za pregovore”, izjavio je jedan od zvaničnika upoznatih sa procesom.

Prema istim izvorima, u narednom periodu očekuje se nastavak sukoba, uz paralelne diplomatske napore. Ipak, bez promena u američkim zahtevima, proces pregovora mogao bi biti dodatno otežan.

Američke imigracione vlasti rade na planu za raspoređivanje agenata na aerodromima nakon najave predsednika, potvrđuju izvori upoznati sa situacijom

Zvaničnici američke imigracione službe (ICE) intenzivno rade na sprovođenju naredbe predsednika Donalda Trampa o angažovanju agenata ove službe na obezbeđenju aerodroma, saznaje se od više izvora upoznatih sa internim diskusijama. Ova direktiva usledila je tokom vikenda, kada je predsednik Tramp najavio mogućnost upućivanja ICE agenata na aerodrome u slučaju neuspeha dogovora o finansiranju Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS) u Kongresu.

Prema objavama predsednika, ICE agenti bi mogli biti raspoređeni kako bi preuzeli zadatke vezane za bezbednost i sprovođenje mera protiv osoba koje se nalaze u Sjedinjenim Državama bez potrebne dokumentacije. Predsednik je precizirao da bi raspoređivanje moglo početi već od ponedeljka. DHS, pod čijom nadležnošću su i ICE i Uprava za bezbednost saobraćaja (TSA), još nije zvanično objavio detalje o planu.

Izvori iz imigracionih službi navode da je ova najava izazvala iznenađenje među zaposlenima, te da se ubrzano razvijaju mogući modaliteti sprovođenja predsedničke odluke. Prema navodima osoba upoznatih sa situacijom, zvaničnici su zatražili anonimnost jer nisu ovlašćeni da govore za javnost. Jedan od visokih funkcionera izjavio je za izvore da nije upoznat sa preciznim detaljima operacije niti sa načinom na koji će ICE agenti biti uključeni u bezbednosne procedure na aerodromima.

Pojedini izvori navode da su u toku razgovori između više agencija unutar DHS-a kako bi se utvrdile pravne i logističke mogućnosti sprovođenja ovakve naredbe. Do sada nije poznato da li će ICE agenti zameniti osoblje TSA ili će imati dopunske zadatke. Takođe, nije objavljeno koliko će agenata biti angažovano niti na kojim aerodromima bi prva raspoređivanja mogla da budu realizovana.

Ova odluka dolazi u trenutku kada je deo federalnih službi pogođen delimičnom obustavom rada zbog neusvajanja budžeta. Prethodno, predsednik Tramp je više puta ukazivao na potrebu jačanja kontrole granica i unutrašnje bezbednosti, a angažovanje ICE agenata na aerodromima vidi kao deo šire strategije.

Zasad nema zvaničnih komentara iz TSA niti drugih agencija uključenih u sprovođenje bezbednosti u avio-saobraćaju. Izvori iz imigracionih i bezbednosnih krugova navode da se rad na planu nastavlja i da će više informacija biti dostupno nakon donošenja konkretnih odluka.

Ambasador SAD pri UN naveo da predsednik zadržava sve opcije, pojačane napetosti zbog zatvaranja Ormuskog moreuza

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri Ujedinjenim nacijama Majk Volc izjavio je u nedelju da su “sve opcije na stolu” u vezi sa mogućim odgovorom na aktuelnu situaciju u Iranu, nakon što je predsednik SAD zapretio napadima na iranska energetska postrojenja ukoliko Ormuski moreuz ne bude ponovo otvoren. Volc je naveo da bi Sjedinjene Države zadržale pravo da preduzmu mere, ističući: “Nikada ne bih ništa isključio za predsednika”.

Predsednik SAD je tokom vikenda putem društvenih mreža saopštio da će američke snage gađati iranska elektroenergetska postrojenja, počevši od najvećeg, ukoliko Iran ne omogući prolaz kroz Ormuski moreuz u roku od 48 sati. Ormuski moreuz je ključni pomorski pravac za izvoz nafte, kroz koji prolazi oko 20% svetskih zaliha, a trenutno je zatvoren za većinu brodova nakon što su iranske vojne snage uspostavile blokadu pre tri nedelje.

Na pitanje da li postoji plan da budu gađana iranska nuklearna postrojenja, Volc je istakao važnost razumevanja uloge Iranske revolucionarne garde (IRGC), za koju je naveo da upravlja značajnim delom iranske infrastrukture, ekonomije i državnih institucija. Volc je dodao da, u meri u kojoj bi bili ugroženi vojni kapaciteti i odbrambena industrijska baza Irana, sve opcije ostaju otvorene, a predsednik je, prema njegovim rečima, to jasno istakao.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je prošle nedelje da bi napadi na energetsku infrastrukturu sa bilo koje strane mogli biti okarakterisani kao ratni zločin. Volc je na to odgovorio navodeći da, kada režim kontroliše kritičnu infrastrukturu i koristi je za sprovođenje unutrašnje represije, napade na susedne zemlje i aktivnosti suprotne sankcijama UN, takvi objekti mogu biti legitimne mete.

Zatvaranje Ormuskog moreuza i pretnje o mogućim vojnim udarima dodatno su povećale napetosti u regionu Persijskog zaliva. Međunarodne organizacije upozoravaju na potencijalno širenje sukoba i posledice po globalno snabdevanje energentima. Zvaničnici UN pozivaju na uzdržanost i nastavak diplomatskih napora kako bi se izbegla eskalacija.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde postojanje konkretnih vojnih planova niti da preciziraju eventualne mete. Situacija ostaje neizvesna, a dalji razvoj zavisiće od narednih odluka obe strane i spremnosti na dijalog.