Nadležni organi najavili dalje mere, bez zvanične potvrde iranskih vlasti o smrti ministra obaveštajne službe

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da je iranski ministar obaveštajne službe Esmail Hatib ubijen tokom noćnog vazdušnog napada u Teheranu, navodeći da se očekuju dodatne akcije protiv Irana i Hezbolaha. Incident se, prema njegovim rečima, dogodio tokom noći, a intenzitet udara na iransku teritoriju, kako tvrdi, povećava se.

Ministar Kac je dodao da su on i premijer Benjamin Netanjahu ovlastili izraelske odbrambene snage da eliminišu visoke iranske zvaničnike bez potrebe za dodatnim odobrenjem. Zvanične iranske vlasti do sada nisu potvrdile smrt Esmaila Hatiba.

Prema izjavama izraelskih predstavnika, u napadu je ciljano više značajnih iranskih ličnosti, a najavljena su i “značajna iznenađenja” koja bi, kako navode, mogla dovesti do dalje eskalacije sukoba između Izraela, Irana i Hezbolaha u Libanu.

Vlasti su saopštile da prate razvoj situacije i da će u narednim satima objaviti dodatne informacije o daljim postupcima. U kontekstu pojačanih napetosti na Bliskom istoku, izjave izraelskih zvaničnika ukazuju na mogućnost novih akcija i promenu dinamike sukoba u regionu.

“Na današnji dan očekuju se značajna iznenađenja u svim sferama koja će eskalirati rat koji vodimo protiv Irana i Hezbolaha u Libanu”, rekao je ministar Kac.

Zvaničnici u Hjustonu potpisali sporazum, naglašavajući stratešku ulogu Švedske u izgradnji sigurnih lanaca snabdevanja

Kraljevina Švedska postala je prva država članica Evropske unije koja se priključila globalnoj inicijativi Pax Silica, nakon potpisivanja sporazuma na ceremoniji u Hjustonu, u američkoj saveznoj državi Teksas. Svečanom događaju prisustvovali su predstavnici Stejt departmenta i savezne države Teksas, kao i švedska ministarka Marija Malmer Stenergard. Potpisivanje sporazuma deo je šireg odgovora na aktuelne geopolitičke izazove i ekonomski pritisak kroz kontrolu ključnih tehnologija i resursa, sa posebnim osvrtom na ulogu NR Kine u globalnom lancu snabdevanja.

Zvaničnici su tokom obraćanja istakli važnost pouka iz aktuelnih dešavanja u Hormuškom moreuzu, gde Iran koristi svoju geografsku poziciju za uticaj na svetsku ekonomiju. Kako su naveli, ove lekcije treba primeniti i na tehnološki sektor, kako bi globalni lanci snabdevanja kritičnim resursima, naprednim poluprovodnicima, veštačkom inteligencijom, 5G mrežama i kvantnim računarstvom, postali otporniji na moguće blokade ili ekonomsko ucenjivanje.

U saopštenju je navedeno da ulazak Švedske u koaliciju od dvadeset vodećih svetskih ekonomija ima veliku stratešku vrednost, s obzirom na poziciju te zemlje kao tehnološke sile, posebno zahvaljujući kompaniji Ericsson i razvoju 5G infrastrukture. Takođe, Švedska doprinosi i svojim geografskim položajem na Baltiku i Arktiku, kao i razvijenom industrijom rudarstva i proizvodnje čelika, što je čini ključnim partnerom u bezbednim lancima snabdevanja koje Pax Silica želi da izgradi.

Ovaj potez Švedske ocenjen je kao važan diplomatski i vojni zaokret, s obzirom na njen prelazak iz neutralnosti u članstvo u NATO i sada u redove osnivača Pax Silica. Zvaničnici su poručili da slobodni svet više neće dozvoliti zavisnost od autoritarnih režima kada je reč o tehnološkim i logističkim sistemima, naglašavajući važnost izgradnje suverenih i sigurnih mreža za budući prosperitet nezavisnih ekonomija.

Pax Silica je globalna tehnološko-bezbednosna inicijativa koju predvode Sjedinjene Američke Države, okupljajući više od dvadeset vodećih ekonomija sa ciljem izgradnje otporne infrastrukture za ključne tehnologije 21. veka. Inicijativa se posebno fokusira na osiguravanje lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama i eliminaciju geografskih i tehnoloških “uskih grla”.

“Ovim korakom šalje se jasna poruka da će buduća ekonomska i tehnološka dostignuća biti zaštićena od potencijalnih pretnji i pritisaka rivalskih sila”, poručeno je tokom ceremonije.

Savez pojačava vojnu i finansijsku pomoć Kijevu, dok evropske države i dalje predvode po obimu izdvajanja

Severnoatlantska alijansa potvrdila je nastavak snažne vojne i finansijske podrške Ukrajini kroz program PURL, koji omogućava savezničkim državama da finansiraju nabavku savremenog američkog naoružanja. Prema zvaničnom saopštenju, dve trećine članica Alijanse trenutno učestvuje u ovom mehanizmu, kojim se obezbeđuje 75 odsto raketa za sisteme Patriot i skoro 90 odsto projektila za druge sisteme protivvazdušne odbrane.

Sjedinjene Američke Države ostaju vodeći isporučilac vojne opreme i tehnologije Ukrajini, dok su evropske zemlje, uz podršku institucija Evropske unije, preuzele ključnu ulogu u finansijskoj i humanitarnoj pomoći. Nemačka je izdvojena kao najznačajniji evropski donator sa oko devet milijardi evra, dok Ujedinjeno Kraljevstvo doprinosi kroz pakete vredne više od pet milijardi evra godišnje. Evropska unija, prema podacima Alijanse, pokriva skoro devedeset odsto evropskih grantova i zajmova namenjenih održavanju ukrajinskog budžeta i osnovnih usluga.

Nordijske zemlje, uključujući Norvešku, Dansku i Švedsku, predvode Alijansu po izdvajanju u odnosu na bruto domaći proizvod, sa više od 0,6 odsto BDP-a usmerenih na direktnu vojnu pomoć Ukrajini. Litvanija i Island takođe povećavaju svoj doprinos u okviru PURL inicijative. Zahvaljujući finansiranju partnera, dostignut je nivo od milijardu dolara mesečne podrške, što omogućava kontinuiran priliv municije i interceptora za odbranu od ruskih vazdušnih pretnji.

Alijansa ističe da je pravo Ukrajine na samoodbranu neraskidivo povezano sa bezbednošću cele Evrope. Logistička operacija NSATU zadužena je za distribuciju opreme preko čvorišta u Poljskoj i Rumuniji, dok strategija NATO-a podrazumeva da mir može biti postignut isključivo sa pozicije vojne nadmoći Kijeva. Zajednički napori Vašingtona, Berlina, Londona i nordijskih zemalja omogućavaju održavanje ovog cilja.

“Alijansa će nastaviti da širi bazu donatora i obezbeđuje tehnološku prednost ukrajinskoj vojsci”, navedeno je u saopštenju. Dalji razvoj programa PURL i povećanje podrške najavljeni su kao prioriteti u narednom periodu.