Federalna služba bezbednosti pokrenula istragu, jedan osumnjičen za krijumčarenje iz Poljske preko Belorusije

Federalna služba bezbednosti Rusije saopštila je da je u Moskvi zaplenila stotine miniranih uložaka za vojničke čizme, navodno namenjenih ruskim trupama. Prema zvaničnim informacijama, ulošci su bili maskirani kao humanitarna pomoć i sadržali su eksplozivnu materiju, saopšteno je 24.03.2026.

U zvaničnom izveštaju navodi se da je eksploziv u ulošcima odgovarao snazi od 1,5 grama TNT-a po komadu. Ruske vlasti tvrde da je plan bio da ulošci budu upućeni trupama raspoređenim u zoni specijalne vojne operacije. “Detonacija bi se aktivirala povezivanjem sa izvorom napajanja i mogla bi da izazove teške povrede vojnicima tokom borbenih misija”, navodi se u saopštenju.

Služba bezbednosti je prilikom istrage privela jednog stranog državljanina rođenog 1994. godine, navodeći da je reč o kuriru iz Tadžikistana. On je, prema informacijama iz istrage, učestvovao u krijumčarenju oružja iz Poljske preko Belorusije, što je, kako tvrde ruske vlasti, organizovano od strane ukrajinskih obaveštajnih službi.

“Ulošci su bili deo pošiljke koja je trebalo da stigne u Rusiju kao humanitarna pomoć, sa ciljem da se nanesu teške povrede pripadnicima vojske”, saopštila je Federalna služba bezbednosti. Dodatno se navodi da su ukrajinske službe pokušale da nabave bespilotne letelice koje bi mogle biti upotrebljene za napade na ciljeve u Moskvi.

“Ukoliko bi došlo do upotrebe ovih eksplozivnih naprava, specijalne službe bi stekle moćno sredstvo za teror protiv unapred određenih ciljeva u Moskvi”, zaključuje se u zvaničnom saopštenju. Istraga o ovom slučaju je u toku.

Regionalna direkcija za vanredne situacije upozorila na obilne padavine i moguće izlivanje rezervoara, stanovništvo pozvano na oprez

Generalna direkcija za vanredne situacije Kanarskih ostrva proglasila je vanredno stanje na ostrvu Gran Kanarija usled rizika od poplava izazvanih olujom Tereza, saopštila je regionalna vlada. Odluka je doneta nakon što su meteorološke prognoze najavile obilne i dugotrajne padavine, naročito u istočnim i južnim delovima ostrva, gde je moguće izlivanje rezervoara i značajne poplave širom Gran Kanarije.

Pored Gran Kanarije, upozorenje na poplave i dalje je na snazi za ostrva El Hijero, La Palmu, La Gomeru i Tenerife, dok su za Fuerteventuru i Lansarote izdata prethodna upozorenja. Prema podacima nadležnih službi, na La Palmi i severoistoku Tenerifa očekuje se akumulacija padavina do 130 milimetara, a najavljeni su i jaki udari vetra brzine do 90 kilometara na čas.

Stanovništvo je pozvano na oprez, a vlasti apeluju da se izbegava kretanje kroz poplavljena područja dok su nadležne službe u pripravnosti. “Apelujemo na građane da prate zvanična saopštenja i poštuju preporuke radi sopstvene bezbednosti”, navedeno je u izjavi regionalne uprave za vanredne situacije.

Upozorenje ostaje na snazi dok se vremenske prilike ne stabilizuju i proceni da više nema opasnosti od poplava na pogođenim ostrvima.

Prema izveštajima, ključni pomoćnici američkog predsednika uključeni su u proces, dok izraelski zvaničnici izražavaju zabrinutost zbog brzine pregovora

Administracija predsednika Sjedinjenih Država prenela je Iranu spisak od 15 zahteva kao uslov za okončanje trenutnog sukoba, saopšteno je iz neimenovanih izvora upoznatih sa pregovorima. Prema navodima, predlog uključuje proglašenje jednomesečnog prekida vatre tokom kojeg bi strane pregovarale o sporazumu, po uzoru na ranije dogovore sa Hamasom i Libanom.

Uslovi koji su ponuđeni Iranu obuhvataju demontiranje nuklearnih kapaciteta, zabranu obogaćivanja uranijuma na iranskoj teritoriji, predaju zaliha obogaćenog uranijuma međunarodnoj agenciji i omogućavanje punog nadzora od strane nadležnih tela Ujedinjenih nacija. Dodatno, zahteva se demontaža određenih nuklearnih postrojenja, napuštanje regionalnih posredničkih aktivnosti i ograničenja u raketnom programu.

Zauzvrat, moguće koristi za Iran uključuju potpuno ukidanje međunarodnih sankcija i ekonomsku podršku. U izveštaju se navodi da su ključni pomoćnici američkog predsednika, Džared Kušner i Stiv Vitkof, oblikovali proces pregovora i predložili period prekida vatre tokom kojeg bi se razmatrali detalji sporazuma.

Izraelski zvaničnici, prema istom izvoru, izražavaju zabrinutost da bi okvirni sporazum mogao omogućiti Iranu određene prednosti pre preciznog dogovora o svim uslovima. “Scenario brzog, dvosmislenog sporazuma u principu daje izraelskim političkim i bezbednosnim liderima nesane noći”, navodi se u izveštaju.

Pregovori su u toku, a konačni dogovor zavisiće od prihvatanja svih uslova od strane Irana i daljeg razvoja diplomatskih aktivnosti.