Napadi Ukrajine na ruske rafinerije uzrokuju nestašicu dizela, upozorava Trump.

Predsednik SAD, Donald Trump, apelovao je na Ukrajinu da obustavi napade na ruske rafinerije, ističući da ti napadi izazivaju ozbiljnu nestašicu dizela. Ovaj poziv usledio je nakon Trumpovog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok je američki predsednik boravio u Irskoj.

Uzajamni napadi i posledice

Ukrajina je nedavno intenzivirala svoje dugometražne napade na rusku naftnu i gasnu industriju, koja direktno finansira ratne napore Rusije. Trumpove izjave dolaze u trenutku kada Rusija i Ukrajina nastavljaju sa noćnim talasima dron napada.

Prema lokalnim zvaničnicima u Tatarstanu, u Rusiji su dve osobe poginule, dok su ukrajinske vlasti prijavile ruske dron napade na crnomorsku luku Odesa i požar blizu graničnog prelaza s Poljskom. Rusija je pojačala svoju vazdušnu kampanju poslednjih nedelja, koristeći balističke rakete i mlazne dronove kako bi probila ukrajinsku odbranu i iskoristila smanjene zalihe ukrajinskih presretača raketa.

Surogat majke suočavaju se sa nedostatkom zaštite i pravnih propisa

Problematicna praksa surogat majčinstva

Industrija surogat majčinstva u Sjedinjenim Američkim Državama, iako legalna, pokazuje ozbiljne nedostatke u zaštiti prava surogat majki. Andrea, imigrantkinja iz Hondurasa, postala je surogat majka nakon što joj je agencija ‘Creating Your Dreams Surrogacy’ obećala veliku novčanu naknadu. Međutim, nakon porođaja suočila se sa neočekivanim problemima. Andrea je predala novorođenče paru koji nije bio onaj s kojim je originalno sklopila dogovor.

Nedostatak regulative šteti surogat majkama

U SAD-u ne postoji zvanična evidencija o broju rođenih beba putem surogat majčinstva, ali procene govore o oko 10,000 takvih slučajeva godišnje. Surogat majke često nisu svesne da mogu nositi decu istovremeno za više roditelja ili za strance koji ne planiraju ući u zemlju. Ovakve prakse bacaju tamnu senku na industriju koja bi trebala biti regulisana kako bi se zaštitila prava svih uključenih.

Isporuke nafte iz Saudijske Arabije ugrožene zbog zatvaranja glavnog naftovoda, tržište suočeno sa mogućim gubicima.

Zatvaranje ključnog naftovoda u Saudijskoj Arabiji preti da značajno poremeti svetsko tržište nafte. Prema industrijskim izvorima, zalihe za izvoz u luci Janbu dovoljne su još za pet do sedam dana, dok se popravka oštećenja izazvanih nedavnim napadima dronovima tek očekuje. Ova situacija mogla bi da dovede do gubitka četiri odsto globalnih zaliha, što izaziva zabrinutost kod kupaca i trgovaca širom sveta.

Saudijska Arabija, kao najveći svetski izvoznik, koristi naftovod koji povezuje istok zemlje sa lukom Janbu na Crvenom moru. Ovaj pravac omogućava preusmeravanje oko četiri miliona barela nafte dnevno, što čini oko četiri odsto ukupne svetske ponude. Međutim, nakon napada dronovima, vlasti su bile primorane da zatvore naftovod. Još se ne zna tačan obim štete niti koliko će dugo biti van funkcije.

Naftovod zatvoren, zalihe u Janbu ograničene

Janbu trenutno raspolaže zalihama dovoljnim za održavanje izvoza svega pet do sedam dana, navode tri upućena izvora iz industrije. Takođe, Saudijska Arabija ima ograničene rezerve za snabdevanje kupaca iz egipatskih luka Ain Sukna i Sidi Kerir. Kapacitet skladištenja Janbua procenjuje se na oko 35 miliona barela, dok Ain Sukna i Sidi Kerir mogu ukupno da skladište 38 miliona barela. Ipak, zalihe nisu pune i bez ponovnog pokretanja naftovoda istok-zapad, uskoro bi mogle biti iscrpljene.

U međuvremenu, službe za informisanje i Ministarstvo energetike Saudijske Arabije nisu dali zvanične komentare o trajanju prekida. Neki izvori smatraju da bi popravka mogla da traje pet ili šest nedelja, dok drugi procenjuju da bi isporuke možda mogle delimično da se nastave tokom radova.

Globalne posledice zatvaranja naftovoda

Isporuke nafte iz Saudijske Arabije već su u avgustu pale na najniži nivo u poslednje tri decenije, saopštila je Međunarodna agencija za energiju. Smanjeni protok kroz Ormuski moreuz i Crveno more dodatno je otežao situaciju. Svetska ponuda nafte ove godine opada za 5,7 miliona barela dnevno, što je oko šest odsto ukupne proizvodnje, navodi ista agencija.

Pored napada na cevovod, regionalni sukobi i zauzimanje ostrva u ušću Crvenog mora dodatno komplikuju bezbednost transportnih pravaca. Pre rata, Bliski istok je izvozio oko 22 miliona barela nafte dnevno. Međutim, sada je protok kroz Ormuski moreuz smanjen na šest do devet miliona barela dnevno.

Perspektiva za saudijski izvoz i tržište nafte

Saudijska Arabija je prošle nedelje obavestila OPEK da je njena proizvodnja nafte u avgustu pala na 6,2 miliona barela dnevno, sa 10,9 miliona u februaru, pre eskalacije sukoba. Očekuje se da će nastavak zatvaranja ključnog naftovoda nastaviti da utiče na globalne cene goriva, inflaciju i finansijska tržišta. Ako naftovod uskoro ne bude ponovo pušten u rad, zalihe u Janbu mogu biti iscrpljene za manje od nedelju dana, što bi moglo izazvati dodatne poremećaje na svetskom tržištu nafte.