Američki predsednik najavio privremeni prekid vojnih operacija, dogovor zavisi od otvaranja Ormuskog moreuza prema navodima zvaničnika

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država saopštio je da je postignut dogovor o dvonedeljnom prekidu vatre između SAD i Irana. Prema njegovoj izjavi objavljenoj u utorak, odluka o obustavi vojnih operacija doneta je manje od dva sata pre isteka roka za postizanje sporazuma ili pokretanje napada na iranske elektroenergetske objekte.

U objavi na društvenim mrežama, predsednik je naveo da je pristao da privremeno suspenduje najavljene vojne akcije protiv Irana na period od dve nedelje. Istakao je da je dogovor postignut uz posredovanje Pakistana i da je uslovljen potpunim, trenutnim i bezbednim otvaranjem Ormuskog moreuza od strane Islamske Republike Iran.

Sporazum je najavljen neposredno pre isteka roka koji su Sjedinjene Države postavile Iranu za postizanje dogovora, uz upozorenje da će, ukoliko ne dođe do otvaranja strateški važnog moreuza, uslediti napadi velikih razmera na iransku infrastrukturu. Zvaničnici su precizirali da se suspenzija vojnih operacija odnosi na sve aktivnosti SAD prema Iranu tokom naredne dve nedelje.

Pakistanska strana, koja je posredovala u postizanju sporazuma, nije izdala detaljno saopštenje o procesu pregovora. Zvaničnici Irana do trenutka objavljivanja nisu javno komentarisali dogovor niti precizirali kada bi mogao biti otvoren Ormuski moreuz.

Strateški značaj Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi značajan deo svetskog izvoza nafte, ponovo je došao u fokus međunarodne javnosti. Prema navodima ekonomskih analitičara, svako duže zatvaranje ovog prolaza moglo bi dovesti do poremećaja na svetskom tržištu energenata i rasta cena goriva.

Ovo je najnoviji razvoj u seriji napetosti između SAD i Irana, koje su eskalirale poslednjih nedelja. Prethodni pokušaji diplomatskog rešenja nisu dali trajne rezultate, dok su poslednje pretnje o mogućim napadima izazvale zabrinutost međunarodne zajednice.

Dogovor o privremenom prekidu vatre podrazumeva nastavak diplomatskih napora za stabilizaciju situacije. Do daljeg, ostaje neizvesno da li će sporazum biti ispunjen u potpunosti i kakav će biti dalji tok odnosa između dve zemlje. Izveštaji sa lica mesta biće ažurirani kako budu pristizale nove informacije.

Sekretar Markvejn Malin potvrdio da će zaposleni primiti zaostale plate, isplata očekivana do kraja nedelje

Zaposleni Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država (DHS) koji su bili pogođeni nedavnom obustavom rada dobiće zaostale zarade za poslednjih šest nedelja do kraja ove sedmice, izjavio je sekretar DHS-a Markvejn Malin tokom zvanične posete Čimni Roku u Severnoj Karolini, 7. aprila 2026. godine. Prema njegovim rečima, isplate za period kada zaposleni nisu primali platu biće uplaćene najkasnije do petka, dok se kod pojedinih finansijskih institucija isplata može očekivati najkasnije do ponedeljka.

“Očekujemo da najveći broj čekova bude na računima zaposlenih do petka. Kod nekih banaka isplata može kasniti do ponedeljka, ali većina zaposlenih će biti isplaćena u navedenom roku”, izjavio je Malin za međunarodne medije.

Sekretar je pojasnio da je omogućavanje ovih isplata realizovano putem izvršnih ovlašćenja i fleksibilnosti u korišćenju postojećih sredstava. Malin je, međutim, ukazao da nastavak redovnog isplaćivanja zarada za sve zaposlene DHS-a, osim za pripadnike službi za sprovođenje zakona, zavisi od daljih odluka Kongresa.

Tokom posete Čimni Roku, Malin se sastao sa lokalnim zvaničnicima i razgovarao o posledicama nedavne oluje, istakavši da su radnici DHS-a obavljali svoje dužnosti i tokom perioda bez primanja zarade, kako bi odgovorili na aktuelne vanredne situacije.

Uprkos obustavi finansiranja, pojedini zaposleni u Ministarstvu nastavili su da rade, posebno oni angažovani u službama koje se bave bezbednošću i odgovorom na vanredne situacije. Malin je naglasio da je prioritet isplata zaostataka svim zaposlenima koji su nastavili da rade tokom obustave rada, kao i onima koji su bili na čekanju.

Situacija sa finansiranjem državnih službi posledica je nerešenih budžetskih pitanja na nivou federalne administracije. DHS je jedno od ključnih ministarstava čiji su zaposleni bili direktno pogođeni obustavom rada. Prema izjavama zvaničnika, buduće isplate zarada zavisiće od budžetskih odluka Kongresa, dok trenutne isplate obezbeđuje ograničena fleksibilnost u upravljanju sredstvima Ministarstva.

Nije objavljeno koliko je ukupno zaposlenih pogođeno ovom obustavom, niti su saopšteni detalji o daljim koracima ukoliko ne bude postignut budžetski dogovor. Sekretar Malin je apelovao na zakonodavce da pronađu trajno rešenje za finansiranje državnih službi, kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.

Tržište nafte beleži rast cena posle američkih udara i poruka američkog predsednika, dok je tankerima delimično omogućen prolaz

Cene nafte zabeležile su značajan rast nakon što je američki predsednik Donald Tramp upozorio Iran da bi cela civilizacija mogla da nestane ukoliko do 20 časova ne otvori Ormuski moreuz, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Prema dostupnim podacima, nafta Brent dostigla je nivo od oko 110 dolara (približno 11.700 dinara) po barelu, dok je američka sirova nafta WTI bila na oko 116 dolara (oko 12.340 dinara) po barelu.

Eskalacija cena nastupila je nakon što su tokom noći izvedeni američki udari na vojne ciljeve na ostrvu Harg, koje je glavno čvorište za izvoz iranske nafte. Zvaničnici su naveli da energetska infrastruktura nije bila direktno pogođena, ali je vojna akcija izazvala zabrinutost u vezi sa globalnom ponudom energenata.

Izvori navode da je Iran obustavio pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama, dok je saobraćaj tankera kroz Ormuski moreuz blago povećan na osam brodova tokom ponedeljka. To i dalje predstavlja samo deo od ukupno 20 miliona barela dnevno koji su u tom pravcu tranzitirali tokom 2025. godine.

Tržišni analitičari ističu da investitori sada procenjuju povećanu verovatnoću promene režima snabdevanja, što povećava rizike za globalna energetska tržišta. “Trenutna situacija zahteva praćenje i oprez, jer bi svaka dalja eskalacija mogla dovesti do novih poremećaja u snabdevanju”, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Prema izveštajima, nije zabeležen veći broj incidenata na tankerima u regionu, ali je zadržana visoka napetost zbog mogućnosti novih vojnih i ekonomskih posledica.