Američke vlasti nisu dale jasan odgovor o mogućoj deportaciji iranskih državljana, dok traje sukob sa Iranom, navode izvori iz organizacija za ljudska prava

Dva iranska državljana, koji su pod nadzorom američkih imigracionih službi, suočavaju se sa neizvesnom budućnošću u Sjedinjenim Američkim Državama. Kako navode izvori iz nevladinih organizacija, američke vlasti do sada nisu javno precizirale da li bi ovi pojedinci mogli biti deportovani u Iran, s obzirom na aktuelni ratni sukob u kojem su uključene Sjedinjene Države i Iran.

Dvojica muškaraca, koji u izveštaju koriste pseudonime Ali i Adel radi zaštite identiteta, ušli su na teritoriju SAD iz Meksika 2025. godine, neposredno pre početka drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa. Njihov advokat i predstavnik organizacije za ljudska prava, Rebekah Wolf, izjavila je da su oni u Iranu bili optuženi za krivično delo povezano sa njihovom seksualnom orijentacijom, što, prema njenim rečima, može nositi smrtnu kaznu.

Prema Wolf, u Iranu su njeni klijenti bili izloženi krivičnom gonjenju i pretnji smrtnom kaznom, navodeći da „u mnogim slučajevima nije jasno sa čim se izbeglice suočavaju, ali ovde je situacija veoma jasna“. Wolf je takođe istakla da je slučaj ovih azilanata ilustrativan za postojanje međunarodnog sistema azila, posebno u kontekstu kada osoba može biti izložena ozbiljnoj opasnosti po povratku u matičnu državu.

Sjedinjene Države trenutno učestvuju u oružanom sukobu sa Iranom, zajedno sa Izraelom, što dodatno komplikuje mogućnost deportacije državljana Irana iz SAD. Zvaničnici američke administracije nisu javno komentarisali da li bi iranski državljani, koji se nalaze pod nadzorom ICE (Imigraciona i carinska služba), mogli biti vraćeni u Iran tokom trajanja vojnog sukoba. Pravni zastupnici i organizacije za ljudska prava navode da bi deportacija u ratnu zonu predstavljala ozbiljan bezbednosni rizik za pojedince koji traže zaštitu.

Pitanje deportacije stranih državljana tokom ratnih sukoba često izaziva pažnju međunarodnih organizacija za ljudska prava, koje apeluju na poštovanje međunarodnih konvencija i zaštitu lica izloženih riziku od progona ili smrtnog kažnjavanja. Do sada, prema dostupnim izveštajima, nije doneta zvanična odluka o sudbini pomenutih azilanata, a njihova situacija ostaje neizvesna dok traje sukob između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana.

Zvaničnici saopštili da je dogovor o finansiranju većeg dela Odeljenja za unutrašnju bezbednost u toku, dok se pregovori nastavljaju

Senat Sjedinjenih Američkih Država započeo je u četvrtak proces usvajanja mera za finansiranje većeg dela Odeljenja za unutrašnju bezbednost (DHS), nakon što su lideri republikanske većine u Predstavničkom domu promenili raniji stav i pristali na plan koji predviđa otvaranje većeg dela federalne vlade, dok će se o dodatnim sredstvima odlučivati u narednom periodu.

Vođa većine u Senatu, Džon Tun, obratio se senatorima i pokrenuo proceduru za slanje Predstavničkom domu predloga o kojem su se prethodno usaglasile demokrate i republikanci u Senatu. Predlog predviđa finansiranje svih sektora DHS, izuzev Imigracione i carinske službe (ICE) i delova Carinske i granične službe (CBP).

Senatorska većina iz redova demokrata izrazila je protivljenje finansiranju operacija imigracione kontrole, navodeći dva smrtna slučaja izazvana delovanjem federalnih agenata u Mineapolisu ranije ove godine. Nakon što su prošlonedeljni pregovori o reformama ICE naišli na zastoj, Senat je odlučio da predloži finansiranje najvećeg dela Odeljenja za unutrašnju bezbednost.

Međutim, ovaj plan je naišao na protivljenje u Predstavničkom domu, gde je deo konzervativnih poslanika izrazio neslaganje. Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson odbacio je predlog Senata i izneo privremenu meru kojom bi bilo obezbeđeno finansiranje celokupnog DHS. Nakon toga, Predstavnički dom je napustio zasedanje zbog pauze, ostavljajući nerazjašnjen način za usaglašavanje dve verzije predloga.

Tokom srede, tadašnji predsednik Donald Tramp pozvao je zakonodavce da finansiraju ICE i graničnu službu kroz tzv. proces budžetskog usklađivanja, što omogućava republikancima da predlože zakon bez podrške demokrata iz Senata. Ubrzo potom, Tun i Džonson su izjavili da će nastojati da kroz isti proces obezbede trogodišnje finansiranje imigracionih službi, dok bi se o preostalim sredstvima odlučivalo u narednim danima.

Ova strategija predstavlja nastavak prethodnih pokušaja da se izbegne potpuna blokada DHS, uz usaglašavanje oko finansiranja većine sektora, dok se pitanja vezana za imigraciju i graničnu kontrolu razmatraju odvojeno. Pregovori između Senata i Predstavničkog doma se nastavljaju, pri čemu još nije postignut konačan dogovor o sredstvima za ceo DHS. Prema dostupnim informacijama, trenutni predlog podržava finansiranje svih sektora osim onih za koje postoje nesuglasice, dok se o imigracionim službama razmatra poseban zakonodavni okvir.

Blokada DHS traje već više nedelja, a pitanje finansiranja imigracionih službi ostaje ključno za postizanje dogovora. Dalji razvoj događaja zavisiće od postizanja kompromisa između dva doma Kongresa, kao i od konačnog izjašnjavanja o predloženim merama.

Danski pomorski arheolozi potvrdili otkriće olupine broda i ljudskih ostataka iz bitke kod Kopenhagena 1801. godine

Danski pomorski arheolozi pronašli su olupinu ratnog broda i deo vilice mornara na dnu luke Kopenhagen, više od dva veka nakon što je brod potopljen tokom sukoba sa britanskom flotom pod komandom admirala Horacija Nelsona. Otkriveni ostaci nalaze se na oko 15 metara ispod površine mora, na mestu gde je planirana izgradnja nove stambene četvrti, zbog čega istraživači ubrzano rade na iskopavanjima.

Arheolozi sa Danskog muzeja brodova saopštili su da su otkriće objavili tačno 225 godina nakon Bitke kod Kopenhagena iz 1801. godine. Prema rečima Morten Johansena, rukovodioca pomorske arheologije u muzeju, projekat otkrivanja broda i ostataka mornara ima poseban značaj za dansku istoriju i nacionalni identitet.

Olupina pripada danskom ratnom brodu Dannebroge, koji je tokom sukoba predvodio Komodor Olfert Fišer. Brod je bio centralna tačka sukoba sa britanskom flotom, a prema istoriografiji, tokom višesatne bitke došlo je do velikih gubitaka sa obe strane. Cilj britanske operacije bio je da se Danska, zajedno sa drugim severnoevropskim državama, odvoji iz saveza i spreči dalje savezništvo sa Rusijom, Pruskom i Švedskom.

Tokom iskopavanja, arheolozi su radili u otežanim uslovima, zbog guste muljevite podloge i gotovo potpune nevidljivosti pod vodom. Istraživački tim naglašava da je otkriće broda i ostataka mornara dragocen izvor saznanja o životu i uslovima na ratnim brodovima tog perioda.

Morten Johansen je izjavio da brojni istorijski izvori opisuju bitku iz perspektive posmatrača, ali da materijalni dokazi mogu pružiti dodatni uvid u svakodnevicu na brodu tokom sukoba. Prema dostupnim informacijama, međunarodni novinari su imali pristup lokalitetu i dokumentovali napredak iskopavanja.

Bitka kod Kopenhagena smatra se jednom od značajnijih pomorskih operacija tog vremena, a arheološka otkrića doprinose razumevanju istorijskih okolnosti i posledica sukoba. Dalja istraživanja na lokalitetu zavisiće od dinamike građevinskih radova i mogućnosti očuvanja nalazišta. U ovom trenutku, arheološki tim nastavlja sa analizom pronađenih ostataka kako bi obezbedio što više informacija o brodu, posadi i samoj bitki.