Zvaničnici saopštili da je dogovor o finansiranju većeg dela Odeljenja za unutrašnju bezbednost u toku, dok se pregovori nastavljaju

Senat Sjedinjenih Američkih Država započeo je u četvrtak proces usvajanja mera za finansiranje većeg dela Odeljenja za unutrašnju bezbednost (DHS), nakon što su lideri republikanske većine u Predstavničkom domu promenili raniji stav i pristali na plan koji predviđa otvaranje većeg dela federalne vlade, dok će se o dodatnim sredstvima odlučivati u narednom periodu.

Vođa većine u Senatu, Džon Tun, obratio se senatorima i pokrenuo proceduru za slanje Predstavničkom domu predloga o kojem su se prethodno usaglasile demokrate i republikanci u Senatu. Predlog predviđa finansiranje svih sektora DHS, izuzev Imigracione i carinske službe (ICE) i delova Carinske i granične službe (CBP).

Senatorska većina iz redova demokrata izrazila je protivljenje finansiranju operacija imigracione kontrole, navodeći dva smrtna slučaja izazvana delovanjem federalnih agenata u Mineapolisu ranije ove godine. Nakon što su prošlonedeljni pregovori o reformama ICE naišli na zastoj, Senat je odlučio da predloži finansiranje najvećeg dela Odeljenja za unutrašnju bezbednost.

Međutim, ovaj plan je naišao na protivljenje u Predstavničkom domu, gde je deo konzervativnih poslanika izrazio neslaganje. Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson odbacio je predlog Senata i izneo privremenu meru kojom bi bilo obezbeđeno finansiranje celokupnog DHS. Nakon toga, Predstavnički dom je napustio zasedanje zbog pauze, ostavljajući nerazjašnjen način za usaglašavanje dve verzije predloga.

Tokom srede, tadašnji predsednik Donald Tramp pozvao je zakonodavce da finansiraju ICE i graničnu službu kroz tzv. proces budžetskog usklađivanja, što omogućava republikancima da predlože zakon bez podrške demokrata iz Senata. Ubrzo potom, Tun i Džonson su izjavili da će nastojati da kroz isti proces obezbede trogodišnje finansiranje imigracionih službi, dok bi se o preostalim sredstvima odlučivalo u narednim danima.

Ova strategija predstavlja nastavak prethodnih pokušaja da se izbegne potpuna blokada DHS, uz usaglašavanje oko finansiranja većine sektora, dok se pitanja vezana za imigraciju i graničnu kontrolu razmatraju odvojeno. Pregovori između Senata i Predstavničkog doma se nastavljaju, pri čemu još nije postignut konačan dogovor o sredstvima za ceo DHS. Prema dostupnim informacijama, trenutni predlog podržava finansiranje svih sektora osim onih za koje postoje nesuglasice, dok se o imigracionim službama razmatra poseban zakonodavni okvir.

Blokada DHS traje već više nedelja, a pitanje finansiranja imigracionih službi ostaje ključno za postizanje dogovora. Dalji razvoj događaja zavisiće od postizanja kompromisa između dva doma Kongresa, kao i od konačnog izjašnjavanja o predloženim merama.

Demokratski deo Zajedničkog ekonomskog odbora saopštio da su vozači u SAD platili dodatnih 8,4 milijarde dolara za gorivo od početka sukoba

Vozači širom Sjedinjenih Američkih Država platili su dodatnih 8,4 milijarde dolara za gorivo od početka sukoba u Iranu, navodi se u proceni demokratske manjine Zajedničkog ekonomskog odbora. Ova procena temelji se na dnevnim prosečnim cenama benzina koje je pratio američki auto-moto savez (AAA) u periodu od 28. februara, kada su SAD i Izrael izveli napad na Iran, do 31. marta. U okviru analize korišćeni su i podaci istraživačke kompanije Edmunds o veličini rezervoara najprodavanijih vozila na benzin u SAD, kao i federalni podaci o potrošnji goriva iz Uprave za drumski saobraćaj i Uprave za energetiku.

Prema ovim izveštajima, prosečna cena benzina u SAD dostigla je 4,06 dolara po galonu 2. aprila, što je prvi put od 2022. godine da cena prelazi 4 dolara, pokazuju podaci AAA. Analiza navodi da vozači Toyote RAV4 sada plaćaju 58,26 dolara za pun rezervoar, što je povećanje od 15,02 dolara u odnosu na period pre izbijanja sukoba u Iranu, odnosno 35% više. Vlasnici Ford F-150 plaćaju 144,65 dolara za punjenje rezervoara, što je povećanje od 37,29 dolara, dok je cena za pun rezervoar Toyote Camry sada 52,23 dolara, odnosno 13,46 dolara više nego u prethodnom mesecu.

Uprkos povišenim cenama goriva tokom marta, podaci o potrošnji putem kreditnih kartica pokazuju da potrošači i dalje ostvaruju potrošnju, što upućuje na to da domaćinstva za sada uspevaju da izdrže finansijski pritisak usled rasta cena goriva, prema analizama Navy Federal Credit Union. Ipak, izveštaj o indeksu poverenja potrošača koji je objavio Conference Board 31. marta ukazuje na smanjenje planiranih većih kupovina u narednih šest meseci, što sugeriše da određeni deo domaćinstava oseća posledice povećanih troškova goriva.

Glavna ekonomistkinja Navy Federal Credit Union, Heather Long, izjavila je putem elektronske pošte: “Opterećenje postaje vidljivo, posebno kako cena goriva prelazi 4 dolara po galonu na nacionalnom nivou. Gotovo sigurno će drugi kvartal biti slabiji po pitanju potrošnje i rasta BDP-a zbog uticaja rasta cena na potrošače.” Administracija Sjedinjenih Država navela je da se trenutni rast cena goriva smatra privremenim i da bi mogao da se stabilizuje u narednom periodu.

Zajednički ekonomski odbor nastavlja da prati uticaj međunarodnih događaja na domaće tržište goriva, dok analitičari ukazuju na to da promene na globalnom energetskom tržištu i dalje utiču na svakodnevne troškove američkih potrošača.

Američki predsednik izdao ultimatum, berze reaguju, dok se evropskim državama prete restrikcije

Trideset četvrti dan sukoba između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana obeležen je sinoćnim govorom američkog predsednika Donalda Trampa, koji je trajao 19 minuta i izazvao snažne reakcije na svetskim berzama. Prema zvaničnim izvorima, Tramp je izjavio da su glavni vojni ciljevi “skoro ostvareni” i istakao da Sjedinjene Američke Države nemaju više potrebe za iranskom naftom. Cena nafte tipa “Brent” nakon ovih vesti porasla je na 105 dolara po barelu, dok su evropskim državama najavljene moguće restrikcije u snabdevanju energentima.

U svom obraćanju, Tramp nije spominjao izlazak Sjedinjenih Država iz NATO saveza, a prema dostupnim informacijama, zakon koji je inicirao Marko Rubijo predstavlja prepreku za takvu odluku. Istovremeno, izveštaji govore o tajnom širenju kineskog nuklearnog arsenala u planinama Sičuana, dok se vojna napetost u regionu ne smiruje.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija insistira na političkom rešenju sukoba i potvrdio da se predsednik Vladimir Putin priprema za ključni sastanak sa egipatskim zvaničnicima. I dalje se očekuju konkretni potezi u nastojanju da se pronađe diplomatsko rešenje trenutne krize.

“Situacija na energetskom tržištu ostaje nestabilna, a nadležni organi prate razvoj događaja”, navedeno je u zvaničnoj izjavi.

Istraga povodom globalnih bezbednosnih i ekonomskih implikacija aktuelnog sukoba je u toku, dok se međunarodna zajednica poziva na uzdržanost i dijalog.