Policija potvrdila krađu slika Renoara, Sezana i Matisa iz privatne fondacije, incident se desio tokom noći

Tri umetnička dela poznatih slikara, uključujući radove Renoara, Sezana i Matisa, ukradena su iz muzeja Magnani Roka Fondacije u blizini Parme na severu Italije, saopštila je policija u ponedeljak. Prema navodima vlasti, krađa se dogodila tokom noći između 22. i 23. marta, kada su nepoznate osobe nasilno otvorile ulazna vrata muzeja.

Među ukradenim delima nalaze se slike „Riba“ (Renoar), „Mrtva priroda sa trešnjama“ (Sezan) i „Odaliska na terasi“ (Matis). Muzej se nalazi oko 20 kilometara od Parme, u ruralnom području, i poznat je po kolekciji umetničkih dela koju je sakupio istoričar umetnosti Luiđi Manjani. Osim radova svetski priznatih slikara, u kolekciji se nalaze i dela Direra, Rubensa, Van Dajka, Goje i Monea.

Lokalni mediji prenose da su počinioci za manje od tri minuta uspeli da ukradu slike i pobegnu preko bašte muzeja. Muzej je zatvoren ponedeljkom, a zvaničnici fondacije nisu bili dostupni za komentar povodom incidenta, niti je na zvaničnom sajtu muzeja objavljeno saopštenje. Policija sprovodi istragu, a prema izveštajima lokalnih medija, sumnja se da je krađu izvela organizovana grupa, s obzirom na brzinu i način izvršenja. Alarmni sistem je aktiviran tokom provale, što je, prema informacijama sa lica mesta, prekinulo dalje aktivnosti počinilaca.

U kontekstu poslednjih godina, ovaj slučaj dolazi nakon nekoliko zapaženih krađa umetničkih dela širom Evrope. Prethodno je u Parizu zabeležen slučaj u kojem su iz muzeja odneta vredna umetnička dela i predmeti. Policija u Italiji nije iznela više detalja o toku istrage niti o potencijalnim osumnjičenima.

Fondacija Magnani Roka osnovana je 1977. godine i poseduje bogatu kolekciju umetničkih dela različitih evropskih umetnika. Nadležni organi nastavljaju potragu za ukradenim slikama, a muzej ostaje zatvoren do daljeg dok se istraga ne završi.

Ministarka odbrane potvrdila odluku, prelet dozvoljen samo u vanrednim situacijama

Španija je donela odluku da zabrani prelet američkim ratnim avionima koji su povezani sa vojnim operacijama u Iranu, saopštila je ministarka odbrane Margarita Robles u Madridu. Ova odluka podrazumeva i zabranu korišćenja vojnih baza na teritoriji Španije za potrebe napada na Iran.

“Ne odobravamo korišćenje vojnih baza ni vazdušnog prostora za akcije povezane sa ratom u Iranu”, izjavila je Robles, ističući da Španija, kao članica NATO-a, preduzima mere u skladu sa svojim stavovima o međunarodnom pravu.

Prema informacijama iz vojnih izvora, zabrana se odnosi i na američke avione stacionirane u trećim zemljama, uključujući Francusku i Veliku Britaniju. Prelet iznad Španije biće dozvoljen samo u slučaju vanrednih situacija, kada će avionima biti omogućeno da prelete ili slete na španske aerodrome.

Premijer Pedro Sančez je u Kongresu izjavio da su svi planovi leta američkih aviona uključeni u operacije u Iranu odbijeni, uključujući i zahteve za dopunu goriva. Takođe je istakao da je Španija odbila zahtev Sjedinjenih Država za korišćenje baza Rota i Moron.

Odluka španskih vlasti izazvala je reakciju Sjedinjenih Država, čiji je predsednik Donald Tramp zapretio mogućim ekonomskim merama prema Madridu. Pravni stručnjaci navode da postoje sumnje da su vojne akcije u Iranu pokrenute kršenjem međunarodnog prava.

“Odbili smo Sjedinjenim Državama korišćenje naših baza za ovaj ilegalni rat. Svi planovi leta povezani sa operacijama u Iranu su odbijeni”, izjavio je premijer Sančez.

Španska odluka nalaže američkim vojnim avionima da na putu ka Bliskom istoku izbegavaju španski vazdušni prostor, što može uticati na njihove rute i logistiku.

Iransko ministarstvo spoljnih poslova demantuje saglasnost sa SAD, dok se u Izraelu beleži incident u postrojenju, a Huti prete novim napadima

Sukob na Bliskom istoku ušao je u 31. dan, prate ga novi incidenti i političke izjave. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da je Iran prihvatio većinu od 15 tačaka američkog plana za okončanje sukoba, ali je iransko ministarstvo spoljnih poslova to demantovalo, ocenjujući zahteve kao “preterane, nerealne i nerazumne”.

Prema zvaničnim informacijama, Tramp je saopštio da razmatra mogućnost preuzimanja ostrva Harg, važnog energetskog čvorišta, i tvrdio da je došlo do promene režima u Iranu. S druge strane, Iran je najavio da će američkim marincima “prirediti pakao” u slučaju iskrcavanja na svoju teritoriju. Pakistan je najavio mogućnost pregovora između SAD i Irana u narednim danima.

Na terenu je zabeležen požar u izraelskoj rafineriji, dok su Huti iz Jemena, koji uživaju podršku Irana, najavili dodatne napade na Izrael i preuzeli odgovornost za nedavni raketni napad. Oman je osudio napade na svojoj teritoriji i naveo da istražuje izvore i motive, ističući da nijedna strana još nije preuzela odgovornost. Iran je, prema navodima, pogodio izraelsko hemijsko postrojenje, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućeg izlivanja opasnih materija.

Cene goriva u regionu rastu usled ratnih dešavanja. Ministarstvo energetike i rudarstva je saopštilo da će u Crnoj Gori dizel od ponoći poskupeti za 11 centi i iznosiće 1,68 evra po litru.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana Esmail Bakaei izjavio je: “Američki plan od 15 tačaka sadrži uglavnom preterane, nerealne i nerazumne zahteve”. Istraga o napadima u Omanu je u toku, a vlasti nastavljaju da prate situaciju na terenu i međunarodne reakcije.