Vlada SAD potvrdila odluku u kontekstu energetskih izazova tokom sukoba sa Iranom, ekološke grupe najavljuju pravne korake

Administracija Sjedinjenih Američkih Država donela je odluku o izuzimanju aktivnosti bušenja nafte i gasa u Meksičkom zalivu iz primene Zakona o ugroženim vrstama, saopšteno je u utorak, 31. marta 2026. Odluku je donela Vladina komisija poznata kao Endangered Species Committee, u okviru koje su prisutni visoki zvaničnici, uključujući sekretara za unutrašnje poslove SAD. Ova komisija sastala se prvi put posle više decenija zbog povećane potražnje i rasta cena energenata izazvanih sukobom SAD i Irana.

Prema rečima američkog sekretara za odbranu, kao i drugih zvaničnika, suđenja i tužbe ekoloških organizacija mogli bi uticati na domaće snabdevanje energijom tokom aktuelnih sukoba. “Prekid proizvodnje nafte u Zalivu ne utiče samo na nas, već koristi i našim protivnicima”, izjavili su zvaničnici tokom sastanka. Dodaje se da ovakve situacije mogu dovesti do smanjenja sposobnosti SAD da obezbede potrebne resurse.

Ekološke organizacije pokušale su da ospore održavanje sastanka, ali nisu uspele, najavljujući nastavak pravne borbe protiv izuzetka. Prema navodima ovih grupa, izuzeće bi moglo imati negativne posledice po retke vrste koje nastanjuju Meksički zaliv, među kojima se izdvaja vrsta kitova poznata kao Rice’s whale. Prema podacima američkih vladinih biologa, procenjuje se da u Zalivu živi oko 50 primeraka ove vrste.

Komisija, poznata i pod neformalnim nazivom “God Squad”, ima ovlašćenje da odlučuje o izuzecima iz Zakona o ugroženim vrstama u slučajevima kada se proceni da su u pitanju značajni ekonomski ili bezbednosni interesi. Odluka je doneta u trenutku kada su cene goriva u SAD dostigle najviši nivo od 2022. godine, dok je prosečna cena galona benzina premašila 4 dolara, navode američke institucije.

Ekološke grupe upozoravaju da bi izuzimanje moglo dovesti do ubrzanja izumiranja pojedinih životinjskih vrsta koje žive isključivo u ovom regionu, dok su predstavnici vlade SAD istakli da je prioritet održavanje energetskih kapaciteta tokom perioda povećane nestabilnosti. Pravne procedure i dalje su u toku, a sudske odluke o eventualnim žalbama očekuju se u narednim mesecima.

Odluka dolazi u kontekstu globalnih energetskih promena izazvanih sukobom između SAD i Irana, što je uticalo na tržište nafte i gasa širom sveta. SAD su među vodećim proizvođačima nafte, ali aktuelni događaji pokazuju da ni visoka proizvodnja ne garantuje stabilnost cena u uslovima međunarodnih tenzija. Sve strane su najavile da će pažljivo pratiti dalji razvoj situacije i moguće posledice ove odluke na ekosistem Meksičkog zaliva.

Bezbednosne službe istražuju otmicu novinarke u Iraku, dok međunarodne napetosti utiču na stabilnost tržišta

Vojni sukobi između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana nastavljeni su poslednjih dana u regionu Persijskog zaliva, a napetosti su dodatno pojačane nakon što je američki predsednik Donald Tramp upozorio Iran na moguće napade na energetska postrojenja. Tramp je takođe poručio saveznicima da sami obezbede snabdevanje naftom, dok su cene goriva na svetskim tržištima premašile 4 dolara po galonu prvi put od 2022. godine.

Prema dostupnim informacijama, britanska vojska je hitno poslala protivvazdušne sisteme u Persijski zaliv radi podrške kolektivnoj odbrani saveznika. Istovremeno, američki brod sa marincima primećen je u Indijskom okeanu, što izaziva spekulacije o mogućoj kopnenoj operaciji.

U Bagdadu je oteta američka novinarka Šeli Kitlson, ratna reporterka sa višegodišnjim iskustvom izveštavanja iz Avganistana i sa Bliskog istoka. Prema policijskim izvorima, nepoznate osobe presrele su Kitlson u centru Bagdada u utorak uveče, a bezbednosne službe intenzivno rade na njenom pronalaženju. Američka administracija istakla je da bezbednost državljana ima najviši prioritet i da sarađuje sa iračkim vlastima na rešavanju incidenta.

U Iranu je pogođeno postrojenje za desalinizaciju vode na ostrvu Kešm, koje je nakon napada potpuno izbačeno iz funkcije. Zvanične izjave ukazuju da se napadi na iransku infrastrukturu nastavljaju, dok se na međunarodnom nivou preduzimaju mere za zaštitu energetskih interesa.

Ruski ambasador u Teheranu, Aleksej Dedov, izjavio je da se novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei nalazi u Iranu i da se ne leči u Rusiji, čime su opovrgnute glasine o njegovom zdravstvenom stanju. “Kao što je iransko rukovodstvo više puta isticalo, novi lider je u Iranu, ali se iz očiglednih razloga uzdržava od pojavljivanja u javnosti”, rekao je Dedov.

Nadležni organi nastavljaju istragu o otmici američke novinarke, dok se međunarodna pažnja usmerava na dalje razvoj događaja u regionu i uticaj na globalno tržište energenata.

Zvaničnici Bele kuće izražavaju zabrinutost zbog ekonomske situacije i uticaja vojne akcije na izborne izglede, navode izvori upoznati sa diskusijama

Zvaničnici Bele kuće nedavno su, prema informacijama dobijenim od izvora upoznatih sa internim razgovorima, raspravljali o rezultatima internih i javnih istraživanja javnog mnjenja o ekonomiji i trenutnom predsedniku. Ove diskusije dolaze u periodu povećane zabrinutosti zbog mogućih gubitaka Republikanske stranke na predstojećim izborima za Kongres.

Prema istim izvorima, visoki savetnici, uključujući šefa kabineta i zamenika šefa kabineta, redovno informišu predsednika o aktuelnim podacima o raspoloženju birača. Glavna tačka pažnje jeste nezadovoljstvo nezavisnih birača, koje je, prema navodima izvora, dodatno pojačano ekonomskom neizvesnošću nakon uvođenja tarifa i posledica vojne akcije SAD protiv Irana, što je uticalo na globalna tržišta i cene goriva.

Zvanični podaci pokazuju da su, po prvi put od 2022. godine, cene benzina u Sjedinjenim Državama dostigle 4 dolara po galonu. Ovu informaciju potvrdilo je američko udruženje za automobilski saobraćaj. Nekoliko zvaničnika priznaje mogućnost da će, ukoliko se trenutni trend nastavi, doći do gubitaka za Republikansku stranku na predstojećim izborima za Kongres.

Prema rečima jednog izvora bliskog Republikanskoj stranci, postaje sve teže održati većinu u Predstavničkom domu pod trenutnim ekonomskim uslovima i rastućim cenama energenata. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju pad podrške među nezavisnim biračima, posebno zbog zabrinutosti za lične finansije i stabilnost tržišta rada.

Povećanje cena goriva povezano je sa posledicama vojne operacije SAD protiv Irana, što je izazvalo promene na svetskom tržištu nafte i povećalo troškove na domaćem tržištu. Zvaničnici razmatraju nove strategije i pristupe kako bi ublažili negativan uticaj ovih faktora na percepciju birača.

U okviru internih razgovora, savetnici analiziraju moguće mere koje bi mogle doprineti stabilizaciji cena i smanjenju uticaja na građane. Neki od predloga uključuju privremene poreske olakšice ili povećanje domaće proizvodnje energenata, ali konačne odluke još nisu donete.

Situacija ostaje neizvesna, a zvaničnici Bele kuće nastavljaju da prate ekonomske pokazatelje i javno mnjenje, u nastojanju da pronađu rešenja koja bi mogla pozitivno uticati na izborne izglede. Dalji razvoj događaja zavisiće od kretanja cena na svetskom tržištu, kao i od političkih i ekonomskih odluka koje će biti donete u narednom periodu.