Zatvorenica iz Tenesija četvrti dan bez svesti, lekari uklanjaju barbiturate dok je pod stalnom stražom

Krista Pajk, zatvorenica iz Tenesija, četvrti dan se nalazi bez svesti u bolnici nakon neuspešnog pokušaja izvršenja smrtne kazne. Njeno stanje ostaje neizvesno, a advokati navode da su joj ruke pune opekotina i plikova. Prema saopštenju, lekari i dalje pokušavaju da iz njenog tela uklone veliku dozu barbiturata pentobarbitala. Pajk je pod stalnom stražom, dok je priključena na respirator.

Krista Pajk je osuđena na smrtnu kaznu zbog ubistva koje je počinila 1995. godine, kada je imala 18 godina. Bila je jedna od najmlađih žena u Sjedinjenim Američkim Državama koje su dobile ovakvu presudu. U Tenesiju, gde je pokušano pogubljenje, detalji o njenom zdravstvenom stanju su retko objavljivani.

Stanje Krista Pajk nakon pokušaja pogubljenja

Advokat Steven Ferel izjavio je da, prema njegovim saznanjima, Pajk nije dolazila svesti od trenutka pokušaja izvršenja kazne. On je istakao da je Pajk ranije ovlastila drugu osobu da donosi medicinske odluke u njeno ime. Ta osoba sada brine o njenoj privatnosti. “Koliko mi je poznato, nije se budila,” rekao je Ferel u javnom obraćanju.

Zatvorski službenici dali su Pajk dve doze smrtonosne injekcije, ali pentobarbital nije imao očekivani efekat. Advokati navode da su hemikalije izazvale opekotine i plikove na njenim rukama. Ferel je naglasio da se još ne zna koje su posledice ovog pokušaja, niti da li će Pajk imati šansu za oporavak.

Pravni i institucionalni problemi u Tenesiju

Pokušaj izvršenja kazne u sredu kasnio je više od osam sati jer je Vrhovni sud SAD razmatrao žalbu odbrane. Odbrana je tražila odlaganje kako bi se razmotrilo da li je porota trebalo da uzme u obzir činjenicu da je Pajk u detinjstvu bila žrtva seksualnog zlostavljanja. Sud je na kraju odlučio da egzekucija ipak može da se nastavi.

Advokati su zatražili da sud naloži čuvanje svih pisanih zapisa, komunikacije, fotografija i video-snimaka pokušaja pogubljenja. U Tenesiju su detalji o pogubljenjima, od nabavke lekova do testiranja njihove kvalitete, uglavnom tajni. Ferel je pozvao vlasti da budu otvorenije prema građanima o postupcima i odgovornosti države. “Država Tenesi mora da počne otvoreno da komunicira sa građanima o tome šta tačno radi,” izjavio je Ferel.

Posledice i istraga nakon neuspelih pogubljenja

Ovo je drugi neuspešni pokušaj pogubljenja u Tenesiju ove godine. U maju je prekinuta egzekucija Tonija Karutersa zbog tehničkih problema sa infuzionom linijom. Komesar zatvorskog sistema Tenesija Frank Strada podneo je ostavku nakon poslednjeg slučaja. Guverner Bil Li naredio je nezavisnu istragu sistema izvršenja smrtne kazne, koju vodi bivši savezni tužilac Ed Stenton. Stenton je ranije analizirao protokole nakon što je 2022. godine jedno pogubljenje odloženo zbog proceduralnih grešaka.

Trenutno nije poznato šta će se dalje dešavati sa presudom Krista Pajk. Njeni advokati su zatražili od guvernera da joj kaznu preinači u doživotni zatvor. Ferel je dodao: “Čak i ako se fizički oporavi, to možda neće biti potpun oporavak. Moglo bi da se postavi i pitanje njene uračunljivosti.”

Pajk nije poricala ubistvo 19-godišnje koleginice Kolin Slemer, koje se dogodilo dok su obe pohađale program Job Corps u Noksvilu. Tužitelji su naveli da je Pajk sa dečkom namamila žrtvu, nakon čega su je mučili i ubili. Na telu žrtve bio je urezan sotonski simbol. Ovaj slučaj i dalje otvara pitanja o načinu sprovođenja smrtne kazne i o pravima osuđenika u Sjedinjenim Američkim Državama.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp istakao je razliku u brzini objave rezultata između SAD i Brazila, navodeći da američko glasanje vidi kao korumpirano.

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, ponovo je pokrenuo temu izbornog procesa u SAD, tvrdeći da je “glasanje u Americi je korumpirano”. U objavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je naveo da rezultati izbora u Brazilu postaju poznati mnogo brže nego u Sjedinjenim Državama, i to uprkos većem broju glasača.

Prema njegovim rečima, u Brazilu je 125 miliona ljudi glasalo u prvom krugu predsedničkih izbora, a rezultati su saopšteni istog dana, odmah nakon zatvaranja birališta. S druge strane, Tramp je ukazao na to da u gradovima kao što su Detroit, Filadelfija i saveznim državama poput Kalifornije, broj glasova često bude manji, ali se rezultati čekaju znatno duže – ponekad nedeljama.

Trampova poređenja izbora u SAD i Brazilu

Tramp je posebno naglasio razliku u brzini utvrđivanja rezultata između dve zemlje. On tvrdi da ovakvo kašnjenje u SAD otvara prostor za manipulisanje ili “nameštanje” rezultata, što, prema njegovim rečima, predstavlja dokaz da je glasanje u Americi korumpirano. Ipak, nije izneo konkretne dokaze za ove tvrdnje, već se fokusirao na uporednu analizu sa Brazilom.

U Brazilu su se kandidati Flavio Bolsonaro i dosadašnji predsednik iz redova levice Luis Inasio Lula da Silva plasirali u drugi krug predsedničkih izbora, koji će biti održan 25. oktobra. Viši izborni sud Brazila (TSE) objavio je ovu informaciju kada je 96,78 odsto biračkih kutija već bilo obrađeno. U tom trenutku, Bolsonaro je imao 47,39 odsto glasova, a Lula 44,74 odsto.

Razlozi za bržu obradu rezultata u Brazilu

Tramp je istakao da brazilskim institucijama nije bio problem da objave rezultate istog dana, što, kako kaže, pokazuje da je moguće utvrditi volju birača bez odugovlačenja. On je uporedio ovu praksu sa američkim sistemom, u kojem, kako navodi, nedeljama traje brojanje i izračunavanje rezultata, posebno u velikim gradovima i ključnim saveznim državama.

Osim toga, Tramp je sugerisao da ovakvo odugovlačenje omogućava prostor za sumnje u regularnost procesa. On je tvrdio da sporost u objavi rezultata može dovesti do “nameštanja” izborne volje građana, što je prema njegovom mišljenju, razlog za zabrinutost.

Američki izborni proces i stavovi Trampa

Iako Trampove izjave izazivaju različite reakcije, one osvetljavaju pitanje poverenja u izborni proces u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegove tvrdnje o tome da je glasanje u Americi je korumpirano, podstiču diskusiju o mogućim reformama i potrebi za poboljšanjem transparentnosti sistema.

Važno je naglasiti da Trampova poređenja i tvrdnje nisu propraćena zvaničnim dokazima ili izveštajima relevantnih institucija. Međutim, tema brzine i transparentnosti izbornog procesa ostaje centralna u javnim debatama, kako u Sjedinjenim Državama, tako i širom sveta.

Američki FBI priveo je 34-godišnju Vanjing Heder Džang, osumnjičenu da je špijunirala sina predsednika Tajvana i njegovu porodicu.

Američki Federalni istražni biro (FBI) uhapsio je 34-godišnju Vanjing Heder Džang iz Irvajna, Kalifornija, pod optužbom da je delovala kao neregistrovani agent Kine i navodno špijunirala sina predsednika Tajvana i njegovu porodicu. Prema saopštenju, hapšenje je izvršeno u nedelju, kada su agenti FBI pratili aktivnosti osumnjičene, koje su uključivale iznajmljivanje SUV vozila i korišćenje više telefona tokom praćenja.

Prema detaljima iz optužnice, Džangova je otputovala u Sijetl 2025. godine, gde je navodno pratila bliskog rođaka zvaničnika tajvanske vlade. FBI navodi da je zadatak Džangove bio da prikupi informacije i fotografiše osobu čiji identitet nije otkriven u tužbi. Upravo zbog ovih aktivnosti, FBI je pokrenuo istragu pod sumnjom da je Džangova radila za interese Kine, što je dovelo do njenog hapšenja.

FBI otkriva detalje slučaja špijunaže

Istraga FBI pokazala je da je Vanjing Heder Džang koristila iznajmljeni SUV i više telefona kako bi prikupila informacije o porodici sina predsednika Tajvana, Laj Čing-tea. U zvaničnoj objavi FBI se navodi da su kineski zvaničnici naložili Džangovoj da dokumentuje kretanje i aktivnosti najbližih članova porodice visokog tajvanskog zvaničnika. Pored toga, prema saopštenju, Džangova je u više navrata pokušala da ostvari kontakt sa porodicom i da snimi njihove aktivnosti.

FBI je saopštio da se sumnja da je Džangova za ovu špijunsku misiju dobijala instrukcije direktno od kineskih državnih zvaničnika. Takođe, navodi se da je tokom boravka u Sijetlu koristila različite uređaje kako bi prikupila podatke i slike, a zatim ih prosledila svojim nalogodavcima.

Šta dalje donosi slučaj špijunaže za Kinu i Tajvan

Prema saopštenju, Džangovoj je stavljeno na teret delovanje kao neregistrovani agent strane države, što prema američkim zakonima nosi ozbiljne posledice. Optužnica ističe da je Kineska komunistička partija u više navrata koristila slične metode za prikupljanje informacija o političkim protivnicima i njihovim porodicama širom sveta.

Istraga FBI u ovom slučaju se nastavlja, a zvaničnici navode da je prioritet zaštita bezbednosti članova porodice predsednika Tajvana i sprečavanje daljeg curenja poverljivih podataka. U međuvremenu, Džangova je zadržana u pritvoru i očekuje se nastavak sudskog procesa pred američkim federalnim sudom.