Najveći deo nasleđa od 36 triliona dolara ostaće u rukama već bogatih

Uticaj prenosa bogatstva na ekonomiju

Istraživanje kompanije Visa pokazuje da će takozvani ‘veliki prenos bogatstva’ — prenos imovine od baby boom generacije njihovim naslednicima — uglavnom koristiti mlađim Amerikancima koji su već imućni. Dok će ukupna vrednost nasleđenih sredstava biti značajna, stvarna vrednost imovine koja će biti prenesena mogla bi biti mnogo manja od nekih prethodnih procena koje su iznosile i do 124 triliona dolara.
Wayne Best, glavni ekonomista u Visa, objašnjava da kada se pomene cifra od 100 triliona dolara, često se ne uzimaju u obzir svi odbici koji moraju biti napravljeni. ‘Morate oduzeti obaveze, a baby boomeri zapravo imaju puno hipotekarnog duga’, kaže Best.

Očekivana veličina nasledstva

Baby boomeri raspolažu sa 93 triliona dolara imovine, ali će se ta suma smanjiti na 36 triliona dolara nasledne imovine nakon odbijanja obaveza, troškova penzionisanja, dobrotvornih donacija i poreza. Izveštaj takođe izričito isključuje bogatstvo najbogatijih 1% američkih domaćinstava, ili onih vrednih najmanje 13 miliona dolara, jer njihovi obrasci potrošnje nisu reprezentativni za širu populaciju.
Prosečno domaćinstvo koje nasleđuje imovinu dobiće 515.000 dolara. Od 36 triliona dolara koji će biti preneti, samo će 8 triliona dolara biti potrošeno. To je zato što se većina primalaca već smatra bogatima i očekuje se da će uštedeti ili investirati ostatak onoga što dobiju od svojih porodica.

Potrošnja u sektorima transporta i putovanja

Očekuje se da će imućni primaoci nasledstva trošiti svoje nasleđe na unapređenje domova i putovanja, što će biti korisno za poslovanje u tim sektorima. ‘Bogata osoba koja prima nasledstvo verovatno će investirati u renoviranje svoje kuće ili putovanja’, dodaje Best.

Epicentar zemljotresa bio je 103 kilometra od Tapačule, a potres se osetio i više od 200 kilometara dalje.

Snažan zemljotres u Meksiku jačine 7,3 stepena Rihterove skale zabeležen je, prema saopštenju seizmoloških službi. Epicentar je bio na dubini od 10 kilometara, udaljen 103 kilometra od grada Tapačula. Pored toga, potres je bio toliko snažan da su ga osetili i stanovnici u gradovima susedne Gvatemale, na udaljenosti većoj od 200 kilometara od epicentra.

Zemljotres u Meksiku uznemirio građane

Kako je objavljeno, zemljotres u Meksiku izazvao je strah među stanovnicima pogođenih područja. Zbog jačine potresa, mnogi građani su napustili svoje domove i izašli na ulice. Ipak, prema dosadašnjim informacijama, nisu prijavljene štete ili povređeni. Zvanične službe prate situaciju i apeluju na stanovništvo da ostane oprezno.

Potres osetili i stanovnici Gvatemale

Zemljotres u Meksiku nije pogodio samo lokalno stanovništvo. Naime, potres je registrovan i u gradovima Gvatemale, iako su udaljeni više od 200 kilometara od epicentra. Takođe, seizmolozi navode da ovakvi potresi mogu imati šire posledice u regionu, a moguće su i naknadne slabije vibracije tla.

Za sada, vlasti u Meksiku i Gvatemali nastavljaju da prate razvoj situacije. Osim toga, građanima se preporučuje da prate uputstva nadležnih službi dok se ne utvrdi potpuna bezbednost. Konačno, seizmološke službe nastavljaju sa monitoringom mogućih novih potresa.

Stalno prisustvo ruske mornarice u Sredozemnom moru je okončano, a površinska flota se suočava sa ozbiljnim izazovima

Po prvi put od 2013. godine, prema saopštenju, Rusija više nema ni jedan ratni brod u Sredozemnom moru. Ovaj potez označava potpuni slom na moru za rusku mornaricu i završava dugogodišnje stalno prisustvo na ovom strateškom području. Povlačenje dolazi u trenutku kada se ruska površinska flota suočava sa brojnim izazovima, uključujući tehničke probleme i sankcije koje ograničavaju pristup ključnim tehnologijama.

Potpuni slom na moru i stanje površinske flote

Stalno prisustvo ruskih ratnih brodova u Mediteranu bilo je deo šire strategije održavanja uticaja u regionu. Međutim, sada je, kako je objavljeno, ova flota praktično nestala iz Sredozemnog mora. Istovremeno, jedini ruski nosač aviona, Admiral Kuznjecov, navodno je u tako lošem stanju da bi mogao biti poslat na otpad. Devet godina pokušaja popravki i više od milijardu dolara nisu uspeli da vrate brod u operativno stanje. Prema izveštajima, niko ne želi ni da ga otkupi kao staro gvožđe, što dodatno ilustruje težinu problema sa kojima se suočava ruska mornarica.

Uticaj sankcija na napredne tehnologije i podmorničku flotu

Zbog rigoroznih sankcija Zapada, Rusija više ne može da uvozi napredne visokotehnološke legure, preciznu elektroniku i druge ključne komponente. Održavanje podmornica postaje sve teže jer su potrebni specijalizovani delovi, što utiče na operativnu sposobnost podmorničke flote. Povlačenje ratne flote iz Mediterana dodatno ukazuje na izazove u održavanju vojne moći van sopstvenih obala. Površinski brodovi i podmornice sada su izloženi sistemskim problemima, a ruska brodogradilišta ne mogu da odgovore na potrebe za popravkama i modernizacijom.

Sve teži uslovi rada i kompromisi sa bezbednošću

Brodogradilišta, zbog hroničnog nedostatka novca i resursa, često prave kompromise sa bezbednosnim protokolima. Ovakva praksa je posebno rizična kada su u pitanju nuklearni reaktori na podmornicama. Osim toga, ruske podmornice postaju sve bučnije, što olakšava lociranje od strane NATO snaga. Kao rezultat, nekadašnja samoproglašena pomorska supersila svedena je na mornaricu koja može da operiše uglavnom u blizini sopstvenih obala, sa zarđalim trupovima i praznim dokovima.

Situacija u kojoj je Rusija ostala bez ijednog ratnog broda u Mediteranu, prema saopštenju, ima dugoročne posledice za stratešku poziciju zemlje u regionu. Ovaj razvoj događaja predstavlja značajnu promenu u balansu snaga u Sredozemlju i postavlja pitanje mogućnosti obnove ruske pomorske moći u budućnosti.