Carine do 12,5% na uvoz iz 60 zemalja stupaju na snagu ovog petka

Uvođenje novih carina

Administracija predsednika Trampa najavila je uvođenje carina do 12,5% na uvozne proizvode iz 60 zemalja, koje se optužuju za nedovoljne mere protiv prisilnog rada. Ove mere stupaju na snagu već ovog petka. Vijetnam i Kina su među zemljama koje će se suočiti sa najvišom stopom od 12,5%, dok će 17 zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanadu i Meksiko, imati nešto niže stope od 10% zbog postojećih zabrana prisilnog rada. Dodatne tarife će se primeniti i na pet drugih trgovinskih partnera, uključujući Evropsku uniju, kako bi se dostigla ukupna povlašćena tarifna stopa od 10% ili 12,5%.

Odgovor na globalni problem

Viši zvaničnik administracije opisao je ovu akciju kao ‘najobuhvatniju međunarodnu akciju o pravima radnika ikada preduzetu’. Tarife su uvedene ne samo zbog ljudskih prava, već i zbog ‘nepravedne prednosti’ koje imaju zemlje koje ne sprovode zabrane prisilnog rada. Ova mera ima za cilj da podstakne trgovinske partnere da usvoje i efikasno sprovode zabrane uvoza koje postoje u SAD.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Teheranu „još treba vremena“ i ponovio da Iranu neće biti dozvoljeno da razvija nuklearno oružje.

Američki predsednik Donald Tramp nagovestio je tokom posete Agenciji za zaštitu životne sredine da Sjedinjene Američke Države još nisu spremne za pregovore o novom prekidu vatre sa Iranom. Prema njegovim rečima, Teheranu je „potrebno još“ kako bi se stekli uslovi za pregovore, dok sukobi traju duže od nedelju dana. Sukobi između SAD i Irana poslednjih dana doveli su do značajnih tenzija u regionu, a napad na brodove u Ormuskom moreuzu izazvao je dodatnu nestabilnost.

Tramp: Iranu neće biti dozvoljeno nuklearno oružje

Tokom zvanične izjave, predsednik Tramp istakao je da su SAD zadovoljne načinom na koji se snalaze protiv Islamske republike Iran. On je naveo da iranski lideri žele nešto da preduzmu, ali smatra da još nisu spremni za dijalog. „Potrebno im je još toga“, rekao je Tramp, aludirajući na masovna bombardovanja iranskih vojnih i industrijskih objekata. Pored toga, predsednik SAD je ponovio svoju zakletvu da Iranu neće biti dozvoljeno da proizvede nuklearno oružje. Tramp je ocenio da lideri Irana imaju „zle namere“ i da neće popustiti po pitanju nuklearnog programa.

Nastavak sukoba utiče na naftno tržište

Obnovljeni napadi između SAD i Irana traju više od nedelju dana, nakon što je iranska vojska napala nekoliko brodova u Ormuskom moreuzu. Kao rezultat toga, cena nafte je porasla na 100 dolara za barel, što ima značajan uticaj na globalno tržište energenata. Tokom nedelje, američka vojska izvodila je napade širom Irana, dok su istovremeno ponovo uveli blokadu iranskih luka. Zbog toga je gotovo potpuno blokiran plovni put kroz Ormuski moreuz, što dodatno komplikuje situaciju u regionu.

Dalji razvoj situacije

U ovom trenutku, nije najavljeno kada bi eventualni pregovori o prekidu vatre mogli da započnu, budući da Sjedinjene Američke Države smatraju da trenutni uslovi nisu povoljni. Prema Trampovoj izjavi, SAD nastavljaju sa pritiscima na Teheran dok iranski lideri ne promene stavove. U međuvremenu, međunarodna zajednica prati razvoj događaja, dok ekonomske posledice rasta cene nafte već osećaju mnoge zemlje.

Sankcije su usmerene na organizacije i pojedince povezane sa energetskim sektorom, finansijama i inostranim medicinskim misijama Kube.

Sjedinjene Američke Države su uvele nove sankcije protiv devet kubanskih entiteta i dve individue, kako je saopšteno iz Stejt departmenta. Ove mere su usmerene na organizacije i pojedince koji, prema navodima američkog državnog sekretara Marka Rubija, podržavaju kontrolu kubanske vlade nad ključnim sektorima privrede i medicinskim misijama u inostranstvu.

Prema zvaničnom obrazloženju Stejt departmenta, Marko Rubio je izjavio da komunistički režim na Kubi i dalje predstavlja ozbiljnu i višeslojnu pretnju po nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država i stabilnost zapadne hemisfere. On je podsetio na izveštaj objavljen ove nedelje, koji dokumentuje sedam decenija aktivnosti kubanskog režima usmerenih na podrivanje američkog političkog sistema.

Sankcije obuhvataju više sektora

U okviru novih sankcija, četiri entiteta su povezana sa pokušajima izbegavanja postojećih ograničenja koja se odnose na Grupo de Administracion Empresarial S.A. (GAESA), kompaniju koja se već nalazi na američkoj listi sankcija. Takođe, tri entiteta iz energetskog sektora i dva entiteta zajedno sa dve osobe označeni su kao odgovorni za eksploataciju i prinudni rad kubanskih medicinskih radnika u okviru međunarodnih misija koje organizuje režim.

Osim toga, Stejt department navodi da su sankcionisani subjekti uključeni u aktivnosti koje zaobilaze ranije uvedene mere protiv GAESA. Na taj način, vlasti Sjedinjenih Američkih Država pokušavaju da spreče ekonomske aktivnosti koje, kako tvrde, omogućavaju kubanskoj vladi da nastavi sa praksama koje su protivne američkim interesima.

Zvanična obrazloženja i širi kontekst

U zvaničnoj izjavi, Marko Rubio je istakao: „Komunistički režim na Kubi nastavlja da predstavlja višeslojnu pretnju po nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država i stabilnost zapadne hemisfere.“ On je naglasio da je ovogodišnji izveštaj detaljno dokumentovao aktivnosti kubanske vlasti u periodu od sedam decenija i njihovu ulogu u podrivanju američkog političkog sistema.

Pored toga, sankcije su usmerene na subjekte i pojedince koji, prema navodima američkih vlasti, direktno utiču na ekonomski i društveni život Kube kroz kontrolu nad ključnim resursima i radnom snagom. Američke vlasti napominju da su takve aktivnosti u suprotnosti sa vrednostima koje SAD zastupaju u međunarodnim odnosima.

Sankcije protiv devet kubanskih entiteta i dve individue deo su šireg pristupa Sjedinjenih Američkih Država u odnosima sa Kubom, a prema saopštenju, cilj je ograničavanje finansijskih i operativnih kapaciteta kubanske vlade u oblastima energetike, finansija i međunarodnih medicinskih misija.